Italija zvanično tone u haos: Bavljenje Ukrajinom i sankcionisanje Rusije obili se Zapadu o glavu

Italijanski premijer Mario Dragi podneo je danas drugi put ostavku, saopštila je kancelarija predsednika Serđa Matarele u kratkom saopštenju.

Kancelarija predsednika Serđa Matarele saopštila je vest u četvrtak ujutru nakon što su se njih dvojica sastali u predsedničkoj palati. Dragijeva odluka da podnese ostavku usledila je nakon što nije uspeo da dobije podršku svojih koalicionih partnera u glasanju o poverenju u parlamentu.

Predsednik je „uzeo u obzir ovo“ i vlada je ostala u istom sastavu kako bi „obavila tekuće poslove“, dodaje se u saopštenju.

U saopštenju iz kabineta predsednika navodi se sledeće: „Nakon što je izvestio o jučerašnjoj raspravi i glasanju u Senatu, Dragi je ponovio svoju i ostavku svoje vlade. Predsednik je to uzeo u obzir. Vlada ostaje na funkciji za vođenje tekućih poslova”.

U emotivnom govoru u parlamentu ranije u četvrtak ujutro, Dragi je rekao Donjem domu da će posetiti predsednika kako bi predao ostavku. Neki od prisutnih dočekali su ovu vest aplauzom.

- Hvala, čak i centralni bankari imaju srce - rekao je Dragi, pozivajući se na nedavnu šalu o tome da centralni bankari imaju beskorisna srca.

Guglielmo Mangiapane/Pool photo via AP

Njegova ostavka označava kulminaciju višenedeljnih tenzija unutar rascepkane italijanske koalicije, a njegova ostavka će skoro sigurno dovesti do prevremenih izbora ove jeseni, što bi Italiju gurnulo u višemesečne potrese.

Od desničarskih partija očekivalo bi se da pobede na tom glasanju i preuzmu vlast kao deo koalicije sa opozicionom Braćom Italije.

Odlazak 74-godišnjeg bivšeg predsednika Evropske centralne banke ostavlja Evropsku uniju bez jednog od njenih najiskusnijih lidera u kritičnom trenutku, sa inflacijom koja raste i sukobom koji besni na njenim granicama.

Kako je došlo do problema?

Odnosi između koalicionih partnera italijanske vlade bili su veoma zategnuti u poslednjih nekoliko nedelja.

Tenzije su posebno bile velike između Dragija i Đuzepea Kontea, lidera Pokreta 5 zvezdica i bivšeg premijera. Konte je bio pod pritiskom koalicije poslanika 5 zvezdica koji misle da grupa može ojačati podršku ako napusti Vladu i pridruži se opoziciji.

Lider Pokreta dao je Dragiju i pismo u kom se navodi da je njegova stranka pretrpela „duboku političku nelagodu“ zbog delanja u koaliciji.

AP Photo/Andrew Medichini

Pokret je zahtevao spisak ustupaka od Dragija, uključujući podizanje minimalne plate, povećanje budžetskih rashoda i garancije za njihovu vodeću politiku, kao što su socijalne isplate i podsticaji za zelenu konverziju domova.

U pismu se takođe navodi da stranka želi da nastavi istorijske saveze u EU i NATO, ali i dodaje da je Italija „pasivan primalac odluka koje donose drugi“ i da ovo usklađivanje doprinosi „nepovratnom lomu“ između Zapada i ostatka sveta.

Dragi je kazao da se Vladini ciljevi poklapaju sa nekim tačkama 5 zvezdica i najavio da Vlada namerava da krene ka nekoj vrsti podizanja minimalne plate, ali je isključio povećanje budžetskih rashoda.

- Vlada ne funkcioniše sa ultimatumima, ona tako gubi smisao svog postojanja - rekao je Dragi.

Kako je Pokret 5 zvezdica nastavio sa bojkotom prilikom glasanja o poverenju, u čemu mu se pridružila desničarksa Liga Matea Salvinija, Dragi je i drugi put odlučio da razgovara sa italijanskim predsednikom Serđom Matarelom, kojem je ponudio svoju ostavku.

Dragi je i dalje mogao da ima većinu bez 5 zvezdica i Lige, ali je od ukupno 321 senatora na glasanju u Gornjem domu italijanskog parlamenta Dragija je podržalo 95 senatora, dok je 38 bilo protiv.

Šta će sada biti?

Italijanski predsednik sada ima dva izbora.

Guglielmo Mangiapane/Pool photo via AP

Prvo, može da raspusti parlament, saslušavši mišljenje predsednika domova. U tom slučaju se izbori raspisuju u roku od 50 do 70 dana. Tako bi se dobila nova vlada s legitimnim mandatom, koja bi stigla da sastavi Zakon o stabilnosti. Ona bi vrlo verovatno bila desničarska, i u tom slučaju predvodila bi je Đorđija Meloni, prvakinja Braće Italije, radikalnija od Marine le Pen.

Drugo, može naći neku većinu koja bi podržala bilo političku, bilo tehničku vladu, zaduženu za izradu proračuna i za pripremu sledećih izbora. Prvi kandidat za sastav političke vlade je Salvini, jer ima najviše članova parlamenta. Prvi kandidat za sastav tehničke vlade je ministar ekonomije i finansija Danijel Franko, nestranački bankar, glavna potpora Dragijeve politike.

Sankcije se obijaju Evropi o glavu

Otkad je 24. februara počela specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini Evropska unija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države uvele su nekoliko paketa oštrih sankcija Moskvi, koji su veoma brzo počeli da se održavaju negativno na ekonomiju zapadnih zemalja, što je za njihove lidere stvorilo ozbiljne glavobolje.

Prvi koji je osetio udarac na svojoj koži jeste francuski predsednik Emanuel Makron, koji je ponovo izglasan za funkciju, ali se nezadovoljan narod samo nekoliko nedelja kasnije predomislio i na parlamentarnim izborima on je ostao bez većine koja mu je bila potrebna da bi bez problema sproveo planirane reforme. 

AP Photo/Geert Vanden Wijngaert

Status i moć Makrona zauvek su poljuljani, a politička javnost je takav rezultat parlamentarnih izbora okarakterisala kao "moralni neuspeh onih koji su svima držali predavanje".

U problemu se našla i Velika Britanija, u kojoj je zbog nezadovoljnih saradnika u vladi, premijer Boris Džonson bio prinuđen da 7. jula podnese ostavku na mesto lidera Konzervativne stranke i da ostane šef vlade dok se ne izabere njegov zamenik.

U Holandiji je došlo do nereada kada su se poljoprivrednici pobunili zbog radikalnog smanjena stočnog fonda sa ciljem da se smanje emisije azota, pa su traktori danima blokirali puteve, doks u rafovi prodavnica bili prazni, što je stvorilo paniku među građanima, dok je policija u nekoliko navrata čak i otvorila vatru na farmere. Holandski premijer Mark Rute bio je jedan od najglasnijih zagovornika sankcija Rusiji i slanja teškog naoružanja Ukrajini.

Potres nevezan za sankcije osetio se i Nemačkoj, gde je policija pokrenula istragu nakon što se nekoliko devojaka požalilo da im je pozlilo nakon što su prisustvovale letnjem okupljanju Socijaldemokratske partije (SDP) koje se održalo ranije ove nedelje. Naime, sumnja se da je najmanje devet devojaka drogirano "drogom za silovanje" na privatnoj zabavi kojoj je prisustvovao nemački kancelar Olaf Šolc.

AP Photo/Markus Schreiber

Da netrpeljivost i nezadovoljstvo Evropljana povodom odluka njihovih vlada da podrže Ukrajinu sve više raste pokazuje i bes građa Austrije koji su demonstrirali zbog odluke da se Kijev finansijski podrži, noseći u prestonici zastave Rusije i transparente na kojima je pisalo "Ujedinjeni s Rusijom".

I lider Sjedinjenih Američkih Država pao je u nemilost naroda, pa čak i samih pristalica demokrata. Nakon što mu je mesecima dosledno opadao rejting, ispostavilo se i da sve veći broj američkih glasača smatra da on ne bi trebalo ponovo da se kandiduje na izborima 2024. Anketa pokazuje i da se veći broj demokrata protivi reizbornim nastojanjima (41 odsto) nego što ih podržava (35 odsto), čime se nastavlja trendove opadanja rejtinga koji je postao vidan u maju.

Od tada je podrška Bajdenovoj kandidaturi 2024. opala za sedam odsto među Amerikancima ukupno i za osam odsto kod onih u njegovoj stranci. Time se pokazalo da Džozef Bajden nije uspeo da slaže narod i okrivi Rusiju za inflaciju koja je u ovoj zemlji bila velika i pre pokretanja vojne operacije u Ukrajini.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi