Žirafe tiho nestaju, a za to skoro da niko i ne zna
Mnogo razloga utiče na opadanje njihovog broja
Kada džipovi prolaze kroz Nacionalni park Kruger u Južnoj Africi, golim okom se mogu uočiti žirafe kako brste grmlje. Nemoguće je ne spaziti najviše životinje na svetu, koje mogu dostići i šest metara visine.
Međutim, tiho idu ka izumiranju.
Oko 117.000 ovih životinja postoji u Africi, što je pad od skoro 40 odsto u odnosu na situaciju od pre 35 godina, procenjuje Fondacija za očuvanje žirafa sa sedištem u Namibiji.
To znači da na svaka tri ili četiri slona ide jedna žirafa. Potpuno su nestale iz sedam afričkih zemalja, što je nagnalo Udruženje za očuvanje prirode da oglasi alarm i klasifikuje ih 2016. godine kao veoma ranjive.
Pročitajte još:
AP Photo/Esteban Felix
Inače, postoje četiri vrste žirafa, a svaka živi u posebnom geografskom regionu. Neke podvrste su već svrstane na listu ugroženih ili kritično ugroženih životinja.
Kordofanskih žirafa ima manje od 2.000, a u pitanju je podvrsta koja živi širom Zapadne Afrike. Odlikuju ih blede žućkasto-braon mrlje koje nestaju na njihovim bedrima. Podvrstu koja naseljava Rog Afrike odlikuju jarke naranžasto-braon mrlje, a ima ih 15.950.
Opadanju broja žirafa doprinosi dosta faktora, uključujući bolesti, sukobe i ratove, kao i nelegalni lov.
Osim toga, tu su i kulturni razlozi: pojedinci ih love zbog mesa ili zato što veruju da njihova koža leči rak. U pojedinim oblastima, repovi ovih životinja predstavljaju statusni simbol.
Ipak, prema rečima Stefani Fenesi, direktorke Fondacije za očuvanje žirafa, glavni krivci su pritisci koji dolaze iz životne sredine, posebno gubitak staništa. U poslednjih 300 godina, žirafe su izgubile skoro 90 odsto svog prirodnog staništa zbog širenja naselja i drugih ljudskih aktivnosti, poput poljoprivrede.
Izumiranje za koje niko nije čuo
Iako nisu deo tzv. safari petorke, koju čine slonovi, lavovi, leopardi, nosorozi i bizoni, životinje dugih nogu i vratova su, takođe, prepoznatljivi simbol Afrike. Ipak, njihovo nestajanje nije privuklo toliko pažnje kao borba za opstanak slonova ili nosoroga.
AP Photo/Carolyn Kaster
Čak su i poznate ličnosti, poput glumaca Edvarda Nortona i Leonarda Dikaprija, pomogle da se podigne pažnja javnosti o opasnostima koje prete slonovima ili nosorozima, naročito zbog njihovih rogova koji se visoko cene.
Udruženje za očuvanje prirode je prošle godine izmenilo status afričkog šumskog slona i afričkog savanskog slona tako da se sada smatraju kritično ugroženim, odnosno, ugroženim životinjama. Procenjuje se da ih je na kontinentu ostalo oko 415.000.
Kada je reč o tri vrste nosoroga, crnom, javanskom i sumatranskom, proglašeni su kritično ugroženima. Poslednjih godina se opadanje broja tih životinja pomalo zaustavilo jer su donošeni stroži zakoni o krijumčarenju, a slonovi i nosorozi su se premeštali na druge lokacije. Broj crnih nosoroga se, zapravo, povećao za 2,5 odsto od 2012. do 2018. godine.
Međutim, žirafe nisu bile te sreće. Stefani Fenesi kaže da ljudi jednostavno nisu svesni ovog problema.
Zašto žirafe imaju duge vratove?
Dugo se mislilo da žirafe imaju duge vratove kako bi mogle da dohvate lišće na visokom drveću. Međutim, bilo je i istraživanja koja pokazuju da im vratovi služe i za tuču, posebno u borbama za ženku.
Utvrđeno je da zbog specifične strukture kostiju i zglobova mogu da izdrže izuzetno snažne udarce, možda i jače nego bilo koja druga poznata životinja koja udara glavom.
- I dalje možete spaziti žirafe u velikim turističkim parkovima i rezervatima poput Serengetija i Masai Mare, tako da ljudi onda pretpostavljaju da se one nalaze svuda širom Afrike - rekla je ona.
Kako bi se izborili sa ovim tihim izumiranjem, 21. jun je proglašen Danom žirafa.
AP Photo/Ben Curtis, File
Organizacija Stefani Fenesi posluje u 17 afričkih država, a do sada je sarađivala sa vladama i lokalnim zajednicama kako bi se životinje vratile u svoja staništa. Primera radi, u Ugandi su građanski nemiri desetkovali broj nubijskih žirafa, tako da ih sada ima jedva 250. Saradnjom vlasti, zajednica i Udruženja za očuvanje žirafa, tri populacije žirafa su premeštene na druge lokacije i time se broj retkih podvrsta povećao na više od 1.650.
Dan žirafa bi trebalo da poveća pažnju javnosti na vraćanje životinja u Mozambik, zemlju gde su žirafe nekada živele u izobilju.
- Trenutno postoji samo 250 žirafa u celoj zemlji, a želja nam je da ih dovedemo još 350 u narednih pet godina na četiri ili pet različitih lokacija kako bi im se povećao broj. Mislimo da će ti potezi udvostručiti njihovu populaciju - navela je ona.
Ipak, ovakva putovanja mogu da koštaju i do 50.000 dolara, tako da se Fenesi nada donacijama.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari