Deca stradaju, masovne pucnjave su sve češće, a vlast ćuti: Zašto je kontrola oružja jedan od najvećih problema SAD?

Posle masakra u Osnovnoj školi „Rob" u Juvaldiju u Teksasu, na društvenim mrežama ponovo je pokrenuta diskusija o kontroli oružja u Sjedinjenim Američkim Državama, koje su poznate po liberalnim zakonima koji se tiču kupovine oružja.

Ovo je i izuzetno političko pitanje, u kom se zagovarači kontrole oružja žestoko sukobljavaju sa sektorima stanovništva koji žestoko brane ustavom zagarantovano pravo da nose oružje.

Pritisak javnosti ponovo se pojačao kada je osamnaestogodišnjak Salvador Ramos ubio u utorak 19 dece i dva predavača u teksaškoj školi, pucavši pre toga u svoju baku.

Samo ove godine se u SAD dogodilo 27 pucnjava u školama. Prošle godine u toj zemlji su zabeležene 693 masovne pucnjave, 2020. ih je bilo 611, a 2019. čak 417.

Nacija naoružana do zuba

Sjedinjene Američke Države jedina su nacija na svetu u kojoj je broj oružja koje poseduju civili veći od broja ljudi.

Na svakih 100 Amerikanaca dolazi 120 komada oružja, prema švajcarskom istraživanju o malokalibarskom oružju (Small Arms Survey, skraćeno SAS). Nijedna druga nacija nema više civilnog oružja od njih.

Foklandska ostrva, britanska teritorija u jugozapadnom Atlantskom okeanu, na koju pravo polaže Argentina i u kojoj je rat vođen 1982. godine, druga je na listi, sa procenjena 62 komada oružja na 100 ljudi, što je skoro upola manja stopa od one u SAD.

Profimedia

Jemen, zemlja u kojoj već sedam godina bukti sukob, ima treću najvišu stopu posedovanja oružja, sa 53 komada oružja na 100 ljudi.

Dok je tačan broj vatrenog oružja u vlasništvu civila teško izračunati zbog niza faktora, uključujući neregistrovano oružje, ilegalnu trgovinu i globalni sukob, istraživači SAS-a procenjuju da Amerikanci poseduju 393 miliona od 857 miliona dostupnog civilnog oružja, što je 46 odsto svetskih zaliha civilnog oružja.

Prema istraživanju Galupa iz oktobra 2020, 44 odsto odraslih u SAD živi u domaćinstvu sa oružjem, a otprilike jedna trećina ga ima lično.

SAD imaju najveću stopu ubistava vatrenim oružjem u razvijenom svetu

U 2019. broj ubistava po glavi stanovnika u SAD bio je četiri na 100.000 ljudi. To je 18 puta više od prosečne stope u drugim razvijenim zemljama. Više studija pokazalo je da pristup oružju utiče na povećanje stope ubistava vatrenim oružjem.

Skoro trećina odraslih Amerikanaca veruje da bi bilo manje kriminala kada bi više ljudi posedovalo oružje. Međutim, višestruke studije pokazuju da su tamo gde ljudi lako dolaze do vatrenog oružja smrtni slučajevi povezani sa oružjem obično češći, uključujući samoubistva, ubistva i nenamerne povrede.

Pixabay

Stoga nije iznenađujuće što SAD imaju više smrtnih slučajeva povezanih sa vatrenim oružjem nego bilo koja druga razvijena zemlja po glavi stanovnika. Stopa u SAD osam puta je veća nego u Kanadi, koja ima sedmu najvišu stopu posedovanja oružja u svetu, a 22 puta veća nego u Evropskoj uniji i 23 puta veća nego u Australiji, prema podacima Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME) iz 2019.

Stopa ubistava počinjenih vatrenim oružjem u Vašingtonu najveća je u odnosu na bilo koju američku državu ili okrug i blizu je nivoa u Brazilu, koji je na šestom mestu u svetu po ubistvima počinjenim vatrenim oružjem, prema podacima IHME.

Na globalnom nivou, zemlje Latinske Amerike i Kariba imaju najviše stope ubistava vatrenim oružjem, a na vrhu liste su Salvador, Venecuela, Gvatemala, Kolumbija i Honduras.

Zakočeni proces

Administracija predsednika Džozefa Bajdena obnovila je pozive za reformu zakona o oružju nakon masovnih pucnjava u Koloradu, Južnoj Karolini i Teksasu ove godine. U martu prošle godine Predstavnički dom je usvojio zakon koji će od nelicenciranih i privatnih prodavaca, kao i od svih licenciranih prodavaca, zahtevati da obave federalne provere pre svake prodaje oružja i da budu sigurni da su kupci u potpunosti provereni pre prodaje.

Profimedia

Zakoni su sada stali u Senatu, gde, uprkos naporima nekih demokrata da izgrade dvostranačku podršku, nema naznaka da će biti dovoljno glasova da se prevaziđe filibaster od 60 glasova. Decenijama su političke blokade sabotirale takve pokušaje u SAD, a stranačka podela odražava se i na populaciju, sa 80 odsto republikanaca i 19 odsto demokrata koji kažu da su zakoni o oružju u zemlji ili dobri ili da bi trebalo da budu manje strogi.

Na sve to, masovne pucnjave i dalje podstiču potražnju za dodatnim oružjem, kažu stručnjaci, a aktivisti za kontrolu oružja tvrde da je vreme za reformu odavno isteklo.

Organi Ujedinjenih nacija izrazili su zabrinutost, ukazujući na američke „istrajne" zakone koji dozvoljavaju vlasnicima oružja u najmanje 25 država da ih koriste u bilo kojoj situaciji u kojoj veruju da im preti neposredna opasnost, a da prethodno ništa ne urade u smeru smirivanja situacije.

U izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava iz 2019. navodi se da zakon može da podstakne ljude da na situacije reaguju smrtonosnom silom, umesto da je koriste kao poslednje sredstvo.

Bajden je izrazio žaljenje zbog žrtava u osnovnoj školi „Rob", pomenuo je i strože zakone, ali nije ponudio konkretno rešenje.

- Zašto stalno dozvoljavamo da se ovo dešava? Zašto smo voljni da živimo sa ovim pokoljem? - upitao je američki predsednik.

AP Photo/Patrick Semansky

Nema naznaka da će se demokrate približiti donošenju strožeg zakona o kontroli oružja. Neki republikanci ih već optužuju da koriste ovu najnoviju pucnjavu u školi za cinično ostvarivanje svojih političkih ciljeva.

Osnovna škola „Rob" će se pridružiti listi školskih pucnjava zajedno sa „Sendi Hukom" i pucnjavom u Parklendu. Ubistvo nevinih školaraca ponovo je pokrenulo debatu o oružju u Americi, ali je nije približilo rešenju.

Ko podržava kontrolu oružja?

Uprkos glasnim pritiscima javnosti, koji najčešće uslede posle nasilja vatrenim oružjem, podrška strožim zakonima o kontroli oružja je 2020. pala na najniže grane još od 2014, prema anketi Galupa.

Od anketiranih Amerikanaca samo je njih 52 odsto reklo da želi strože zakone o oružju, dok ih 35 odsto smatra da oni treba da ostanu isti.

Jedanaest odsto anketiranih veruje da bi zakoni „trebalo da budu manje strogi".

- Demokrate skoro jednoglasno podržavaju strože zakone o oružju - istakla je ista Galupova studija, sa skoro 91 odsto njih koji se zalažu za to.

Sa drugse strane, samo se 24 odsto republikanaca složilo sa istim iskazom, zajedno sa 45 odsto nezavisnih glasača.

Neke države preduzele su korake da zabrane ili strogo regulišu vlasništvo nad jurišnim oružjem.

Pixabay

Zakoni variraju od države do države, ali Kalifornija je, na primer, potpuno zabranila vlasništvo nad jurišnim oružjem, uz neke ograničene izuzetke.

Neke kontrole naširoko podržavaju ljudi sa obe strane političkog spektra - kao što su ograničenja koja se odnose na nadziranje prodaje oružja ljudima koji su mentalno oboleli ili se nalaze na listi „sumnjivih".

Ko se protivi kontroli oružja?

Nacionalna asocijacija za oružje (NRA) ostala je najmoćniji oružarski lobi u SAD, sa pozamašnim budžetom za uticanje na članove Kongresa povodom politike o oružju.

U januaru je NRA proglasila bankrot u sklopu suđenja za prevaru nekim njenim višim članovima, ali se čak i posle tog poteza zarekla da će nastaviti da se „suprotstavlja aktivnostima protivnim Drugom amandmanu, da promoviše bezbednost vatrenog oružja i obuku i širi javne programe u celim Sjedinjenim Američkim Državama".

Tokom nekoliko proteklih izbora, ona i druge organizacije dosledno su trošile više sredstava na promovisanje prava na oružje od njihovih rivala u lobiju za kontrolu oružja.

Određeni broj država čak je otišao toliko daleko da je uklonio sva ograničenja na to ko može da poseduje i nosi oružje.

Profimedia

U junu 2021. teksaški guverner Greg Abot odobrio je „predlog zakona o nošenju bez dozvole", koji omogućava stanovnicima ove savezne države da nose ručno oružje bez dozvole ili obuke.

Na sličan način, 12. aprila Džordžija je postala 25. država u zemlji koja je uklonila zahtev za dozvolu za skriveno ili otvoreno nošenje vatrenog oružja.

Taj zakon znači da bilo koji građanin ove države ima pravo da nosi vatreno oružje bez dozvole.

Zakon je podržala NRA, a lideri organizacije ovaj potez su nazvali „trenutkom od monumentalne važnosti za Drugi amandman".

Traženje alternativnog rešenja

Godine 1973. dva psihologa su smislila pametan eksperiment. Poveli su grupu studenata Prinstonske bogoslovije i zamolili ih da prošetaju kampusom i da održe predavanje o paraboli o „dobrom Samarićaninu“. Za to vreme psiholozi su na vrata postavili osobu koji se nije pomerala, koja je stajala zatvorenih očiju, kašljala i stenjala dok su ispitanici prolazili - drugim rečima, nekog ko je izgledao kao da mu je bila potrebna pomoć dobrog Samarićanina.

Došlo je do preokreta: pre nego što su studenti otišli ​​da održe predavanje, nekima je rečeno da kasne. Drugima uopšte ništa nije rečeno. Ta mala varijacija napravila je razliku u njihovom ponašanju.

Samo 10 odsto učenika koji su „kasnili“ stalo je da pomogne klonulom čoveku, dok su skoro dve trećine onih koji su došli „na vreme“ stale da pruže pomoć. Kako su psiholozi rekli, u nekoliko navrata učenik Bogoslovije koji je išao da iznese svoj govor o paraboli o milosrdnom Samarićaninu bukvalno je pregazio žrtvu dok je žurio da ispriča svoju priču.

Pixabay

Dvojica psihologa to tada nisu znala, i to svakako nije bila njihova namera, ali su kroz svoju studiju došli do nečeg neočekivanog: ključnog pokretača nasilja vatrenim oružjem u Americi.

Danas, dok broj ovih slučajeva raste u američkim gradovima, sve više ljudi je zabrinuto i pita se šta bi moglo da se uradi po tom pitanju. Tokom poslednjih 50 godina američka politika je bila motivisana idejom da loše ponašanje izazivaju loši ljudi, što je dovelo do poziva da se bude „oštriji prema zločinu“ i što je zauzvrat dovelo do izgradnje najvećeg zatvorskog sistema na svetu.

Ta politika nije urodila plodom i dovela je do najviše stope ubistava, koja je i dalje viša od one u bilo kojoj drugoj bogatoj zemlji, dok je nanela katastrofalan trošak društvu.

Studija „dobrog Samarićana“ pokazuje nam da naše ponašanje uglavnom nije posledica onoga što je u nama kao ljudima, već situacija u kojima smo se našli. U meri u kojoj je ta ideja bila prihvaćena u debati o kriminalu, fokus je bio na fundamentalnim osnovnim uzrocima - siromaštvu, segregaciji ili širokoj dostupnosti oružja ljudima koji ne bi trebalo da ga imaju.

Pre više od 50 godina predsednik Lindon Džonson saopštio je da je vatreno oružje primarni instrument usmrćivanja u američkom kriminalu i da je prevashodno rezultat neobaveznog pristupa naše kulture prema vatrenom oružju i njegovom nasleđu naoružanog, samodovoljnog građanina, ali do pozitivnih promena i podrobnijeg bavljenja osnovnim uzrocima oružanog nasilja nije došlo, pa se ništa nije mnogo ni promenilo.

Rešavanje ovih problema bilo bi, u najmanju ruku, dugoročan projekat.

Profimedia

Ipak, postoji još jedan način da se pozabavi nasiljem vatrenim oružjem koji nije dobio ni približno dovoljno pažnje javnosti.

Zločin nije ono što mislite

Problem kriminala u Americi zapravo se odnosi na nasilje oružjem, koje uništava porodice, zajednice, pa čak i same gradove, iz kojih porodice beže smatrajući svoje domove nebezbednim.

Skoro osam od svakih 10 ubistava u Americi počinjeno je pištoljem 2020. godine, prema podacima istraživačkog centra Pev.

Za razliku od onoga što vidimo u filmovima ili na televiziji, oružano nasilje u Americi nije u potpunosti vođeno ratovima između bandi oko prodaje droge. Nije jasno ni da li je tačna naša mentalna slika o ubistvima koja su posledica neke vrste racionalne analize, u kojoj su pucnjave unapred isplanirane i promišljena.

One često počinju nečim sasvim drugim. Reči ili rasprave često su primarna okolnost koja dovodi do ubistava.

Komšija neće da utiša svoju muziku, vlasnik i zakupac se svađaju oko neplaćene kirije, grupa tinejdžera misli da su neki drugi tinejdžeri ukrali bicikl, neko vas je „isekao“ u saobraćaju - sve te svađe mogu da se reše, ali se veliki broj njih završava vađenjem pištolja i pucnjem.

Profimedia

Pravi problem su, kako smatra Jens Ludvig, profesor na Univerzitetu u Čikagu i direktor laboratorije za zločine na ovom univerzitetu, upravo svađe čiji akteri imaju oružje, što menja način na koji treba da razmišljamo o tome da li je spečavanje oružanog nasilja moguće.

Dakle, veliki broj zagovornika nošenja oružja u Americi smatra da bi društvo pre trebalo da se pozabavi psihologijom problematičnog pojedinca nego da vlast željna profita donese strože zakone koji bi tom pojedincu onemogućili da dođe do vatrenog oružja.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi