Nemirna noć u Nagorno-Karabahu: Jermenija traži rusku pomoć, Moskva brzo odgovorila (VIDEO)

Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba, ali izakjršenje primirja i to drugog po redu. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.

Predstavnici Jermenije i Azerbejdžana postigli su dogovor o humanitarnom primirju, koje je na snazi od ponoći 18. oktobra, međutim primirje se konstantno krši.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da je vojska njegove zemlje preuzela kontrolu nad pet regiona u Nagorno-Karabahu.

Kako je rekao, ova operacija azerbejdžanskih snaga izvedena je u skladu sa planom etapnog oslobađanja okupirane teritorije Azerbejdžana.

– U prvoj fazi u planu je da se oslobodi pet regiona, a u drugoj još dva. Danas možemo reći da su tih prvih pet regiona oslobođeni – naglasio je Alijev.

Azerbejdžanski predsednik je takođe rekao i da turski lovci F-16 ne učestvuju u borbenim operacijama u Nagorno-Karabahu, kao i da njihovo učešće nije uopšte ni u planu.

– Turski avioni su prebačeni u Azerbejdžan u okviru vojnih vežbi i ostali su tu jer su nas Jermeni napali. Oni se tu nalaze u znak soldiarnosti. Ti avioni ne učestvuju u borbama i to nije ni u planu – dodao je Alijev.

Jermenija traži rusku pomoć

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan obratio se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu sa molbom da pokrene konsultacije kako bi se razmotrilo u kom vidu i obimu bi Rusija mogla da pruži pomoć Jermeniji po pitanju osiguravanja bezbednosti.

Kako se navodi u saopštenju jermenskog Ministarstva odbrane, u pismu koje je Pašinjan uputio Putinu predočeno je celokupno tumačenje aktuelne situacije na terenu, kao i svi izazovi koje nosi „vojna agresija Azerbejdžana na Nagorno-Karabah“.

S tim u vezi Pašinjan je zatražio od Putina da što pre pokrene konsultacije kako bi se odredio obim ruske pomoći i to na osnovu savezništva koje postoji između Rusije i Jermenije.

Rusija odgovorila Jermeniji: Spremni smo da pomognemo, ali pod jednim uslovom

Rusija će pružiti Jerevanu svu neophodnu pomoć ako se sukobi prenesu direktno na teritoriju Jermenije, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

– Potvrđujemo da je Rusija privržena savezničkim obavezama koje ima prema Jermeniji, uključujući i one koje proističu iz Sporazuma o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći između Rusije i Jermenije potpisanog 29. avgusta 1997. godine. U skladu sa tim Sporazumom, Rusija će pružiti Jerevanu svu neophodnu pomoć, ukoliko se sukobi prenesu direktno na teritoriju Jermenije – saopšteno je.

Pored toga, Moskva poziva sve strane sukoba u Nagorno-Karabahu na hitan prekid vatre.

– Ponovo pozivamo sukobljene strane u Nagorno-Karabahu na hitan prekid vatre, deeskalaciju napetosti i povratak suštinskim pregovorima kako bi se postiglo mirno rešenje situacije zasnovao na osnovnim principima u okviru sporazuma koji su postigla Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Azerbejdžana i Jermenije i u Moskvi 10. oktobra – navodi rusko Ministarstvo.

Oglasio se i ambasador Jermenije u Moskvi Vardan Toganjan koji je na pitanje novinara da li postoji mogućnost da Jermenija zatraži vojnu pomoć od Rusije odgovorio potvrdno.

– Postoji takva mogućnost. U skladu sa našim međudržavnim sporazumom, govorimo o hitnom održavanju konsultacija. Reč je o konsultacijama u cilju utvrđivanja obima pomoći, vrste pomoći i drugih detalja. Mislim da ćemo dobiti odgovarajuću reakciju ruske strane – rekao je ambasador.

On je precizirao da očekuju da se konsultacije o bezbednosti sa Rusijom održe u narednim danima.

– Mi čekamo. Iako je vikend, ovih dana čekamo odgovarajuću reakciju. Videćemo – rekao je ambasador.

Tagojan je naglasio da je Jerevan zatražio od Rusije da se održe konsultacije o bezbednosti, pozivajući se na bilateralni sporazum, precizirajući da nema reči o uključivanju Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u konsultacije.

Azerbejdžanska vojska koristila zabranjenu municiju sa belim fosforom

Oružane snage Nagorno-Karabaha optužile su Azerbejdžan da je tokom noći granatirao naseljena mesta i civilnu infrastrukturu te nepriznate republike, dok je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo da je jermenska strana tokom noći granatirala ceo pojas duž Agdžabedinskog regiona.

Takođe, jermenska strana ponovo je optužila Azerbejdžan da u napadima na Nagorno-Karabah koristi zabranjenu municiju, a reč je o elementima hemijskog naoružanja i municije sa belim fosforom.

Kada je reč o napadima, jermenska strana tvrdi da je tokom noći odjeknula serija moćnih eksplozija u blizini gradova Šuši i Stepanakert u Nagorno-Karabahu, kao i da je u ranim jutarnjim časovima u prestonici Nagorno-Karabaha proradila sirena za vazdušnu opasnost.

Istovremeno, vojska Azerbejdžana tvrdi da je najveći broj jermenskih bombi pao u okolini sela Gijamedingli, ali da nije naneta veća materijalna šteta, kao i da u tim napadima nije bilo ni povređenih ni poginulih.

Borbe na kontakt liniji u Nagorno-Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi