Penju se bosi u crkvu uklesanu u steni, na 2.580 m visine: Etiopija je dom mnogih pravoslavnih bogomolja, a ovo su neke od njih

Na području Etiopije ima 11 crkava isklesanih u stenama, koje se nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine, a najpoznatija od njih je pravoslavna bogomolja utisnuta u zemlju i posvećena Svetom Đorđu.

Lalibela je istorijsko mesto hodočašća, na severu ove afričke zemlje. Nekada se zvalo Roha, a preimenovano je u Lalibela po najistaknutijem monarhu, za vreme čije vladavine je izgrađeno 11 monolitnih crkava. 

Posebno se izdvajaju po svojoj arhitekturi. Prvo bi se kopali rovovi pravougaonog oblika, čime bi se izdvojio čvrsti granitni blok. Potom bi se blok rezbario spolja i iznutra, od vrha nadole. Crkve su podeljene u nekoliko grupa, a povezane su podzemnim prolazima.

Profimedia

Jedna grupa je okružena rovom dubokim 11 metara. 

Severnu grupu čine: Beh Medane Alem - lokacija krsta Lalibela, smatra se najvećom monolitnom crkvom na svetu (33 metra duga, 23 metra široka i 10 metara duboka), a povezana je sa crkvama Bet Mariam (verovatno najstarija od svih) i Bet Golgota (poznata po umetničkim delima, prema nekim izveštajima sadrži grobnicu cara Lalibele, kapelu Selasije i grobnicu Adama).

Tu su i Bet Giorgios, koja se smatra najelegantnijom i najbolje očuvanom, Bet Emanuel (verovatno bivša kraljevska kapela), Bet Merkorios (moguće i bivši zatvor), Bet Aba Libanos i Bet Gabriel-Roufael (verovatno bivša kraljevska palata).

Dalje su manastir Ashetan Mariam i crkva Jemrehana Kristos (verovatno iz 11. veka, sagrađeni u aksumitskom stilu, ali u pećini).

Inače, sama reč lalibela znači "pčele koje priznaju njegov suverenitet", a kralj je dobio ime po pčelama koje su ga okružile nakon rođenja, što je protumačeno kao znak da će u budućnosti vladati Etiopijom.

Crkva posvećena Svetom Đorđu (Bet Giorgios) isklesana je u sedimentnoj steni vulkanskog porekla, a u obliku je krsta.

Profimedia

U nju se ulazi kroz napravljen kanjon, koji se pretvara u tunel. U crkvi se nalazi jednostavan oltar posvećen Svetom Đorđu i replika Zavetnog kovčega u kom su se nalazile kamene ploče sa Deset zapovesti.

Drugi deo nije otvoren za javnost.

Nažalost, istorijski grad je u centru velikih sukoba, pa su ga krajem prošle godine pobunjenici iz severnog etiopskog regiona Tigrej ponovo zauzeli.

Severna Etiopija se suočava sa masovnom glađu kojom je pogođeno više od devet miliona ljudi u regionima Tigrej, Amhara i Afar, navode UN.

Profimedia

Opasne stene

Svakog dana etiopski pravoslavni sveštenik mora da pešači dva sata, a onda da se penje uz opasnu stenu kako bi stigao do crkvice Abune Jemate Guh koja je uklesana u kamenu.

Abuna Jemata Guh se nalazi na severu Etiopije i još jedna je bogomolja uklesanih u steni. Odlikuju je svodovi prekriveni divnim freskama.

Pošto se nalazi na visini od 2.580 metara, smatra se jednom od "opasnijih" crkava na svetu - do nje se može stići jedino pešice, i to bosih nogu. Jedna deonica od 10 metara je gotovo potpuno vertikalna.

Izgradio ju je Abuna Jemata, jedan od devet etiopskih svetaca, koji su iz Sirije ili Evrope došli do Etiopije kako bi širili hrišćanstvo u 5. veku.

I dok jedni tvrde da je ovu lokaciju izabrao da bi crkva bila bliže nebesima, drugi veruju da je hteo da je sakrije od mogućih neprijatelja.

Jedan od sveštenika kome je poveren zadatak da svakog dana odlazi u tako odvažnu misiju je bio i Hajleselasije Kasej, koji je svojevremeno opisao kako izgleda penjati se do crkve.

- Ne plašim se dok se penjem jer to radim svakog dana. Veoma je teško, ali izvodljivo. Svakog jutra se budim veoma rano. Onda radim u kući do šest ujutru, pa se zaputim ka Abuni Jamati. Kada izađem iz kuće veoma sam srećan što idem tamo, ispuni mi se srce - kazao je sveštenik.

Youtube/Great Big Story

Oko dva sata bi pešačio do podnožja crkve, a vreme na planini bi provodio u izučavanju starih spisa.

- Ovde je veoma tiho i mirno, nema baš mnogo ljudi sa kojima možete da pričate. Komunicirate sa Bogom i tada se vaš um oslobodi - kazao je tada za BBC.

U crkvi se i danas nalaze mošti mnogih svetaca. 
Niko od posetilaca ili sveštenika nikada nije pao ili se povredio penjući se do crkve u steni.

Hajleselasije Kasej ili neki drugi sveštenik ostaje u Abuni Jemati do sumraka, a onda sve zaključa i kreće kući.

- Jedan od razloga zbog kojih sam postao sveštenik jeste to što hoću da prenesem ljudima ono što sam naučio, tako da mogu da krenu mojim stopama - objasnio je.

Abuna Jemata broji oko 20 monaha, prenosi portal Face2faceafrica.

- Kada je vide izdaleka, ljudi se uplaše jer misle da će pasti, ali mi ih ohrabrimo. Kažemo im - stanite ovde, uhvatite se onde, i onda se popnu i ne gledaju za sobom - rekao je sveštenik Đebre Rufael Asreseha, koji skoro 50 godina služi u ovoj crkvi.

Kako kažu, put i nije toliko težak, sem poslednjih sedam metara, koji su gotovo vertikalni. 
Međutim, to ne sprečava mnoge je da posete, i nekoliko puta nedeljno, pa se mogu videti i majke kako se penju sa decom na leđima.

Etiopija nikada nije bila kolonija

Etiopska pravoslavna tevahedo crkva je po broju vernika najveća orijentalna, dohalkidonska crkva. Sa oko 36 miliona vernika, najveća je autokefalna pravoslavna crkva u Africi.

Istorija Etiopske crkve neodvojiva je od istorije zemlje, koja je, po mnogo čemu, jedinstvena u Africi. Sa izuzetkom kratkog razdoblja od 1936. do 1941. godine, kada je bila pod italijanskom okupacijom, Etiopija nikada nije bila evropska kolonija.

AP Photo/Ben Curtis

Prva zabeležena država na tom području bilo je kraljevstvo Aksum, koje se u 1. veku nove ere razvilo u pomorsku i trgovačku silu na Crvenom moru. Etiopija je primila monofizitsko hrišćanstvo u 4. veku. Prema delima apostolskim, đakon Filip je krstio evnuha, dvoranina etiopske carice Kandakije, koji je doneo jevanđelje u svoju otadžbinu. Istorijski je ustanovljeno da su u Etiopiji sredinom 4. veka propovedali braća Frumentije i Edesije iz Tira, koji su prethodno bili robovi na kraljevskom dvoru u Aksumu.

Frumentije je otputovao u Aleksandriju, gde ga je za episkopa hirotonisao Atanasije Veliki, a po povratku je krstio aksumskog kralja Ezanu, pa je hrišćanstvo postalo državna religija. Na čelu Crkve bio je mitropolit zvani abuna, koga je rukopoložio koptski aleksandrijski patrijarh.

U 19. veku je cara Tevedrosa II (1855-1868) pomazao za cara koptski mitropolit u Etiopiji, i to za "cara careva", što je titula koju su zadržali etiopski carevi sve do poslednjeg - Hajla Selasija.

Poslednji car

Poslednji car Hajle Selasije, najznačajnija je ličnost u modernoj istoriji Etiopije. Rodio se 1892. kao Tafari Makonen Vodimihajel, a nakon krunisanja 1930. prozvan je Hajle Selasije I. Hajle na etiopskom jeziku znači snaga, a Selasije sveto trojstvo.

Nosio je titulu "njegovo carsko veličanstvo Hajle Selasije I, car careva, gospodar gospodara, osvajački lav judejskog plemena, izabranik Božji". Tradicija kaže da je bio 225. potomak kralja Solomona i kraljice od Sabe.

Po dolasku na vlast, Hajle Selasije je počeo da sprovodi važne agrarne i političke i sudske reforme. Međutim, 1935. godine Musolinijeva Italija izvršila je invaziju Etiopije i Selasije je otišao u Englesku. Pomogao je Britancima da isplaniraju kampanju oslobođenja Etiopije i njegovog povratka na vlast 1942. godine.

AP Photo

Po povratku, nastavio je sa reformama u nadi da će "uvesti Etiopiju u 20. vek". Bio je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih i igrao je glavnu ulogu u osnivanju Organizacije afričkog jedinstva. Konferenciju orijentalnih pravoslavnih crkava sazvao je 1965. godine, gde je stekao titulu „zaštitnika vere“.

Ipak, kako se tada više bavio spoljnom politikom, vladalo je veliko nezadovoljstvo u zemlji, pa ga je 1974. godine zbacila hunta.

Državni mediji su 28. avgusta 1975. preneli da je Hajle Selasije preminuo usled problema sa respiratornim organima nakon komplikacija od operacije prostate. Međutim, pomenuta operacija se dogodila mesecima ranije i veruje se da je državnik bio dobrog zdravlja. Tek 1994. je etiopski sud osudio nekoliko bivših vojnika jer su zadavili Selasija u njegovom krevetu.

Nakon njegove smrti usledilo je odvajanje crkve i države, kao i konfiskacija crkvene imovine. Svgnut je patrijarh Teofil, a kasnije i pogubljen u najstrašnijim mukama. Zadavljen je električnom žicom, a zakopan je u rovu licem nadole.

General Mengistu Hajle Marijam je 1977. preuzeo vlast i vladao je surovo, proganjanjem hrišćana i izgladnjivanjem naroda. Svrgnut je maja 1991. godine, posle čega je Crkva dobila ponovo značajno mesto u društvu i, potom, prvi put u istoriji, potpunu autokefalnost. 

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi