Kako je premijer Etiopije prevario ceo svet: Dobio Nobelovu nagradu, pa otkrio pravo lice i sad se uz njegovo ime spominje genocid

Pre nego što je Abij Ahmed Ali postao premijer Etiopije, svet je u njega gledao kao u mladu nadu koja je obećala da će doneti mir, prosperitet i pomirenje u problematični deo Afrike i u zemlju na ivici krize.

U ranim danima na mestu premijera, u kojima je najavio mnogobrojne ambiciozne reforme - oslobađanje političkih zatvorenika, ukidanje ograničenja medija, povratak izgnanika i zabranjenih opozicionih stranaka, postavljanje žena na pozicije u njegovom kabinetu, otvaranje strogo kontrolisane privrede zemlje za nove investicije i pokretanje mirovnih pregovora sa susednom Eritrejom - retko ko je sumnjao u njega.

Diplomata iz druge najmnogoljudnije zemlje u Africi, Berhan Kidanemarijan, koji je aktuelnog premijera Etiopije poznavao 20 godina, u skorašnjem intervjuu je rekao da se i on nadao da će Abij moći da transformiše političku strukturu zemlje i unese istinski demokratske promene u nju. Ipak, dvoumio se zbog viđenja čoveka kojeg je poznavao od 2004. godine, a kojeg je opisao kao osobu željnu moći, opsednutu slavom i bogatstvom, dok ga je svet od samih početaka video kao vizionara i mirotvorca.

Kada je Kidanemarijam 2018, služeči kao konzul u Los Anđelesu, imao zadatak da ga predstavi masi, okupljeni su ga pozdravili uzvicima "Silazi s podijuma Tigrajče" i drugim etničkim uvredama. On je tada očekivao da će Abij, koji je propovedao političku filozofiju inkluzije, da se suprotstavi masi, ali on nije rekao ništa. Kasnije, za ručkom, kada ga je Kidanemarijam pitao zašto ništa nije preduzeo, Abij mu je odgovorio: "Ništa nisu pogrešili".

- Ironija je što je premijer koji je došao na funkciju obećavajući jedinstvo namerno pojačao mržnju između različitih grupa - napisao je Kidanemarjiam u otvorenom pismu u martu, objavivši da napušta svoju funkciju zamenika šefa misije u etiopskoj ambasadi u Vašingtonu, u znak protesta zbog Abijevog višemesečnog rata u Tigraju, koji je podstakao izbegličku krizu, neizrecive zločine i glad.

Abij Ahmed Ali; Profimedia

On je istakao i da veruje da Abij nikad nije bio fokusiran na reformu, demokratiju, ljudska prava ili slobodu medija.

- Samo je konsolidovao moć za sebe i izvlačio novac iz toga. Možemo to zvati autoritarizmom ili diktaturom, ali on će zaista postati kralj - smatra Kidanemarijam, naglašavajući da problem nemaju samo Tigrajci, nego svi Etiopljani, da svuda svi pate.

"Oličenje pakla"

Mnogo toga se promenilo otkad je Abij u novembru 2019. dobio Nobelovu nagradu za mir i rekao publici u Oslu da je rat oličenje pakla.

Za manje od dve godine premijer Etiopije je od miljenika međunarodne zajednice postao prezrena osoba, koju je javnost osudila zbog uloge u dugotrajnom građanskom ratu koji ima odlike genocida i potencijal da destabilizuje širu regiju Roga Afrike.

Mnogi koji su ga veličali iznenadili su se zbog toga što su pogrešili u proceni. Ali diplomate, analitičari, nezavisni novinari iz Etiopije, poznanici i drugi koji su pomno pratili njegovu karijeru kažu da su čak i na vrhuncu pomame za njim postojali znaci upozorenja.

Abij Ahmed Ali; Profimedia

Kritičari kažu da je Zapad Abiju dao niz međunarodnih povlastica, a da nije uspeo da vidi, ili je namerno ignorisao, te signale.

- Nedugo nakon što je Abij krunisan Nobelovom nagradom za mir, izgubio je apetit za sprovođenje reformi. Smatrao je to dozvolom da radi šta želi - rekla je Cedale Lema, osnivač i glavni urednik časopisa "Addis Standard", nezavisnog etiopskog magazina.

Nije prvi put upotrebio tu "dozvolu" u ratu u Tigraju, smatra ona, dodajući da je Abij došao na vlast obećavajući jedinstvo Etiopljana i država u okviru te zemlje, a da je zapravo brzo uspostavio kontrolu i udaljio sve kritične regionalne "igrače".

Nekoliko dana nakon što je Abiju uručena Nobelova nagrada, Lema je je napisala tekst upozorenja, da su inicijative zbog kojih je nagrađen - mirovni proces s Eritrejom i političke reforme u Etiopiji - istovremeno po strani stavile Narodnooslobodilački front Tigraja (TPLF) i na taj način ga ugrozile.

TPLF je decenijama upravljao Etiopijom, održavajući stabilnost i ekonomski rast po cenu osnovnih građanskih i političkih prava. Autoritarna vladavina stranke izazvala je narodni ustanak koji je na kraju primorao Abijevog prethodnika Hajlemarijam Desalenja da podnese ostavku. Vladajuća klasa imenovala je Abija kao donosioca promena koji neće narušiti stari politički poredak. Ali maltene čim je došao na vlast Abij je najavio preuređenje vladajuće koalicije sastavljene od četiri partije koju je osnovao TPLF, osnivajući jednu, novu, Stranku prosperiteta, odstranjujući TPLF.

Abij Ahmed Ali; Profimedia

Abijevo imenovanje bilo je namenjeno podizanju tenzija. Njegova inicijativa za novu političku partiju pokrenula je strahove da je ugrožen federalni sistem zemlje, koji garantuje značajnu autonomiju etnički definisanim državama, poput Tigraja.

Nisu samo Tigrajci bili zabrinuti. U Abijeovoj rodnoj regiji, Oromiji, i drugim administrativnim oblastima, ljudi su počeli da traže samoupravu. Ubrzo se vlada vratila autoritarnim praksama kojih se nekada odrekla - nasilno suzbijanje demonstracija, zatvaranje opozicionih političara i dva puta odlaganje izbora.

Ahmed Solimen, istraživač iz "Četam hausa" i stručnjak za Rog Afrike, rekao je da je Abijev plan reformi takođe povećao očekivanja među izbornim jedinicama sa sukobljenim planovima, što je dodatno podiglo tenzije.

- Abij i njegova vlada s pravom su okrivljeni za sprovođenje neujednačenih reformi i za povećanje nesigurnosti u celoj zemlji, ali u određenoj meri deo toga je nasleđen. Ove etničke i političke podele koje postoje u zemlji imaju vrlo duboke korene - rekao je on.

Napetosti su dostigle tačku ključanja u septembru prošle godine, kada su Tigrajci prkosili Abiju održavajući glasanje koje je odloženo zbog pandemije, pokrenuvši niz optužbi koje su prerasle u otvoreni sukob u novembru 2020.

Ovog jula, usred rata, Abij i njegova stranka izvojevali su ubedljivu pobedu na opštim izborima koje su bojkotovale opozicione stranke, uzdrmane brojnim problemima, a tom prilikom isključeni su mnogi birači, uključujući sve one u Tigraju, što je bilo veliko razočaranje za mnoge koji su se nadali da će demokratska tranzicija koju je Abij obećao pre tri godine biti ostvarena.

Unesrećeni Tigrajci; Profimedia

- On sebe vidi kao mesiju, kao izabranog, kao nekog ko je predordređen da Etiopiju ponovo učini velikom, ali ova zemlja se raspada - rekla je Lema.

Greška u proceni

Mnogi Etiopljani ispaštaju zbog razvoja situacije za vreme Abijeve vladavine. Neki regionalni stručnjaci smatraju da je nasledio haos od prethodnog režima i da se suočio sa teškom bitkom pokušavajući da sprovede reforme.

- Mnogi ljudi su se nadali liberalnim promenama nakon niza godina antivladinih protesta i nasilja nad demostrantima, što bi se i desilo kad bi Etiopija počela mirnije da vodi svoju politiku. Ali dok su se tome nadali, zanemarili su neke od velikih problema i kontradiktornosti u Etiopiji - smatra Vilijam Dejvidson, etiopski analitičar pri Međunarodnoj kriznoj grupi.

Abij je u poslednjih nekoliko meseci pokušao da izbegne međunarodnu osudu obećavajući da će zaštititi civile, smanjiti broj gladnih i izbaciti eritrejske trupe, koje su podržale etiopske snage u sukobu i koje su optužene za neke od najstrašnijih zločina u Tigraju. Ništa od toga nije ispunio, zaključuju američki zvaničnici. Kada su Sjedinjene Američke Države u maju uvele sankcije, etiopsko ministarstvo spoljnih poslova optužilo ih je za mešanje u unutrašnje stvari zemlje i nerazumevanje značajnih izazova na terenu.

Kada se mišljenje međunarodne zajednice okrenulo protiv Abija, iz kabineta premijera tvrdili su da nije zabrinut zbog pogoršanja ugleda, a njegove pristalice počele su da okrivljuju Zapad za krizu u zemlji.

Abij Ahmed Ali; Profimedia

- Premijer ne mora da bude ljubimac zapada, istoka, juga ili severa. Dovoljno je da se zalaže za narod Etiopije i razvoj civilizacije - rekla je ovog juna Abijeva portparolka Bilen Seju.

Ove tvrdnje nemaju mnogo veze sa stvarnošću. U Tigraju su mnogi stradali, a rat je sabotirao Abijeve razvojne planove i poremetio ekonomski napredak zemlje, tvrde stručnjaci. Ekonomija Etiopije porasla je za skoro 10 odsto u poslednjoj deceniji, pre nego što je usporila 2020. zbog pandemije kovida 19, duga i sukoba. Rat je takođe iscrpeo i nacionalnu kasu, desetkovao veliki deo industrije u zemlji i srušio njen ugled među stranim investitorima i finansijskim institucijama.

- Mislim da je došlo do ogromnog neuspeha u analizi na međunarodnom nivou. Mislim da ljudi nisu shvatili složenu prirodu tranzicije Etiopije, posebno nisu shvatili složenost Abija, da on nije bio samo pozitivni, nasmejani momak. To ispod je bio mnogo proračunatiji lik, koji je na kraju odveo zemlju na mnogo opasniji put - rekao je Rašid Abdi, kenijski analitičar i istraživač specijalizovan za Afrički rog, uključujući i sebe grupu ljudi koji su pogrešili u proceni.

Sedmi kralj Etiopije

Tokom svog inauguracionog obraćanja u parlamentu 2018. Abij se zahvalio majci, hrišćanki koja mu je još kad je imao sedam godina rekla da će jednog dana biti sedmi kralj Etiopije. Članovi njegovog kabineta su se smejali, ali on je izgleda ozbiljno verovao u ono što je izgovarao.

- U početnim fazama rata otvoreno je pričao da je to Božji plan i da je to bila božanska misija za njega. On se ujutru sastajao sa duhovnim savetnicima umesto sa političkim stručnjacima - rekao je Abdi.

Profimedia

Jedan od najočiglednijih znakova upozorenja bila je Abijeva iznenadna privrženost eritrejskom predsedniku Isajasu Afeverkiju, zbog čega je na kraju dobio Nobelovu nagradu.

Abijevi kritičari kažu da je ono što je učvrstilo njegov status mirotvorca na svetskoj sceni zasnovano na farsi, te da je udruživanje sa Eritrejom bio još jedan pokušaj da se učvrsti njegova moć i da se otvori put za dve strane da vode rat protiv zajedničkog neprijatelja, TPLF. Ubrzo nakon što je granica Eritreje i Etiopije ponovo otvorena 2018. godine ponovo se zatvorila. Tri godine kasnije eritrejske trupe nekažnjeno deluju u Tigraju, a malo je nagoveštaja da bi moglo da dođe do trajnog mira.

 

Abijeva portparolka odbacila je ovu tvrdnju, nazvavši priču "toksičnom".

Mehari Tadel Maru, profesorika upravljanja i migracija na Evropskom univerzitetskom institutu, koja je rano bila skeptična prema mirovnom sporazumu, veruje da je Nobelov komitet nagrađivanjem Abija doprineo trenutnom sukobu.

- Smatram da je Odbor za Nobelovu nagradu, barem delimično, odgovoran za ono što se dešava u Etiopiji. Imali su pouzdane informacije, mnogi stručnjaci su ih upozorili - rekla je Mehari, koja je poreklom iz Tigraja.

- Odbor je svoju odluku zasnovao na mirovnom sporazumu koji smo okarakterisali kao lažan od samog početka, na miru koji nije postignut i možda je čak i neostvariv, na sporazumu koji nije bio namenjen miru, nego zapravo ratu. Ono što je Abij uradio sa Isajasom nije trebalo da donese mir. On je to znao, Isajas je to znao. Radili su, u osnovi, na pokretanju rata, kako bi opkolili Tigraj sa juga i severa, istisnuvši, za početak, jednu političku partiju - smatra ona.

Abij Ahmed Ali; AP photo

Prema mišljenju nekoliko analitičara i posmatrača, najuočljiviji i najtrajniji uticaj nagrade bilo je to što je svaka kritika Abija odbacivana i ublažavana.

Slici koju je svet imao o njemu delimično su doprinela i ranije priznanja - proglašen je Afrikacem godine 2018, a "Tajm" ga je uvrstio među 100 najuticajnijih ljudi na svetu. Tako je on lagano osvojio Etiopljane, dijasporu i svet. Mnogi se sada osećaju iznevereno, uplašeni su za budućnost zemlje, dok drugi i dalje pokušavaju da održe pozitivnu sliku o Abiju.

- Sve dok u novembru nije počeo rat, međunarodna zajednica je i dalje verovala da je Abij Ahmed reformator i držala se tog stava - kaže Gojtom Gebreluel, istraživač Roga Afrike iz Tigraja, koji je bio u Adis Abebi na početku konflikta.

- Imao sam sastanke sa raznim diplomatama pre rata i bilo je očigledno da rat dolazi, a oni su govorili: Znate, on još ima ovaj projekat, moramo da mu dozvolimo da ostvari svoju političku viziju. Mislim da mnogi ni danas nisu ubeđeni da je on autokrata - istakao je Gebreluel.

Sada, kada se Etiopija suočava sa glađu i ratom koji deluje kao da nema kraj, Abij je sam, uglavnom izolovan u odnosu na međunarodnu zajednicu, dok mu se broj saveznika smanjuje.

Njegove rane pristalice kažu da on nije prevario samo svet, nego i svoj narod, koji sada plaća visoku cenu.

U svom otvorenom pismu u kom je najavio ostavku, Kidanemarijam je o Abiju napisao: "Umesto da ispuni svoje inicijalno obećanje, poveo je Etiopiju mračnim putem ka destrukciji i raspadu. Kao i mnogi drugi koji su mislili da premijer ima potencijal da povede Etiopiju ka sjajnoj budućnosti, ispunjen sam očajom i bolom zbog pravca u kom ju je zapravo poveo".

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi