Oružje napravljeno da nasamari neprijatelja: Šta su hipersonične rakete i zašto ceo svet bruji o njihovoj upotrebi u Ukrajini (VIDEO)

Rusija je tokom borbi u Ukrajini u subotu iskoristila hipersoničnu raketu, što je potvrdilo Ministarstvo odbrane.

Sistemom „Kinžal“ (Bodež) uništeno je veliko podzemno skladište raketa ukrajinske vojske u Ivano-Frankovskoj oblasti Ukrajine, saopštio je zvanični predstavnik Ministarstva odbrane Rusije general-major Igor Konašenkov.

To je u ponedeljak istakao američki predsednik Džozef Bajden, koji je rekao da je ovo oružje gotovo nemoguće zaustaviti i da postoji razlog zbog kog ga koriste.

Ali britanski obaveštajci, pa čak i Bajdenov sekretar za odbranu Lojd Ostin, umanjili su značaj upotrebe ovih raketa.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije je saopštilo da je projektil „Kinžal“ samo vazdušna verzija balističke rakete kratkog dometa „Iskander“ (SRBM), koju je Rusija više puta koristila tokom vojne operacije u Ukrajini.

Zašto se diže tolika pompa oko hipersoničnih projektila?

Sve rakete su u suštini hipersonične, što znači da putuju brzinom koja je najmanje pet puta brža od brzine zvuka -  6.174 kilometara na sat ili više.

Russian Defense Ministry Press Service via AP

Većina balističkih projektila već se kreće tom brzinom, a ono što hipersonične projektile čini drugačijima je to što klize u gornjim slojevima atmosfere i vrlo su manevarski osposobljene. Balistički projektili, jednom lansirani, imaju vrlo ograničene mogućnosti promene smera, slično kao kada je jednom bačena lopta.

Skoro svaka bojeva glava puštena iz rakete kilometrima daleko u atmosferi dostići će ovu brzinu idući do cilja, što nije odlika nove tehnologije.

Ovi hipersonični projektili dolaze u dva oblika: prvi su hipersonična klizna vozila (HGV), koja napuštaju Zemljinu atmosferu, a zatim se vraćaju natrag u nju, klizeći kroz gornje slojeve u plitkom, nasumičnom nizu krivulja i zaokreta, s namerom da zavaraju neprijateljski radar u pogledu cilja.

Drugi tip je hipersonična krstareća raketa (HCM), koja je, iako nije tako brza, dizajnirana da leti nisko, ali i izrazito velikim brzinama, iznenađujući neprijatelja i dajući mu vrlo malo vremena za reakciju.

Ono na čemu vojne sile, uključujući Rusiju, Kinu, Sjedinjene Američke Države i Severnu Koreju, posebno rade jesu HGV, koji teoretski mogu da lete hipersoničnom brzinom dok prilagođavaju kurs i visinu tako da budu ispod radarske detekcije i da zaobilaze raketnu odbranu.

Russian Defense Ministry Press Service via AP

HGV je oružje koje je gotovo nemoguće zaustaviti. A smatra se da Rusija u svom arsenalu ima HGV, sistem „Avangard“, koji je ruski predsednik Vladimir Putin 2018. nazvao praktično neranjivim, uzimajući u obzir svu poznatu zapadnu protivvazdušnu odbranu.

Ali „Kinžal“, kao varijanta Iskandera SRBM, nije HGV. Iako ima ograničenu sposobnost manevrisanja poput „Iskandera“, njegova glavna prednost je to što se može lansirati iz borbenih aviona MiG-31, što mu daje veći domet i mogućnost napada iz više pravaca, prema prošlogodišnjem izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije.

- MiG-31K može da udari iz nepredvidivih pravaca i mogao bi u potpunosti da izbegne pokušaje presretanja. Leteći nosač bi takođe mogao biti izdržljiviji od drumskog mobilnog sistema „Iskander“ - navodi se u izveštaju.

U istom izveštaju se navodi i da se „Iskander“ sa kopna pokazao ranjivim na raketne odbrambene sisteme tokom rata u Nagorno-Karabahu 2020. godine, tokom kojeg su azerbejdžanske snage presrele jermenski „Iskander“.

- Ovo ukazuje na to da tvrdnje o neranjivosti „Kinžala“ na sisteme raketne odbrane takođe mogu biti donekle preuveličane - navodi se u izveštaju.

Izazovi u primeni hipersoničnog oružja

Russian Defense Ministry Press Service via AP

Tehnološki izazovi za obe vrste hipersoničnog oružja su veoma veliki. Pri letu ovim ekstremnim brzinama kroz vazduh dolazi do trenja, koje je ključni izazov, s temperaturama koje se penju na 2.200 stepeni Celzijusovih.

Primera radi, titan se topi na 1.670 stepeni. Zato ove rakete moraju biti oblikovane i izrađene od vrlo naprednih materijala, dizajniranih da izdrže takve ekstreme.

Komunikacija je problem za ovo oružje, jer intenzivna toplota oko njih stvara oblak supernabijenih čestica, koje se nazivaju plazma, što je vrlo teško za normalnu radio-komunikaciju.

Sličan problem postoji i kod letelica pri ponovnom ulasku u atmosferu, i u tim trenucima komunikacije su obično zatamnjene.

Upravljivost pri tako velikim brzinama, što je ključni atribut ovog oružja, ozbiljno opterećuje strukturu projektila, a rani testni modeli su se doslovno raspali dok su pokušavali da utvrde putanju kretanja.

Svi ovi izazovi ukazuju na to da ovo novo oružje još uvek nije u potpunosti razvijeno i da dizajneri pokušavaju da naprave održive testne modele koji bi bili operativni.

Uprkos svim tim izazovima, uspešna upotreba hipersonične rakete „Kinžal“ znači da je Rusija postala prva zemlja koja ga je koristila u borbi.

Ima li Ukrajina protivraketnu odbranu?

Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici iz NATO-a već šalju nekoliko raketnih sistema zemlja-vazduh u Ukrajinu kao pomoć u njenoj odbrani.

Prema rečima jednog visokog američkog zvaničnika, ovi dodatni sistemi uključuju mobilne sisteme protivvazdušne odbrane iz sovjetske ere SA-8, SA-10, SA-12 i SA-14.

Slovačka je, kao članica NATO-a, pristala da pošalje još bolje odbrambene rakete S-300 u Ukrajinu kada dobije odgovarajuće zamene od partnera iz NATO-a, rekli su izvori za Si-En-En.

Profimedia

Zašto je upotrebljen projektil „Kinžal“?

Upotreba u Ukrajini označava borbeni debi za ruski sistem „Kinžal“.

- Avijacijski raketni sistem „Kinžal“ sa hipersoničnim aerobalističkim raketama uništio je 18. marta veliko podzemno skladište raketa i avijacione municije ukrajinskih trupa u selu Deljatin, u Ivano-Frankovskoj oblasti - ​​saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Američki zvaničnici kasnije su potvrdili da je Rusija lansirala hipersonične rakete na Ukrajinu i da su mogli da prate lansiranja u realnom vremenu.

Lansiranja su verovatno imala cilj da testiraju oružje i pošalju poruku Zapadu o ruskim sposobnostima, reklo je za Si-En-En više izvora.

Sa druge strane, Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da je Moskva verovatno upotrebila „Kinžal“ da bi postakla napredak u ruskoj kopnenoj kampanji, sa čim se složio i američki sekretar odbrane Lojd Ostin.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi