Nekadašnji Hitlerovi dobrovoljci optužuju Ruse za nacizam: Današnju Ukrajinu stvorili komunisti da bi oslabili Rusiju

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u sredu uveče, u specijalnom obraćanju građanima Rusije, saopštio da je doneo odluku o pokretanju specijalne vojne operacije u Donbasu. Šef ruske države istakao je da planovi Rusije ne uključuju okupaciju Ukrajine.

Rusija je pokrenula opsežnu vojnu akciju, a ukrajinska vojska se pokazala kao nedorasla da se bori sa ruskom armijom koja napreduje na svim frontovima.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski proglasio je ratno stanje, zamolio građane da ne paniče i poručio im da će pobediti.

Porede Rusiju sa nacističkom Nemačkom

Iz Ukrajine su ubrzo krenule i optužbe za agresiju na račun Rusije. 

- Rusija je jutros izdajnički napala našu državu, kao što je to uradila nacistička Nemačka u godinama Drugog svetskog rata. Naše zemlje su od danas na različitim stranama svetske istorije. Rusija je krenula putem zla, ali Ukrajina se brani i neće odustati od slobode, šta god Moskva mislila – napisao je Zelenski na svom tviter-nalogu.

 

 

A ukrajinski diplomata Sergej Kislica je, govoreći na hitnom sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u sredu uveče, svom ruskom kolegi rekao da će Bog suditi onima koji su krivi za zločine protiv čovečnosti.

- Ne postoji čistilište za ratne zločince. Oni idu pravo u pakao, ambasadore - rekao je izaslanik Kijeva.

Za to vreme, na zvaničnom tviter-nalogu Ukrajine postavljena je karikatura na kojoj je prikazan Adolf Hitler koji tetoši Vladimira Putina. 

 

 

Drugim rečima, Ukrajina Rusiju optužuje za okupaciju i nacizam.

Koliko ima istine u ovim optužbama, najbolje će odgovoriti istorija ove zemlje.

U Kijevu nastala ruska država

Na području današnjeg Kijeva nastala je Kijevska Rusija (Kijevska Rus), koja je bila prva istočnoslovenska država, koja je postojala od 882. do 12. veka. Zahvaljujući knezu Vladimiru Velikom, Kijevska Rusija je prihvatila hrišćanstvo od Vizantije 988. godine. Bila je po površini najveća evropska država svog vremena.

Kasnije, područje današnje Ukrajine, koje nikada nije bilo jedinstvena oblast, prelazilo je iz ruke u ruku nekoliko država. Istorijski gledano, pod pojmom Ukrajina smatrao se mali deo današnje teritorije te zemlje, kojem su kasnije pripajani drugi regioni.

Komunisti stvorili današnju Ukrajinu

Najveći deo teritorije, današnji severozapadni deo Ukrajine, ovoj zemlji pripojili su ruski carevi. Kasnije, dolaskom komunista na vlast i formiranjem SSSR-a, Ukrajina je drastično uvećala svoju teritoriju.

Baš kao i na našim prostorima, komunističke vlasti su smatrale za najvećeg neprijatelja većinski narod (u SSSR-u Ruse, u Jugoslaviji Srbe), te su činili sve da taj faktor oslabe što je više moguće: stvaranjem novih nacija, cepanjem teritorije...

Wikipedia

Pod Lenjinovom vlašću Ukrajini su pripojene njene današnje jugoistočne teritorije (osim Krima). Zatim je tokom Staljinove vladavine pripojen današnji zapad zemlje, da bi na kraju, 1954. godine, Nikita Hruščov proglasio Krim delom Ukrajine.

Praktično, Ukrajina je u vreme SSSR-a svoje granice uvećala za 100 odsto. Kada se pogledaju ove neosporne istorijske činjenice, tragikomično izgleda ekstremni antikomunistički i antisovjetski sentiment koji vlada u toj zemlji. Ova situacija neodoljivo podseća na položaj Hrvatske u okviru SFRJ i današnji odnos Hrvata prema jugoslovenskom nasleđu, ako se zna da su današnje granice te zemlje utvrđene upravo zahvaljujući komunistima.

Dve ukrajinske vojske bile uz Hitlera

Istorija Ukrajine tokom Drugog svetskog rata posebno pokazuje koliko su besmislene optužbe Kijeva za navodni nacizam Rusije. Naime, tokom najvećeg sukoba u istoriji sveta u Ukrajini se međusobno borilo nekoliko vojski. 

Wikipedia/Prvi ukrajinski dobrovoljci SS divizije Galicija marširaju u Sanoku u maju 1943. godine

Najznačajnije armije koje su bile sačinjene od Ukrajinaca bile su Ukrajinska ustanička armija (UPA) Stepana Bandere i 14. SS dobrovoljačka divizija “Galicija“.

Bandera dočekao Nemce raširenih ruku

Neposredno pre nemačkog napada na SSSR, Bandera je održao sastanke sa šefovima nemačkih obaveštajnih službi na kojima je dogovoreno buduće delovanje ukrajinskih nacionalista protiv sovjetske države. U proleće 1941. godine OUN je iz Nemačke dobio dva i po miliona maraka za subverzivne aktivnosti unutar SSSR-a.

Natpisi u zapadnoj Ukrajini 1941. godine: "Živeo Hitler! Slava Banderi!“/Wikipedia

Već 30. juna 1941. godine, dolaskom nacističkih trupa u Ukrajinu, Bandera i OUN, “Aktom obnove ukrajinske državnosti”, proglasili su nezavisnu ukrajinsku državu. 
 
- Ukrajina će blisko sarađivati sa nacional-socijalističkom velikom Nemačkom, pod vođstvom svog vođe Adolfa Hitlera koji formira novi poredak u Evropi i svetu i koji će pomoći ukrajinskom narodu da se oslobodi moskovske okupacije – navodi se, između ostalog, u tom aktu.

U maju 1941. godine, rukovodstvo Banderine organizacije usvojilo je program “Borba i delovanje za OUN tokom rata”. U jednom delu tog dokumenta, koji nosi naziv “Manjinska politika”, OUN je naredio uklanjanje “neprijateljskih Poljaka, Jevreja i Rusa deportacijom i uništavanjem njihovih inteligencija”, navodeći dalje da takozvani poljski seljaci moraju biti asimilovani i da se njihove vođe unište.

Osamdeset hiljada Ukrajinaca bilo u SS diviziji

S druge strane, 14. SS dobrovoljačka divizija “Galicija“ bila je sačinjena isključivo od dobrovoljaca koji su se borili za Treći rajh. Nacisti su osnovali ovu diviziju u leto 1943, u momentu kada je Crvena armija odnosila prevagu u ratu. Oko 80.000 ukrajinskih dobrovoljaca iz regiona Galicije zaklelo se na vernost Adolfu Hitleru. Divizija “Galicija“ učestvovala je u brojnim zločinima protiv antifašista, Jevreja i civilnog stanovništva u Poljskoj i Ukrajini.

Wikipedia/Proslava posvećena stvaranju SS Divizije "Galicija"

Divizija je uništena tokom sovjetske operacije oslobođenja Lavova jula 1944, a od njenih ostataka formirana je 1. divizija takozvane Ukrajinske nacionalne armije. Ovoj jedinici pridodati su nacistički saradnici iz Češke i Slovačke i ona se borila na ratištima u Jugoslaviji i Austriji, pre nego što se predala zapadnim saveznicima 10. maja 1945. godine.

Danas, Ukrajinci Stepana Banderu vide kao nacionalnog heroja, a nisu retki ni marševi u čast 14. SS dobrovoljačka divizija “Galicija“.

Marš ukrajinskih nacionalista/Profimedia

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi