Idete na putovanje, zbog „klime“ spremite 50% više novca

Uplatili ste hotel i avionsku kartu, ili čitav turistički aranžman, eventualno (a preporučljivo) i putno osiguranje, i sračunali „džeparac“ za troškove (mini) odmora pa mislite da ste spremni da krenete? Varate se, jer ako nemate spremno bar 50 odsto novca više nego što biste normalno potrošili, bolje je da na put i ne idete.

Ovakvo razmišljanje možda na privi pogled deluje preterano ali upućeni u problema-tiku putovanja i turizma sve češće upozoravaju na velike promene i potrese koje sa sobom nosi globalno otopljavanje, odnosno klimatske promene. A da stvar nije preuveličana vaš reporter 24sedam može da potvrdi i iz prve ruke s nedavnog putova-nja u netom poplavljeni (a inače pustinjski) Dubai.

Kao što iskusni turistički radnici kao što su Grci, nisu mogli da predvide veličinu logističkog zahvata i s time povezanih troškova za prošlogodišnji požar na Rodosu, tako ni vlasti Dubaija nisu mogle da predvide da će sredinom aprila u jednom danu pasti kiše koliko se inače nakupi u osamnaest meseci.

Potom „u pustinji“, ako se tako može generalizovati pre svega futuristički megalopolis Dubai, možda deluje kao bizarna zanimljivost ali samo tog trenutka niste tamo, i ako to „neobičnu zanimljivost“ niste papreno platili.

A ako jeste, to što nećete moći da na željenoj turističkoj lokaciji obiđete sve što ste želeli (osim ako, u ovom slučaju,  niste vešti splavarenju), najmanji je dodatni „trošak“ koji vas možda čeka.

Onaj ko (srećom) nije imao iskustva sa pomeranjem ili otkazivanjem letova, prebuki-ranih hotelima ili potpuno neočekivanim izlivima besa „majke Prirode“, često ne mo-že ni da pojmi razmere i broja praktičnih, tehničkih i logističkih problema koji se iznenada pred vama otvaraju.

Uzmimo na primer samo dolazak na lokaciju, tj. njen aerodrom, (ili odlazak sa njega). U slučaju poplavljenog Dubaija čak ni desetak nakon prestanka najvećih padavina, nije mnogo pomoglo da situacija bude bolja na jednom od inače najbolje organizovanih aerodroma na svetu i globalno prvog po broju međunarodnih putnika.

Prirodna nepogoda velikih razmera izazvana klimatskim promenama, a upravo to se desilo u Dubaiju dva puta u prethodnih samo mesec dana, može učiniti ne samo da sletite na vaš ciljani aerodrom kasnije nego što je planirano, već da ne sletite tamo uopšte.

A kakve to može da ima razmere najbolje su osetili učesnici „Kasperski sajber imjuniti konferens“ koje je nevreme razbacalo gotovo po čitavom Bliskom istoku. Tako se i vama može desiti da se zaputite na nekoliko dana u Dubaji a da vaš let završi umesto na „Dubai Internešenel“ na kargo aerodromu gotovo stotinak kilometara daleko.

Printscreen Tvitter

 

Ili da prinudno sletite u 120 kilometara udaljen Abu Dabi, ili čak 500 kilometara daleki Oman, ili da vam se avion iz Istanbula vrati nazad nakon sat vremena leta jer ne može da sleti na destinaciju. Sve to se, uz čekanjem u avionu pet sati u Omanu jer se bez viza nije moglo u aerodromsku zgradu, dogodilo nekom od učesnika na kraja uspešnog skupa.

A to onda nije samo „malo skretanje s puta“, jer stići odatle do Dubaija iziskuje dodatne troškove, ako uopšte nađete prevoz u vreme poplave, kao što ovde bio slučaj.

Trošak od prevoza, do dodatnih dana u hotelu

Vaš do tančina planirani izlet do Dubaija može da padne u vodu već na prvom koraku, čak i kada se konačno dohvatite inače ogromne aerodromske zgrade. Jer u njoj vas čekaju reke ljudi kojima su letovi odloženi, pomešani s onima koji su stigli a ne maju kako da napuste aerodrom.

Nešto što u normalnim okolnostima traje nekoliko minuta, kao nalaženje taksija ili vozača ubera ili karima, sada se meri bukvalno u satima. Na jednoj od aplikacija je tog 19. aprila u tri ujutro pisalo da je sledeće slobodno vozilo za četiri sata a cena je sa uobičajenih 20 evra do hotela bila skočila na okruglo 100.

Neočekivani troška odlaska s aerodroma (ili hrane i sitnica za ostanak na njemu do normalizacije prevoza) nije i jedini koji vas može dočekati u ovakvim prilikama. Jer, isti jadac može biti  u odlasku. Ako vam pomere let satima unazad, ili čak danima što je nekima sa skupa ovom prilikom bio slučaj, moraćete da neplanirano produžite boravak u hotelu.

A i to ako budete mogli, jer u prebukiranom Dubaiju može da se desi da, iako plaćate sobu stotinak evra dnevnom, u vanrednim okolnostima (kada neki namernici ne mogu da odu a novi stalno pristižu), ne bude slobodnih kapaciteta ili bar ne tamo gde bi vama odgovaralo.

Dodatni dan ili dva nosi sa sobom i druge troškove, od restorana do prevoza, troška telefona i interneta, i slično…

Na kraju nekoliko „svežih“ saveta. Prvi se tiče aviokompanija. Birajte onu koja ima najbolju politiku nadoknada putnicima za odlaganje/otkazivanje letova i, po mogućstvu, da bude „lokalna“ na mestu dolaska. U opisanom slučaju mnogo su se bolje proveli putnici „Emirejtsa“ i „Flaj Dubaija“ nego, npr. „Lufthanse“ ili „Turkiš erlajnsa“. Prvi su, uz veće ili manje kašnjenje, sleteli na aerodrom, drugi su na nekim letovima preusmereni na alternativne aerodrome.  

Drugi je generalni ali i esencijalni - gde god da idete, ponesite dodatan novac i naoružajte se strpljenjem, jer klimatske promene i „majka Priroda“ ne znaju, i ne haju mnogo, za vaše planove.     

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi