Božić u Rusiji je pun simbolike: Pazi se na svaki detalj, a neobičan običaj odigrava se uveče, u polumraku i strogoj tišini
Nekoliko dana pre 7. januara sve se sređuje kako se za Božić ne bi radilo ništa, a vernici se trude da ispoštuju sve ono što su naučili od starijih
Božić sedmog januara slave ruska, gruzijska, makedonska i srpska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.
Posebno veliku pažnju Božiću i običajima posvećuju Rusi, koji se nekoliko dana pripremaju za ovaj veliki praznik.
Svi poslovi moraju da se obave pre 7. januara, sva jela se spremaju pre tog dana i čisti se kuća kako se na Božić ništa ne bi radilo. Tada su svi domovi otvoreni za posetioce, a čak se i stranci rado primaju na ručak. U kuću se primaju i beskućnici, jer se, prema legendi, lice Isusa Hrista može sakriti u svakome.
Bogata dekoracija puna simbolike
U svakom domu može se videti okićena jelka sa zvezdom na vrhu, koja simbolizuje Vitlejemsku zvezdu koja se pojavila na nebu u trenutku rođenja Isusa Hrista.
Pročitajte još:
Kuće se ukrašavaju i božićnim venčićima (simbolom svetlosti koja će doći u svet rođenjem Isusa Hrista), zvončićima (za koje se veruje da isteruju zle duhove) i svećama (kojima se iz doma izgone sile tame i hladnoće, a koje se stavljaju u prozore jer su simbol jedinstva sa drugim ljudima i šalju znak da su posetioci dobrodošli u kuću).
Patrijarh Kiril; Profimedia
Vernici se okupljaju u crkvama i hramovima, koji su krcati, jer mnogi ljudi na taj dan žele da upute svoje molitve Bogu, dok glavnu službu iz Hrama Hrista Spasitelja, koju služi patrijarh Moskve i sve Rusije, i 7. januara prenose televizije.
Položajnik
U nekim krajevima Rusije održao se običaj sličan našem. I Rusi imaju položajnika – prvog gosta koji na Božić dolazi u kuću i u ruci nosi jelovu grančicu.
To obavezno mora da bude muškarac, a ukoliko ima tamniju kosu, veruje se da domaćine očekuje blagorodna i srećna godina. Prvom gostu se na vratima daju so i hleb, a obavezno je i da se daruje poklonom, dok se praznik čestita rečima: „S rožedstvom!“
Raznovrsne poslastice
Nakon što su se tokom Badnjeg dana uzdržavali od hrane, Rusi za Božić obilno obeduju već od jutra. Na trpezi je mnogo jela od mesa, a u skoro svakom domu obavezno je pečeno prase ili guska punjena jabukama. Za božićni ručak služi se 12 vrsta jela u čast 12 apostola.
Neke domaćice pripremaju i božićni hleb agnjec – kolač od biskvitnog testa u obliku jagnjeta, koji se preliva belim šećerom, koji simbolizuje žrtvu koju je podneo Isus Hrist.
Profimedia
Svi ukućani okupljaju se za bogatom trpezom i jedu sa zahvalnošću Hristu. Sto je, kao i za Badnji dan, prekriven belim stolnjakom, koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist umotan po rođenju.
U nekim mestima u kojima se poštuju stari običaji ispod stola se stavlja snop sena ili slame, koji predstavlja Hristove jasle, kao i predmet od gvožđa na koji svi za stolom stavljaju noge. Veruje se da tako ljudi čuvaju svoje zdravlje tokom cele godine, jer gvožđe simbolizuje snagu i izdržljivost.
Živopisni običaji
Osim što posećuju crkve, ljudi na Božić odlaze u posete kućama u kojima ima male dece, gde se domaćinima daju pokloni - slatkiši, bombone i korisni predmeti za kuću.
U manjim mestima očuvan je običaj kolede. Mladići i devojke idu od kuće do kuće i pevaju koledarske pesme, dok neke devojke organizuju gatanje, gledaju u izliveni vosak i tako predviđaju za koga će se udati. Prema narodnom verovanju, u božićnoj noći dešavaju se čuda, sve želje se ispunjavaju, nebo se otvara, a sve vode imaju sposobnost da leče.
Tradicionalni božićni lik koji deci deli poklone je Babuška, a osim nje mališani veruju i u Snjeguročku ili Sneguljicu koja im donosi poklone, kao i u Božić Batu, kojeg nazivaju Tatica Mraz. Deca na Božić jedu crni hleb koji im stavljaju u obešene čarape, recituju stihove i pevaju božićne pesme.
Profimedia
U gradovima se običaji znatno manje poštuju nego u manjim mestima i selima. U mnogim domovima Božić je počeo da se slavi na „katolički” način, uz drugačiju večeru i poklanjanje skupih poklona umesto bombona i predmeta za kuću.
Verovanja
Ako se Božić slavi u nedelju ili ponedeljak, godina će, prema starom ruskom verovanju, biti rodna.
Ukoliko na taj praznik bude bila mećava, veruje se da će se pčele rojiti, a ako dođe do otopljenje, da će heljda dobro roditi.
Nebo puno zvezda u božićnoj večeri vernicima ukazuje na to da će šumsko i jagodičasto voće dobro roditi te godine.
Na Božić su zabranjeni lov i ribolov, ništa se ne sme ušivati niti šiti, a nipošto se ne smeju raditi veći poslovi jer se veruje da to donosi nesreću.
Gledanje u vosak
Iako Crkva ne odobrava bilo kakvo gatanje, u Rusiji je ono uvek bilo široko rašireno. Kako se smatra da se za Božić uspostavlja poseban kontakt s onostranim silama, proricanje sudbine odvajkada je vršeno od 6. do 19. januara.
Profimedia
Devojke se na Božić uveče okupljaju, tope vosak i gledaju u njega obraćajući se onostranim silama. Mlade žene tako pokušavaju da saznaju što više o svom budućem mužu - kakav će mu biti karakter, boja kose, koliko će bogat biti, kada će se venčati, da li će brak biti uspešan. Sa druge strane, one koje su u braku pokušavaju da iz voska pročitaju koliko će dece imati, da li će imati novca i kakvog zdravlja će biti članovi njihove porodice.
Za vreme proricanja devojke i žene moraju da raspuste kosu kako ih ne bi držali češljevi, gumice i ukosnice. Skidaju se i pojasevi koji stežu odeću. Uklanja se sav ukrasni i dragoceni nakit poput lančića, narukvica, naušnica, perli...
Mentalno je potrebno izolovati se od stvarnog sveta i jasno formulisati pitanje. Zvukovi sa strane ometaće proricanje sudbine, pa je najbolje da se ceremonija proricanja sudbine sprovede za Novu godinu i Božić, kod kuće u tišini i sumraku. Takođe, tokom ceremonije se ne smeju prekrstiti noge ili ruke, jer će se tako prekinuti kontakt sa univerzumom i potrebne informacije neće biti otkrivene u potpunosti.
Svjatki
Posle Božića u Rusiji se obeležava 12 najveselijih dana u godini, koji se nazivaju svjatki. Tim danima se ide u goste i tačno je određeno ko se posećuje kog dana – postoji dan za odlazak kod tašte, majke, svekrve, tetke i drugih.
U svim gradovima održavaju se festivali sa pozorišnim predstavama, kao i večeri poezije i duhovne muzike.
Svjatki traju do Bogojavljenja, 19. januara, a svi poslovi tih dana moraju biti obavljeni u prvoj polovini dana, dok se ostalo vreme provodi u slavlju.
Veruje se da sveti dani privlače sreću, pa mnogi u to vreme gataju i bave se raznim magijskim ritualima. Ruska pravoslavna crkva tu tradiciju ne podržava i insistira da pravi hrišćani Božić i svjatki treba da provedu u molitvi i u činjenju dobrih dela.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari