Ich bin ein Berliner: Legendarni govor Kenedija bio je najtoplija tačka Hladnog rata! (VIDEO, FOTO)

Na današnji dan 1963. godine američki predsednik Džon Ficdžerlad Kenedi održao je govor u Zapadnom Berlinu koji je zahvaljujući jednoj rečenici prodro u samu srž sukoba između SAD i Sovjetskog Saveza.

Nekoliko trenutaka pre nego što je izašao na scenu, tokom predaha u kancelariji gradonačelnika zapadnog Berlina Villija Branta, Kenedi je zapisao nekoliko reči na latinskom i – uz pomoć prevodioca i nemačku verziju, pisanu fonetski: „Ich bin ein Bearleener” (Ja sam Berlinac).

Posle se pretpostavljalo da je Kenedi navodno pogrešno preveo i da je, koristeći članak „ein” pre reči Berliner, pogrešno sebe nazvao „žele krofnom”. U stvari, Kenedi je bio u pravu. Izjava „Ich bin Berliner” značila bi da je rođen u Berlinu, dok bi dodavanje reči „ein” podrazumevalo biti Berlinčanin u duhu.

Ta rečenica je bila protest protiv istočnonemačko-sovjetske izgradnje Berlinskog zida.

Naime, stanovnici Berlina tad su još bili u šoku zbog izgradnje Berlinskog zida jer njegovo podizanje niko od saveznika nije sprečio, međutim američki predsednik je došao u podeljeni grad i njihova srca osvojio sa samo četiri reči.

Kenedijeva poruka iz Berlina, koja će postati jedna od kultnih replika XX veka, sažimala je jednostavnu ideju –  centralno pitanje tadašnjeg sukoba Zapada i Istoka bila je – sloboda.

Prosovjetski DDR režim ogradio je svoju polovinu Berlina i praktično zatvorio stanovnike Istočne Nemačke, a simbolično i žitelje celog komunističkog bloka.

Tadašnji lider SSSR-a Nikita Hruščov je 1958. godine zahtevao demilitarizaciju grada i 1961. naredio je izgradnju 160 kilometara dugog Berlinskog zida koji je punih 28 godina predstavljao ne samo fizičku granicu između Istočnog i Zapadnog Berlina nego je bio i simbol dva sveta.

Zapadni Berlin bio je izolovan u DDR-u (istočnoj Njemačkoj) i bio itekako svestan da mu opstanak zavisi od SAD-a. Zato je ova Kenedijeva rečenica za oko 450 hiljada stanovnika grada predstavljala neku vrstu obećanja slobode i solidarnosti.

Građani su s neskrivenom radošću pozdravili Kenedijev dolazak. Tog dana učenici nisu morali u školu, mnogi radnici su dobili slobodan dan- rekao je svojevremeno profesor istorije Andreas Etges koji je bio svedok ovog događaja, ocenivši ga kao važan signal za tadašnje nemačko-američke odnose.

GOVOR PROMENIO NA LICU MESTA

Ova čuvena rečenica nije bila deo govora koji je prethodno napisan u Vašingtonu, već je odluku da takvo nešto izgovori Kenedi doneo tog dana i to pod utiskom mase koja ga je dočekala i tog strašnog zida koji je razdvajao američku zonu od sovjetske.

Svojevremeno su američki mediji pisali da njegov savetnik Mekgregor Bandi uopšte nije bio oduševljen govorom. Kenediju je poručio da misli da je preterao.

Američki predsednik je u Berlinu bio nekih osam sati, nakon čega je otputovao u Irsku.

– Više nikada nećemo doživeti dan kao što je bio danas – rekao je u avionu na letu za Irsku.

Počast posle ubistva

Nakon što je ubijen u novembru 1963. godine stanovnici Berlina upalili su u znak sećanja na omiljenoga američkog predsednika hiljade sveća, a posle Kenedijevog ubistva trg na kojem je održan govor preimenovan je u John-F.-Kennedy-Platz. I danas se tako zove.

Direktor predsedničke biblioteke i muzeja Džon F. Kenedi ispričao je uzbudljivu priču koja stoji iza reči JFK-a.

– Bile su to najpoznatije reči koje je ikada izgovorio. Skrenule su pažnju sveta na ono što je smatrano najtoplijom tačkom Hladnog rata. Dodate u poslednjem trenutku i napisane njegovom rukom, ove reči nisu, kao u drugim njegovim obraćanjima, izabrali talentovani pisci govora.

Ove reči, izrečene 26. juna 1963. godine, u geopolitičkoj pozadini Berlinskog zida, toliko dugo traju baš zbog vezivanja čoveka i trenutka. Prkosna odbrana demokratije Džona F. Kenedija ističe se kao vrhunac njegovog predsednikovanja.

Da bi se razumeo značaj ovog govora ,mora se pre svega znati da je posle Drugog svetskog rata, glavni grad Hitlerovog Trećeg rajha bio podeljen, poput same Nemačke, između komunističkog Istoka i demokratskog Zapada.

Sovjetski lider Nikita Hruščov opisao je Zapadni Berlin, okružen sa svih strana Istočnom Nemačkom, kao „kost u grlu“ i zarekao se da će „iskoreniti ovo iverje iz srca Evrope“.

Kenedi se bojao da će Berlin izazvati svaki budući evropski sukob, s potencijalom za nuklearni rat.

Na njihovom sastanku u Beču u proleće 1961. godine Hruščov je upozorio Kenedija da će potpisati sporazum sa Istočnom Nemačkom kojim se zapadu ograničava pristup zapadnom Berlinu. Kao odgovor, Kenedi je najavio veliko nagomilavanje vojske. U televizijskom obraćanju naciji 25. jula 1961. godine opisao je da će zauzeti grad kao „veliko mesto za testiranje zapadne hrabrosti i volje“ i izjavio da će svaki napad na Zapadni Berlin smatrati napadom na Sjedinjene Države.

Govor je imao željeni efekat. Hruščov je odustao od potpisivanja sporazuma, čak iako su hiljade Istočnih Nemaca nastavile da prelaze u Zapadni Berlin u potrazi za slobodom. Rano ujutro 13. avgusta 1961. godine vlada Istočne Nemačke, uz sovjetsku podršku, pokušala je da reši ovaj problem izgradnjom zida od bodljikave žice preko srca Berlina.

Tenzije su malo popustile do trenutka kada je Kenedi stigao u državnu posetu skoro dve godine kasnije. Ali zid je ostao.

Ohrabren trenutkom i podstaknut gomilom, održao je jedan od najinspirativnijih govora tokom svog predsednikovanja.

– Pre dve hiljade godina moglo se ponosno reći „Civis Romanus sum“. Danas je u svetu slobode najbitnije pohvaliti se „Ich bin ein Berliner!“

GRADNJA ZIDA ZBOG ODLIVA MOZGOVA

Ono što mnogi verovatno i ne znaju jeste da su se tadašnje vlasti Istočne Nemačke odlučile na izgradnju zida zbog – odliva mozgova.

Totalitarni sistem, potpuno pod kontrolom Moskve, nije mogao da pruži stanovnicima one pogodnosti i slobode koje su postojale na Zapadu. Do 1961. godine Istok je napustilo 3,5 miliona ljudi.

Među emigrantima su uglavnom bili akademski obrazovani građani, naučnici, inženjeri, lekari, učitelji. Procenjuje se da ovaj odliv mozgova predstavlja gubitak za ekonomiju DDR-a od deset milijardi nemačkih maraka, uz više od 20 milijardi izgubljenih ulaganja u obrazovanje.

Nakon što nijedna od kampanja protiv odlaska na Zapad nije urodila plodom, vlasti DDR-a se obraćaju Moskvi i generalnom sekretaru SSSR-a.

Nikita Hruščov predlaže da se u Berlinu podigne zid koji će zaustaviti emigraciju. Izgradnja zida počela je 13. avgusta 1961. godine na svim tačkama razdvajanja, duž 43 kilometra.

Berlinski zid će se još tri decenije nakon Kenedijevog govora protezati kroz ceo Berlin. Tokom ovog perioda samo pet hiljada najhrabrijih uspelo je da se probije na drugu stranu, dok će 138 Berlinaca poginuti u pokušajima bekstva.

Rušenje zida je počelo u noći 9. novembra 1989. godine, tačno 51 godinu od Kristalne noći, kad su nacistički SA odredi sproveli pogrom Jevreja širom Nemačke i Austrije.

Pročitajte još

Zašto je scena gde vojnik preskače žicu jedna od najsnažnijih u istoriji čovečanstva? (VIDEO)

Vegetarijanac, konzument narkotika i nesuđeni umetnik: Devet šokantnih činjenica o Hitleru koje niste znali (FOTO)

Danas je zid samo delimično sačuvan – neki blokovi stoje uspravni na mestu gde su stajali, kao podsetnik, a ispod ulica, vozila i pešaka proteže se metalna linija koja podseća na njegov položaj. Skoro sve celine su iscrtane grafitima.

Sovjetska imperija se srušila zajedno sa zidom, ali naknadne analize pokazuju da komunistički blok nije bio u tako beznadežnom položaju kako se čini i da je presudnu ulogu ipak igrao manjak slobode.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi