Hari Truman - predsednik Amerike koji je posthumno odlikovao Dražu Mihailovića i bez kog bi 20. vek izgledao mnogo drugačije

Na današnji dan 1884. godine rođen je Hari S. Truman, 33. predsednik Amerike, koji je na čelu te zemlje bio od 1945. do 1953. godine, a ostaće upamćen kao neko ko se suočio sa brojnim izazovima, od burne tranzicije do brojnih štrajkova širom zemlje. Pored toga Amerikanci ga se i danas sećaju po korišćenju izričitih ovlašćenja kako bi započeo desegregaciju vojske, odnosno ukidanje podela na osnovu boje kože, nacionalnosti i veroispovesti.

Njegova vlada bila je meta optužbi da je blaga prema komunizmu, a korupcija je “stigla” i do njegovog kabineta i službenika Bele kuće. U jednom od mnogih skandala, 166 radnika je dalo otkaz ili je otpušteno naknadno zbog utaje poreza.

Trumanov predsednički mandat bio je prepun događaja što se tiče spoljnih poslova: kapitulacija Trećeg rajha, atomsko bombardovanje Hirošime i Nagasakija, kapitulacija Japana, kraj Drugog svetskog rata, osnivanje UN, Maršalov plan o obnovi Evrope, Trumanova doktrina o zaustavljanju širenja komunizma, početak Hladnog rata, stvaranje saveza NATO i Korejski rat. Taj rat je postao situacija bez pobednika u kojoj je poginulo preko 30.000 Amerikanca.

Nakon obećanja da „će posetiti Koreju“ i stavljanjem prioriteta na rešavanje tzv. „nereda u Vašingtonu“, republikanac Dvajt D. Ajzenhauer je prekinuo dvadesetogodišnju vlast demokrata porazivši Trumanovog izbornog kandidata Adleja Stivensona na predsedničkim izborima 1953. godine.

Detinjstvo i mladost

Hari S. Truman rođen je 8. maja 1884. u Lamaru, SAD kao drugo dete Džona Andersona Trumana i Marte Elen Jang Truman. Njegove dede, Anderson Šip Truman i Solomon Jang Truman nisu se mogli složiti oko Harijevog srednjeg imena, pa mu je dat srednji inicijal S. Uskoro mu se rodio brat Džon Vivijan, a tri godine nakon njega i sestra Meri Džejn Truman.

Kao dete, Truman je imao 3 hobija: muzika, čitanje i istorija. Ljubav prema ovim trima stvarima je u njemu probudila njegova majka. Truman je bio veoma blizak sa majkom sve do njene smrti, a čak i kao predsednik je tražio njene savete.

Do kraja svog života, Truman se nostalgično prisećao godina koje je proveo na farmi, često i sa teatralnim efektima. Godine fizički zahtevnog rada koje je proveo u Grandvjuu bile su značajno životno iskustvo. U tom periodu upoznao je on svoju suprugu Bes Voles koju je i zaprosio 1911, ona ga je odbila. Truman je rekao da želi zaraditi više novca nego seljak da je idući put zaprosi. Idući put je je zaprosio 1918. kada se vratio kao veteran iz Prvog svetskog rata, i to uspešno. Sa njom je imao jedno dete Margaret, koja je rođena 17. februara 1924. godine.

On je bio jedini predsednik SAD nakon 1870, a da nije imao diplomu sa koledža: njegov slab vid ga je sprečio da se upiše na Vest Point, što je bio njegov san iz detinjstva, a finansije su ga sprečile da dobije neku drugu diplomu. Truman je studirao pravo 2 godine u Kanzas Sitiju u tokom 1920-ih.

Truman je bio na spisku Misuriske nacionalne garde od 1905, a služio je od 1911. godine. Ulaskom SAD u Prvi svetski rat 1917, Truman se ponovo pridružio gardi. Na sistematskom pregledu 1905. njegov vid je bio u loš. Po nekim izvještajima prošao je tajno tako što ja napamet naučio ploču za vid.

Politika i predsednikovanje

Truman je 1922. godine izabran za vrhovnog sudiju okruga Dželson, a 1930. je izabran ponovo za vrhovnog sudiju. Truman je svoje dužnosti obavljao savesno i dobio je javnu zahvalnicu za par radova koji su bili započeti, a uključivali su novu zgradu suda i 12 statua posvećenih ženama.

Pendergast je predložio Trumana za kandidata za američkog senatora iz Misurija na izborima 1934. godine. Imao je uspešnu kampanju kao Nju Dilovski demokrata koji podržava predsednika Ruzvelta. Na demokratskim primarnim izborima, Truman je pobedio Tuka Miligana, brata federalnog tužioca Morisa Mortona Miligana. Truman je kasnije porazio republikanca Roskoa Konklinga Patersona sa preko 20% razlike.

Nakon toga, Frenklin Ruzvelt predložio ga je za potpredsednika, a on je 1945. godine zvanično postao drugi čovek Bele kuče. Trumanov potpredsednički mandat bio je relativno monoton i kontakt sa Belom kućom bio je minimalan.

Dana 12. aprila 1945, Truman je bio hitno pozvan u Belu kuću, gde ga je Elenor Ruzvelt informisala da je Frenklin Delano Ruzvelt preminuo od srčanog udara. Trumanova prva briga bila je gospođa Ruzvelt.

Truman je bio potpredsednik samo 82 dana pre nego što je predsednik Ruzvelt umro. Zbog situacije u svetu i Drugog velikog rata, morao je da preuzme funkciju predsednika. Imao je veoma malo značajnih razgovora o svetskim pitanjima i o domaćoj politici nakon što je položio zakletvu za Ruzveltovog potpredsednika i bio je potpuno neobavešten o velikim inicijativama o daljem uspešnom vođenju rata – ponajpre o tajnom projektu Menhetn, koji je za vreme Ruzveltove smrti, bio na vrhuncu testiranja prve atomske bombe.

Truman je bio ubrzo upoznat sa projektom Menhetn i odobrio je korišćenje nuklearnog oružja protiv Japana u avgustu 1945, nakon što je Japansko carstvo odbilo Potsdamsku deklaraciju. Atomska bombardovanja Hirošime i Nagasakija su do danas ostala prvo, ali i jedino korišćenje nuklearnog oružja u ratne svrhe. Nakon bombardovanja je sledila brza kapitulacija Japana 2. septembra 1945. i kraj Drugog svetskog rata.

Kraj Drugog svetskog rata u SAD dočekan je sa velikim razgovorima o poratnoj ekonomiji. Predsednik je bio suočen sa iznenadnim oživljavanjem sukoba između radnika i poslodavaca koji su bili mirni tokom ratnih godina i širenjem nezadovoljstva zbog narastajuće inflacije, koja je u jednom trenutku dostigla 6% u samo mesec dana. U ovoj polarizovanoj sredini, dogodio se talas destabilizujućih udara u većim industrijskim centrima, a Trumanov odgovor za njih je generalno smatran nedelotvornim. Na proleće 1946, dogodio se nacionalni železnički štrajk — najveći u istoriji SAD — koji je zaustavio sve vozove u državi. Država je doslovno bila u zastoju u periodu od preko mesec dana.

Kada su železničari odbili ponuđeni dogovor, Truman je najavio da će preuzeti kontrolu nad železnicom i da će štrajkače regrutirati u vojsku. Dok je držao govor, pre nego što je od Kongresa zatražio ovlašćenja za taj plan, Truman je dobio informaciju da se štrajk smirio. Taj ishod je odmah rekao Kongresu i dobio je bučne ovacije koje su se nastavile danima. Iako je rezolucija izgledala izvrsno, ona je Trumana puno koštala politički: mnogi su Trumanov plan zaustavljanja štrajka smatrali prenaglim i preoštrim što je umanjilo njegovu reputaciju kod radnika, koji već tada nisu bili zadovoljni svojim tretmanom.

Posthumno odlikovanje za generala Dražu Mihailovića

Truman je posthumno odlikovao generala Dragoljuba Dražu Mihailovića ordenom legije časti zbog učestvovanja u operaciji spasavanja američkih pilota oborenih nad Jugoslavijom tokom Drugog svetskog rata.

– Naporima njegovih trupa, mnogi američki piloti su spaseni i bezbedno vraćeni u prijateljsku kontrolu. General Mihailović i njegove snage, iako su im nedostajale adekvatne zalihe i borili se pod ekstremnim poteškoćama, materijalno su doprinieli savezničkom cilju i bile su ključne u postizanju konačne savezničke pobede – ističe se u obrazloženju odlikovanja koje je potpisao Truman 29. mart 1948. godine.

Priprema za druge izbore i novi mandat

Pripremajući se za izbore 1948, Truman je sebe prikazao kao snažnog demokratu u Ruzveltovom stilu, zagovarajući opšte zdrastveno osiguranje i započne agresivan program ljudskih prava. Sve ovo spojeno u jedno delo je bio novi politički program nazvan „Fer Dil“ (Pošteni dogovor).

Trumanovi predlozi iz Fer Dila napravljeni su za kampanju retorički, ali oni nisu dobro bili prihvaćeni u Kongresu, čak i nakon pobede demokrata na izborima 1948. godine. Samo je jedan od većih predloga Fer Dila usvojen – inicijativa da se povećaju davanja nezaposlenima.

Poštov je uveliko bila kampanja za izbore Truman postaje ključna figura u osnivanju jevrejske države Palestina. Tako je on priznao Izrael 14. maja 1948, nakon što se Izrael proglasio državom.

U proleće 1948. Trumanova javna podrška iznosila je malih 36% i Truman je generalno smatran kandidatom koji ne može pobediti na izborima.

U roku od dve sedmice izdao je izvršnu naredbu 9981, kojom je rasno integrisao američku vojsku po završetku Drugog svetskog rata. Truman je preuzeo određeni politički rizik u podupiranju ljudskih prava i mnogi su se bojali da ako izgube pomoć desnih demokrata, da bi se demokratska stranka mogla raspasti. Strah je bio opravdan

Usledila je neobična predsednička turneja od 21.928 km, do tada neviđeno obraćanje naciji. Truman i njegovi saradnici prošli su celu državu u predsedničkom vozu.

Pokušaj atentata

Portorikanski nacionalisti Griselio Toresoli i Oskar Kolaco pokušali su 1. novembra 1950. godine ubiti Trumana ispred Bler Hausa (vikendica predsednika SAD). Toresol je smrtno ranio policajca iz Bele kuće Leslija Kofelta, koji je Toresolu upucao pre nego je umro. Kolaco je kao saradnik predan uredu za krvne delikte i 1952. mu je suđeno i osuđen je na smrtnu kaznu. Truman je njegovu kaznu kasnije preinačio u doživotni zatvor.

Na kraju, Truman je nastavio svoj uspeh, zadobio podršku južnih država i provukao se kroz neka kritična „bojišta“, kao što su Ohajo, Kalifornija i Ilinois. Konačni, zapanjujući zbir glasova pokazao je da Truman ima 303 glasova, Djui 189, a Turmond samo 39. Najznačanija slika sa izbora došla je na sam dan proglašenja pobede, kada je Truman u ruci, pred novinarima držao naslovnu stranu Čikago Tribjuna čiji je glavni naslov bio „Djui pobedio Trumana“.

Trumanova predsednička kampanja predstavljala je veliki uspeh i pojam za jednu uspešnu i pobedonosnu kampanju i često je ponavljana, a najistaknutiji imitator bio je Džordž H. V. Buš 1992, takođe političar i bivši predsednik SAD, koji je bio u sukobu sa Kongresom.

Trumanov drugi mandat bio je izuzetni težak i zamoran, ponajpre zbog izazova u spoljnoj politici koji su direktno ili indirektno bili povezani sa njegovom politikom širenja. Na primer, morao se veoma brzo prilagoditi gubitku američkog nuklearnog monopola jer su pomoću informacija koje su sovjetski špijuni prikupili iz SAD. SSSR je napravio atomsku bombu mnogo ranije nego što je to bilo očekivano i testirao je u 29. avgusta 1949. godine. Truman je 7. januara 1953. godine objavio da je SAD detonirala svoju prvu H-bombu.

Pročitajte još:

Godišnjica ubistva Džona Kenedija: Misterija atentata još nije rešena, a veliki broj ljudi veruje u teorije zavere

Ko je bio Teodor Ruzvelt: Predsednik Amerike i nobelovac zbog kojeg se i nakon 100 godina vode oštre rasprave

Truman je bio veliki pobornik NATO, pomoću kojeg je SAD ostvario mirnodopski vojni savez sa Kanadom i evropskim zemljama koje nisu pale pod uticaj Sovjetskog Saveza, i poslao je snažnu i jasnu poruku komunističkim vođama da je demokratski svet voljan i u mogućnosti da izgradi odbranu kojom bi branio demokratske ideale. SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Island, Kanada, Norveška, Danska i Portugal su bile osnivača pakta, a 1952. pridružile su mu se Grčka i Turska. Uplitanje SAD u Vijetnamski rat takođe je počelo je za vreme Trumanove administracije.

Godine 1951, SAD je usvojila 22. amandman, koji nije dopuštao da predsednik bude treći put izabran na tu poziciju, ili da bude drugi put ako je nasledio predsednički mandat i služio više od 2 godine. Ova klauzula dočekala je Trumana 1952, i on je ipak mogao da se kandiduje zbog izuzetka kojim je 22. amandman isključivao trenutnog predsednika, ali on se ipak nije kandidovao.

Truman se nakon predsednikovanja povukao iz politike i sa suprugom je otišao na put u Evropu gde je bio glavna atrakcija. Poslednjih godina života bio je pozivan na razne političke događaja, jer mu je nakon drugog mandata naglo porasla popularnost.

Jak pad u kupaonici njegovog stana uveliko mu je smanjio fizičke mogućnosti i otežao je njegove svakodnevne posete predsedničkoj biblioteci. Primljen je u bolnicu u Kanzas Sitiju 5. decembra 1972. zbog problema uzrokovanih upalom pluća.

Hari Truman je preminuo 26. decembra 1972. u 88. godini života.

Zanimljivosti

Nijedna prva dama nije živela dugo koliko Trumanova supruga Bes Voles Truman. Kada je umrla 18. oktobra 1982, imala je 97 godina.

Hari i Bes Truman su predsednički par koji je živeo najduže. Zajedno su imali 185 godina. Od 2007. Džerald Ford i njegova supruga Beti Ford su na 2. mestu sa 181 godinom, dok su Ronald Regan i Nensi Regan 3. sa 178 godina.

Za vreme Trumanovog mandata izdata je revizija standardne verzije Biblije čiji je prvi primerak dobio baš on.

Po Trumanu je snimljena istoimena pesma.

U televizijskoj seriji Simpsonovi Truman je prikazan na novčanici od trilion dolara.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi