Dobitnici u 2023. godini! Đoković daleko ispred svih, Jokić šampion, Karijevi "orlovi srebrnih krila"... (GALERIJA)

Prvi dani nove godine idealna su prilika da se sumira učinjeno u onoj za nama. Tako da ćemo u narednim redovima izabrati najbolje pojedince, odnosno najbitnije događaje, na globalnom nivou, ali sa našim akterima u nekoliko slučaja.

Između ostalog imamo čast i zadovoljstvo da na prva dva mesta postavimo naša dva asa. Pogađate, reč je o Nikoli Jokiću i Novaku Đokoviću, našem najboljem košarkašu i teniseru, koji dele i isti nadimak - Džoker.

Koliko su samo sati proveli ljubitelji sporta gledajući direktne prenose utakmica iz NBA lige ili sa turnirima širom planete. A često su oni bili u ranim jutarnjim satima po srednjeevropskom vremenu.

1. - 2. Za početak Đoković i Jokić

Odmah da razjasnimo, da bismo izbegli rangiranje Novakovog i Nikolinog uspeha, jer je većina gradacija nezahvalna. Koliko je veliki uspeh, da li je teže u košarci kao kolektivnom sportu ili individualnom tenisu, da li je Novak imao jaču konkurenciju, ili je to bio Denver, da li je NBA popularniji od "belog sporta"...

Sve su to "začkoljice" koje mogu da prevagnu na jednu ili drugu stranu, pa neka onda bude ovako. Novak i Nikola, ili Nikola i Novak, oni su za nas najbolji.

Naši, a najbolji na svetu.

Mnogo toga su uradili, a mi ćemo vas podsetiti samo na nešto od toga. Krenimo od starijeg, Đokovića, rođenog osam godina ranije.

Sezonu je završio ubedljivo ispred najbližeg pratioca i trenutno jedinog pravog konkurenta. Mada je razlika prilična. Ima 11.245 bodova, a Karlos Alkaraz 8.855. Takođe, od ponedeljka odnosno od početka nove, 2024. godine počeće 406. I to je samo jedan od rekorda, koji je Novak oborio-postavio ove godine.

Kada je reč o trofejima, 2023. godine ih je osvojio čak sedam (ukupno 98 u karijeri), a među njima su i tri Grend slema. Nije uspeo samo na Vimbldonu, pošto ga je u finalu pobedio Alkaraz. Ali je zato osvajao Australijan open, Rolan Garos i US open, mada je godinu počeo "skromnim" turnirom u Adelaidu, koji pripada seriji 250.

U nastavku sezone je osvojio i još dva Mastersa, u Sinsinatiju, a onda i Parizu. Godinu je trijumfalno završio u Torinu, pošto je u finalu Završnog mastersa slavio protiv Janika Sinera. I da podvučemo crtu, kada je reč o dostignućima, mada je to veoma teško. Odnosno nabrojati koje je sve rekorde oborio.

Osvojio je i rekordnu, desetu titulu na Grend slemu u Melburnu i tada se vratio na prvo mesto ATP liste. Ali to nije bilo sve, pošto mu je to bio 22. Grend slem trofej u karijeri. Tada se izjednačio sa Rafaelom Nadalom, po ovom parametru. Zatim je u nastavku osvojio još dva i sada ih ima 24. Samim tim postao je apsolutni rekorder i kako sada stvari stoje, teško je očekivati da ga iko prestigne.

Dodaćemo i da je osvajanjem Rolan Garosa postao prvi teniser u istoriji koji je svaki Grend slem turnir osvajao barem tri puta. A kada je u finalu Sinsinatija pobedio trenutno najvećeg rivala, Alkaraza, došao je do (tada) rekordne 39. Masters titule i ukupno 95. u karijeri. Kada je podigao i pehar na US openu, postao je najstariji osvajač turnira u pojedinačnoj konkurenciji i treći teniser koji je u istoj godini osvojio Australijan open, Rolan Garos i US open. Kada je pobedio i na Mastersu u Parizu, to mu je donelo još jedan rekord. Osvojio je 40. Masters titulu. Primera radi, Nadal ima 36.  

I kada je u Torinu pobedio i Sinera, došao je do sedme titule na Završnom turniru čime je postavio novi rekord koji je do tada delio sa Rodžerom Federerom.

Profimedia

Proglašavan je za najboljeg i u brojnim izborima, ali bilo je i onih koji ne žele ni dalje da priznaju da je najbolji. Uvek se "izvlače" neki novi kriterijumi, neke nove statistike, kako bi se osporila činjenica da je najbolji.

Ali je sada pred njim novi cilj, u čije ostvarenje veruje, a to je "zlatni Grend slem". Podsetimo, to su sva četiri Grend slema, kao i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu.

A sad malo o drugom "Džokeru"

Novakov uspeh je veliki, neverovatno veliki, ali imamo mi i Nikolu Jokića.

I "Džoker" je ove godine briljirao. I na individualnom planu, ali i po tome što je dao najveći doprinos osvajanju prve titule u istoriji franšize iz Kolorada. Tako da je proglašen za najkorisnijeg igrača finalne serije u kojoj su sa 4:1 pobedili Majami. Mada mu je izmaklo da bude i treću godinu zaredom najbolji u celoj sezoni. Laskavo priznanje mu je pripalo 2021. i 2022.

Sada je na primer napredovao na "večnoj listi" u konkurenciji tripl-dablova. Tako je na primer na listi prestigao Džejsona Kida i Lebrona Džejmsa. U trenutku pisanja teksta imao ih je 116, a ispred njega su trenutno samo Irvin Medžik Džonson sa 138, Oskar Robertson sa 181 i Rasel Vestbruk sa 198.

Dabl-dablove i "da ne brojimo". Ima ih 404 od sezone 2015/16 kada je zaigrao u NBA.

Takođe, treba spomenuti da je postao prvi igrač još od 1967. godine, posle Eldžina Bejlora koji je sezonu počeo sa 12 uzastopnih utakmica sa 20 i više poena i deset i više skokova. Takođe je postao i prvi igrač u NBA istoriji koji je imao deset i više tripl-dablova u sedam uzastopnih sezona. Isto takom, u božićnom meču sa Golden Stejtu je postavio lični rekord. Čak 18 puta je stao na liniju bacanja i svaki put je pogodio.

Isto tako je prvi u NBA istoriji sa više od 2.000 poena, 1.000 skokova i 500 asistencija u jednoj sezoni. Postao je i treći NBA igrač koji je u plej-of mečevima upisao imao učinak od više od 500 poena, 200 skokova i 150 asistencija. Takođe, izjednačio je rekord Vilta Čembrlena jer su samo njih dvojica došla do tripl-dabla bez promašaja iz igre i to čak u tri navrata.

Naravno, teško je nabrojati sve šta je Jokić postigao ove godine, ali je jasno da je fenomenalni indivudualni učinak samo kompletiran osvajanjem NBA prstena.

Zbog toga je pokrenuta i polemika, da li je i najbolji naš košarkaš svih vremena, ali su se i tu "lomila koplja".

Pošto je košarka timski sport, moramo da spomenemo i šta je sve Denver uradio u godini za nama. Regularnu sezonu je završio kao prvak Zapada sa učinkom 53-29, a onda je redom izbacivao Minesotu (4:1), Finiks (4:2) i Lejkerse (4:0). Do tada su ih Lejkersi uvek izbacivali (učinak 7:0), ali su ih sada Nagetsi "isprašili" za prvo NBA finale ikada. Onda su pobedili i Majami sa 4:1. Zatim je usledilo veliko slavlje na ulicama Denvera, a ekipa se vozila u otvorenom autobusu.

Ne želeći da umanjimo njegov učinak u NBA, jedino što je propustio je Mundobasket na Filipinima. Tada je naša košarkaška reprezentacija osvojila srebrnu medalju, ali među "orlovima" nije bilo Jokića. Ko zna, možda bi sa njim bila osvojena i zlatna medalja, ali je to sada sve u domenu spekulacija. Ali bi on tada mogao da kaže ja sam prvak sveta sa Srbijom i šampion u najjačoj ligi sveta. Međutim, to se nije desilo, pa neka sve ostane u domenu "šta bi bilo kad bi bilo".

3. Košarkaši Srbije, srebrni, ali kao da su zlatni

I ako je za prva dva mesta u stvari usledila podela prvog, za treće imamo samo jednog kandidat.

Tamo smo rangirali već pomenutu košarkašku reprezentaciju Srbije koja je došla so drugog mesta. Na Mundobasket smo otišli bez Nikole Jokića, najvećeg aduta. Tako da očekivanja nisu bila ona najveća, ali su momci selektora Svetislava Pešića otišli, pa šta urade, urade...

Grupa je bila takva da je bilo očekivano da se prođe. I to se i desilo. Pobedili smo i Portoriko, Sudan i Kinu.  Zatim je usledila nova grupa, u kojoj su još bili i Dominikana i Italija. "Azuri" su nas pobedili pa smo u nokaut fazu ušli sa drugog mesta iz novoformirane grupe.

Ali na putu do finala su naši "orlovi" bili ubedljivi. U četvrtfinalu su pobedili Litvaniju sa 19 poena razlike, a onda i Kanadu sa devet. Usledilo je i veliko finale u kojem su Nemci bili bolji za šest poena.

Uz celu ekipu, dobitnik je i Boriša Simanić koji je posle meča sa Južnim Sudanom operisan. Odstranjen mu je bubreg, a naknadno se saznalo koliko je situacija bila opasna. Usledio je i doček na šampionskom balkonu. Šampioni nisu bili, ali su doček zaslužili.

Jer biti ispred Amerikanaca, (nikada moćnijih) Kanađana, Italijana, Litvanaca, Slovenaca... Nije mala stvar, naprotiv... Tako da su sada apetiti porasli, a već za nekoliko meseci nas očekuju i Olimpijske igre u Parizu, s tim da i dalje ne znamo da li će Jokić igrati.

4. Siti uzeo (skoro) sve što se moglo

Onda sledi i četvrta pozicija.

To je Mančester siti koji je 2023. godine u fudbalu osvojio skoro sve što se osvojiti može. Postali su prvaci Engleske i Evrope, osvojili su FA kup i na kraju godine i svetsko klupsko prvenstvo. Dakle nisu tri, već četiri titule, mada su imali šansu i za petu. Ali su u finalu Liga kupa posle penala izgubili od Arsenala.

Sada nisu u najboljoj situaciji, kada je reč o Premijer ligi pošto za vodećim Liverpulom zaostaje. Mada i prošle sezone se "trkao" sa Arsenalom, pa je na kraju bio šampion.

Tanjug/Martin Rickett/PA via AP

I to je učinjeno u kalendarskoj godini, a uz to takmičenje u grupnoj fazi Lige šampiona su završili sa maksimalnim učinkom. U šest utakmica, ekipa Pepa Gvardiole je upisala isto toliko pobeda.

Tako da ako imamo u vidu da je fudbal najpopularniji sport, i da jedna ekipa osvaja trofeje u svojoj državi, ali i na nivou Evrope i sveta. Jasno je, "građani" zaslužuju da budu među dobitnicima za 2023. godinu.

5. Crno-beli opet lideri regiona, na putu ka F4 ih zaustavio prvak Evrope

Na peto mesto smo svrstali košarkaše Partizana, koji su u 2023. godini osvojili titulu u AdmiralBet ABA lige i ušli u Top 8 Evrolige. U regionalnom takmičenju ekipa Željka Obradovića je osvojila trofej posle deset godina čekanja. U finalnoj seriji su crno-beli pobedili Crvenu zvezdu, koja je u sezonama za nama držala primat.

Partizan je prvo izbacio Studentski centar, pa onda i Cedevita Olimpiju. Posle su usledili dueli sa najvećim rivalom, a serija je rešena u majstorici.

Grobari su imali razloga i za zadovoljstvo u mečevima Evrolige. Prvi deo sezone završili su crno-beli na šestom mestu sa učinkom 20-14. I na prvom stepeniku Top 8 faze i poslednjem pred F4 turnir rival je bio Real Madrid.

Ako se zna da je "kraljevski klub" kasnije postao prvak Evrope, može da se kaže da teže nije moglo. Ali ako se zna da su crno-beli u prve dve utakmice napravili "brejkove" i poveli sa 2:0 posle gostovanja, sve je bilo otvoreno. Ali je onda španski velikan uzvratio istom merom, vezao dve pobede u Beogradu, a onda i plasman na Završni turnir overio trijumfom u majstorici pred svojim navijačima.

I kada već spominjemo navijače, Grobari su postavljali rekorde po poseti na utakmicama kako u regionalnoj, tako i u Evroligi. Uz to, zadržana je okosnica tima, uz nekoliko novih igrača, koji su takođe dobili mesto u sistemu Željka Obradovića.

6. Maks leteo po stazi i obarao rekorde

Šesta pozicija je pripala Maksu Ferstapenu, trostrukom uzastopnom šampionu u Formuli 1. Holanđanin i njegov tim, Red Bul su nastavili dominaciju na stazama širom sveta. Ferstapen je svojim titulama takođe prekinuo sedmogodišnju dominaciju Mercedesa.

U godini za nama je izdominirao. Na primer, osvojio je čak 575 bodova, dok je timski kolega Serhio Perez bio na 285. Daleko iza je bio i Luis Hamilton iz Mercedesa, sa 234.

Postavio je i brojne rekorde. Na primer po broju osvojenih bodova u jednoj sezoni, kao i po broju pobeda u sezoni - 19. Takođe je čak 21 put bio na podijumu, što je takođe rekord.

Isto tako, pobedio je u deset uzastopnih trka, i tako prestigao Sebastijana Fetela koji je pre deset godina imao devet vezanih trijumfa. Isto tako, postao je rekorder po broju uzastopnih pobeda na nivou konstruktora - 12. Ovaj rekord je važio od 1988. godine, a držala ga je ekipa Meklarena.

Zanimljivo je da je u dva slučaja oborio sopstveni rekord, po broju pobeda i podijuma. To je učinio i u slučaju procenta osvojenih bodova. U sezoni 2022 je osvojio 76,17, a u 2023 92,7.

I kako se sada stvari odvijaju u "najbržem cirkusu" za očekivati je da dominacija Ferstapena potraje, kao što je nekada trajala Šumaherova, Fetelova ili Hamiltonova.

7. Saudijska Arabija postaje sportski centar sveta

I za kraj ove liste, nije tačno jedan sport, nije jedan klub, već pričamo o državi. Pogađate, reč je o Saudijskoj Arabiji. Mnogi će reći, imaju novca, pa im se može. Ali to je danas jednostavno tako, sport je posao, a posao je novac.

Tako je ova država izbila u prvi plan. Na primer zbog fudbalskih transfera. Podsetimo, Kristijano Ronaldo je prvi "povukao nogu", a onda je ove godine usledilo "čerupanje" evropskih klubova. Pa su tako "uhlebljenje" našli i naši reprezentativci Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković-Savić. Ali ne samo oni, već i Nejmar, Karim Benzema, Sadio Mane...

Al Hilal

Takođe su organizovali svetsko klupsko prvenstvo (u Džedi), na kojem je slavio Mančester siti. Uz to, dobili su i organizaciju Mundijala 2034. godine. Saudijci su takođe organizovali i bokserski spektakl u kojem su snage odmerili i Tajson Fjuri i Frensis Nganu. Trke Formule 1, jednog od najprestižnijih sportskih događaja se već voze u Džedi.

Takođe, godinu su završili teniskim spektaklom u Rijadu, duelom Novaka Đokovića i Karlosa Alkaraza koji je nažalost pripao Špancu. Mada, pošto je reč o egzibiciji, najboljem teniseru sveta, poraz nije teško pao.

Mada je bilo i kikseva, kao što je nedavni, sa organizacijom Superkupa Turske.

Možda će neko reći, da je još neko trebalo da zauzme mesto na ovoj listi dobitnika, ali znate kako se kaže, o ukusima ne treba raspravljati...

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi