Litije nisu bile uzaludne: Posle godinu dana, pada kontroverzni Zakon o slobodi veroispovesti
Poslanici Crne Gore usvojili su Zakon o slobodi veroispovesti 27. decembra 2019. godine rano izjutra, oko 2.30
Rasprava o izmenama Zakona o slobodi veroispovesti počinje danas u Skupštini Crne Gore, tačno godinu dana nakon što je on donet.
Sporni crnogorski zakon produbio je podele i podstakao revolt sveštenstva i vernika SPC, izazvao je brojne polemike u javnosti, bio povod za višemesečne litije, a uticao i na to da Demokratska partija socijalista, koja ga je i usvojila, siđe sa vlasti.
pročitajte još
Kao što se i očekivalo, jedan od prvih poteza nove vlade predvođene Zdravkom Krivokapićem bilo je iniciranje i usvajanje izmena ovog zakona, koji će se danas naći i pred poslanicima.
Poslanici Crne Gore usvojili su Zakon o slobodi veroispovesti 27. decembra 2019. godine rano izjutra, oko 2.30. Za usvajanje je glasalo 45 poslanika od 81, koliko broji crnogorska skupština.
Njime se predviđa da, ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo, država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine, kada je Crna Gora postala sastavni deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Sukob u Skupštini, protesti, hapšenja, pa litije
Smatrajući da je taj zakon neustavan, deo opozicije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve tražili su da bude povučen iz procedure.
U noći između 20. i 21. decembra, autobusi koji su krenuli u Nikšić iz Srbije i Republike Srpske na veliki narodni sabor, zaustavljeni su na granici. Tog 21. decembra, vladika budimljansko-nikšićki Joanikije upozorio je vlast u Crnoj Gori da ne srlja u prokletstvo i najavio da će se na kraju Sabora zakleti pred moštima Svetog Vasilija Ostroškog da će braniti veru.
Profimedia
Uoči glasanja, poslanici Demokratskog fronta pokušali su da spreče njegovo usvajanje fizički napadajući poslanike vladajuće većine, nakon čega su privedeni.
Kao reakcija na usvajanje spornog zakona, protest je održan i u Beogradu, a u Podgorici, Nikšiću, Budvi i drugim gradovima Crne Gore blokirane su saobraćajnice.
Zbog kršenja Zakona o javnom redi i miru, bilo je privedeno na desetine osoba.
Iako je Predlog zakona izazvao burne reakcije, kako građana, tako i verskih zajednica, predsednik Crne Gore Milo Đukanović smatrao je da tenzije “ne mogu da odu daleko”. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tada da se ne slaže sa Đukanovićem, ali da nema prava da se meša u unutrašnja pitanja Crne Gore.
Usledila je borba za svetinje, uz svakodnevne litije širom Crne Gore.
Bio je to početak velike borbe protiv uzurpatorskog zakona.
Sveštenstvo Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici pozvalo je vernike 9. januara na molitvenu šetnju sa ikonama. Dan ranije je u Beogradu ispred Hrama Svetog Save održan moleban u znak podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi i vernicima u Crnoj Gori. Tri dana kasnije, 12. januara, vladika Joanikije je poručio da je spreman da sa vernim narodom brani svetinje. I više niko nije mogao da zaustavi narod koji je ustao.
Danas, godinu dana kasnije, poslanici Skupštine Crne Gore bi trebalo da stave tačku na zakon koji je izazvao najdublje podele i bez sumnje uticao na silazak sa vlasti Milovog DPS-a.
Šta donosi izmenjen Zakon?
Koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Velibor Džomić uverava da su izmenjene i dopunjene sve odredbe koje su, kako kaže, bile diskriminatorne i neustavne, ali da se o novom zakonu može i treba govoriti i posle toga.
Profimedia
-Predlogom zakona se poštuje stečeni pravni subjektivitet Crkve i ostalih verskih zajednica, a propisano je da se imovinsko-pravni sporovi između države sa jedne i crkava i verskih zajednica sa druge strane isključivo mogu rešavati u parničnim postupcima pred nadležnim redovnim sudovima. Svetinje su na taj način dobile sudsku zaštitu – ocenjuje Džomić za Tanjug.
On dodaje da su u Predlog zakona uneti i određeni predlozi drugih verskih zajednica.
pročitajte još
– Na primer, uz izraz zadužbina je uveden i izraz vakuf, zatim, normira se status ugovora koje je Crna Gora zaključila sa tri verske zajednice pre stupanja na snagu zakona – navodi Džomić.
Prema njegovom objašnjenju, na bazi pravnih principa i jedinstvenog pravnog poretka reguliše se pitanje upisa crkava i verskih zajednica u Jedinstvenu evidenciju verskih zajednica, a sve verske zajednice koje su upisane u Jedinstvenu evidenciju imaju isti pravni subjektivitet i nema razlike među njima u pravnom smislu.
Džomić dodaje da nijedan zakon nije idealan, pa ni ovaj, i da uvek stoji mogućnost pripreme i donošenja novog zakona, ali da treba videti kako će se primenjivati zakon posle izmena i dopuna kojima su uklonjene diskriminatorne i neustavne zakonske odredbe.
– Ne treba gubiti iz vida da su te odredbe, po javnom priznanju više čelnika bivšeg režima, isključivo pripremljene protiv Mitropolije i eparhija SPC u Crnoj Gori. Izmenjenom i dopunjenom zakonu treba dati šansu određeno vreme. A o novom zakonu se može i treba govoriti posle toga – zaključio je Džomić.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari