Dalje ruke od Srbije: Nemačka, koja se nikada nije do kraja denacifikovala, deli lekcije i grubo se meša u postizborni proces (FOTO/VIDEO)

Divljanje plaćenika Dojče velea, Nikole Ristića ispred zgrade RIK-a pokazalo je nemoć gubitničke  opozicije, ali i otvorilo pitanje uplitanja stranog faktora u (post)izborni proces u Srbiji. Svedoci smo da se država koja je vlasnik Dojče velea, a to je Nemačka, grubo meša u unutrašnje stvari Srbije i vodi maltene otvorenu antisrpsku politiku. 

Ristić je vlasnik i direktor firme DP medija, čiji je finansijer upravo Dojče vele (DV). On je od Norberta Šinkovića, regionalnog projekt menadžera ove nemačke kuće dobio ponudu da bude "konsultant za monitoring", a tokom 2023. godine DV je nudio novac za ove usluge u sklopu "regionalnih medijskih projekata", čiji je nosilac i Nemačka organizacija za međunarodnu pomoć. U pitanju su projekti za promociju medija na društvenim mrežama. Osim toga, Ristićeva firma "DP medija" sarađuje i sa CRTA-om i Istinomerom. 

Dojče vele je u drugoj polovini novembra u Beogradu organizovao seminar sa 150 učesnika na kojem su, navodno, želeli da uspostave standarde ,,nezavisnog novinarstva''. Organizator radionice je bio nemački državljanin Klaus Dahman, koji je na sličnim skupovima ranije kritikovao aktuelnu srpsku vladu, a za Srbiju je govorio da "predstavlja autoritarnu državu". Polaznike je ohrabrivao da oforme sopstvene medije u vidu kanala na Jutjubu, Fejsbuku ili Instagramu, napominjući da je to trenutno najjače oružje protiv establišmenta.

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke dalo je sebi za pravo da oceni da su navodne izborne nepravilnosti u Srbiji  "neprihvatljive" za zemlju koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

- Srbija je glasala, ali OEBS i ODIHR prijavljuju zloupotrebu javnih resursa, zastrašivanje birača i slučajeve kupovine glasova. To je neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU - navelo je nemačko ministarstvo na društvenoj mreži Iks (X) 18. decembra. 

To su uradili ,,zaboravivši" da napomenu i delove iz izveštaja ODIHR, koji im ne odgovaraju, a najpre činjenicu da je ta misija pozitivno ocenila glasanje na 93 odsto posmatranih biračkih mesta. Ne samo da se nemačko ministarstvo poslužilo grubim neistinama, već se apsolutno neprimereno umešalo u postizborni proces, a kada vidimo da su nemački plaćenici posegnuli odmah za nasiljem, postavljamo opravdano pitanje da li su u tim demonstracijama umešani dugi prsti nemačke države. 

printscreen

Reagovala je, očekivano i albanska lobistkinja i nezvanična zastupnica Đilasove liste u EU, Viola fon Kramon, koja se nudi da bude posrednik između vlasti i opozicije kako bi se "osigurao miran i demokratski dijalog". Nemica je kazala i da je ,, potreban međunarodni nadzor i puna istraga navoda o izbornoj krađi". Još samo fali da nam uputi i neki ultimatum poput austrougarskog ultimatuma 1914. godine. Ovakvi potezi ove političarke iz redova ekstremne zelene političke opcije, nisu nimalo iznenađujući. 

Država u kojoj vlada najnepopularniji kancelar u njenoj istoriji, gde je podrška vlasti na minimumu, daje sebi za pravo da se meša u političke procese u drugim državama i ocenjuje legitimnost njihovih izbora ili izabranih predstavnika. Kada nemačkoj strani to odgovara, puna su im usta tirada o legitimitetu i demokratiji. Oni će da vide problem u Srbiji u kojoj je apsolutna većina građana Srbije za trenutno najjaču stranku i koaliciju, takav lider poput Vučića im neće biti legitiman, ali zato kancelar Šolc, koji nema realno više ni podršku od 20 posto nemačkih birača, za njih je demokratski vladar. 

Kada se Srbija bori za pravni poredak, poštovanje zakona, u šta spada i suzbijanje divljačkih, nasilnih, neprijavljenih skupova i demonstracija, to im smeta, a znamo da se u Nemačkoj sa sličnim izazovima daleko nemilosrdnije obračunavaju. Posebno su bljutave lekcije sa visine Nemačke, kada nam govori o vladavini prava i poštovanju našeg Ustava, iako su oni priznali nezavisnost tzv. Kosova i ne samo da su priznali već su jedan od najvećih saveznika tzv. Kosova i vode ekstremno antisrpsku politiku po tom pitanju.

To jeste država koja najviše daje vetar u leđa ekstremisti Aljbinu Kurtiju, što je odlično primetio i Ričard Grenel, koji je odlično upućen, obzirom na to da je bio i ambasador SAD u Nemačkoj, a takođe se bavio, kao izaslanik tadašnjeg američkog predsednika Trampa i kosovskom problematikom. 

 

 

Nemačka je antisrpsku politiku po pitanju južne srpske pokrajine vodila i u predvečerje agresije na našu zemlju, kada je uz pomoć bugarske strane u propagandnoj operaciji izmislila srpski plan ,,Potkovica''. To maslo njihovog tadašnjeg ministra spoljnih poslova Joške Fišera, kao i ministra odbrane Rudolfa Šarpinga je dodatno kumovalo mobilizaciji javnog mnjenja protiv naše zemlje i olakšalo je i ubrzalo odluku o pokretanju agresije. Kada se srpska vojska zajedno sa  stanovnštvom povlačila sa Kosmeta, u junu 1999. godine, nemački potporučnik David Ferk je bez ikakvog razloga ubio dva srpska mladića, Žarka Andrijevića i Slavka Veselinovića i nikada za to nije odgovarao. To je bio prvi slučaj nakon Drugog svetskog rata da je nemački vojnik nekoga ubio u stranoj zemlji. 

Treba li podsećati da su najveća stradanja Srba i uništavanje srpskih crkava i manastira bili upravo u nemačkoj zoni odgovornosti KFOR-a. Nemci su zapravo ostali dosledni saradnji iz Drugog svetskog rata sa Albancima, a protiv Srba. 

Nemačka decenijama za Veliku Albaniju

Da Nemci Srbima nisu oprostili poraz u dva svetska rata, videlo se čim je Nemačka ponovo ujedinjena, a u predvečerje raspada SFRJ, kada su među prvima priznali Sloveniju i Hrvatsku, ali i BIH i bili ključni motor antisrpske kampanje tzv. međunardne  zajednice. Osim u Prvom i Drugom svetskom ratu, u kojima su počinili masovne i gnusne zločine nad našim narodom, streljali čak i đake, i tokom otadžbinskih  ratova 1991-1999 Nemačka je treći put u prošlom veku bila na nama suprotnoj strani, u antisrpskim pohodima, a vidimo da takvu politiku nastavljaju i u 21., veku.  

Ilustracija/Profimedia/Wikipedia

Nešto bolji odnosi su bili tokom vladavine Angele Merkel, naročito zbog njenih ličnih odnosa sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali nakon njenog povlačenja na scenu je stupila tzv. semafor koalicija, gotovo u identičnom sastavu kao 1998-1999. gde ponovo naročito antisrpsku politiku vode Zeleni, koji izgleda nastavljaju politiku zloglasnog Joške Fišera. 

Nemačka je uvek bila prva u osudi navodnih ratnih zločina Srba, a forsirala je i teze o našoj genocidnosti, da bi time skrenula pažnju sa svoje istorijske uloge i sopstvenih zločina. Zaista je sramotno da Nemačka zagovara tezu o navodnom genocidu u Srebrenici, zemlja koja je imala Holokaust, Porajmos, koja je imala jednog Hitlera, koja je streljala đake u Kragujevcu. Zemlja koja je počinila brojne zločine i bila agresorska strana i u Prvom svetskom ratu, a neslavna je bila i njena kolonijalna prošlost, obzirom da su počinili i genocid u Namibiji tokom te ere. 

Jedna od najmonstruoznijih tvorevina u istoriji sveta, NDH, takođe je bila samo marionetska tvorevina nacističke Nemačke, pa iako su Hrvati nesporno uživali u toj svojoj zločinačkoj ulozi tada, ništa im to ne bi bilo omogućeno da nije bilo Trećeg rajha. 

Šmit bi kao kolonijalni upravnik da ukine Republiku Srpsku i Srbe proglasi genocidnim

Danas gaulajtner Kristijan Šmit želi da nametne zakonski tezu, kao kolonijalni upravnik BIH, da je Republika Srpska genocidna i želi da je ukine. Pokušao je da zabrani i proslavu Dana Republike Srpske. Kao što vidimo nije Kosmet jedina teritorija na kojoj Nemci vode antisrpsku politiku. Sećamo se i izjave nekadašnjeg nemačkog ambasadora u Srbiji Andreasa Cobela, koji nam je javno čak zapretio i gubitkom Raške oblasti i Vojvodine. Nemačka takođe ovde finansira i hrvatsku službu, koja je njihov prljavi podizvođač radova. 

AP Photo/Michael Sohn

Nemačka je zemlja koja jeste ekonomski džin, koji doduše posrće, a (geo)politički patuljak, relativno vazalan decenijama u odnosu na SAD i anglosaksonski faktor. Mržnja prema Srbima im je opstala, ali i kompleksi, obzirom na to da je čak i malena Srbija suverenija u odnosu na veliku Nemačku  i da Srbija sme da ne uvede sankcije Rusiji, dok Nemačka to ne sme, iako mnogo više strada od loših odnosa sa Rusijom i tih sankcija, nego što bi od toga stradala Srbija kada bi ih hipotetički uvela, kao što nikada neće.

Treba li podsetiti da Nemačka nikada do kraja nije denacifikovana, da je mnoge nacističke kadrove inkorporirala u svoj posleratni aparat. Nemačku BND, koja se grubo meša u procese u Srbiji, osnovao je nacistički obaveštajac Rajnhard Gelen. Brojni  drugi nacisti su kasnije verno služili ,,demokratskoj'' Nemačkoj, ali i organima EU i NATO. Kada je u pitanju šire nemačko govorno područje, dovoljno je spomenuti Kurta Valdhajma, bivšeg predsednika Austrije i generalnog sekretara UN. A od nemačkih visokih službenika samo neke poput Adolfa Hojzingera, Teodora Hojsa, Kurta Georga Kisingera, Hansa Globkea, Valtera Funka, Valtera Halštajna i mnogih drugih. 

Dalje ruke od Srbije !!!

Ne sumnjamo da Nemačkom i dalje vladaju ti pritajeni, kriptonacistički sentimenti, koji su ujedno i motivi za antisrpsku politiku, ali isto tako možemo ,,dušebrižnim'' Nemcima da poručimo da gledaju u svoje dvorište, a da drže ruke dalje od Srbije, koja je za razliku od njih suverena zemlja, koja vodi svoju politiku u skladu sa voljom građana, a ne direktivama iz Berlina. Direktive neka isporučuju svojoj marioneti Kurtiju, ali i u tom slučaju treba da budu svesni posledica koje to može izazvati. 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi