Legnete mrtvi umorni, a mozak odjednom "poludi"? Evo zašto vam baš pred spavanje naviru najgore misli

Tokom dana funkcionišete normalno, završavate obaveze, razgovarate sa ljudima i gotovo nemate vremena da razmišljate o problemima. A onda legnete, ugasite svetlo i odjednom kreće mentalni maraton: šta ste pogrešno rekli pre tri dana, šta morate sutra da završite, šta ako se dogodi nešto loše...

Ovaj fenomen nije neobičan, a stručnjaci ga povezuju sa kognitivnim uzbuđenjem pred spavanje, brigom i ruminacijom - ponavljajućim razmišljanjem o neprijatnim događajima i problemima.

Istraživanja pokazuju da upravo takva mentalna aktivnost može biti povezana sa težim uspavljivanjem i lošijim kvalitetom sna.

Zašto misli navale baš kada spustite glavu na jastuk?

Jedno od mogućih objašnjenja je jednostavno: tokom dana mozak neprestano dobija spoljne nadražaje.

Posao, razgovori, telefon, saobraćaj, kućne obaveze i druge aktivnosti zauzimaju pažnju. Kada uveče sve utihne, ostaje mnogo manje spoljašnjih stvari koje odvlače pažnju od sopstvenih misli.

Problem nastaje kada razmišljanje preraste u ponavljajući krug iz kojeg teško izlazimo.

Meta-analiza koja je obuhvatila 55 studija pronašla je povezanost između većeg nivoa brige i ruminacije i lošijeg kvaliteta sna, kraćeg ukupnog trajanja sna i dužeg vremena potrebnog da se zaspi.

Pexels

Postoji razlika između brige i prežvakavanja prošlosti

Iako deluju slično, stručnjaci razlikuju brigu i ruminaciju.

Briga je češće usmerena ka budućnosti: "Šta ako sutra pogrešim?", "Kako ću ovo rešiti?", "Šta ako se nešto dogodi?"

Ruminacija je više vezana za vraćanje na ono što se već dogodilo: zašto smo nešto rekli, šta je neko mislio, zbog čega smo postupili na određeni način.

Istraživanje sprovedeno među osobama sa nesanicom pokazalo je da su ova dva procesa povezana, ali predstavljaju različite obrasce razmišljanja.

Što više pokušavate da zaspite, postajete budniji

Tada se lako stvara začarani krug.

Pogledate na sat i pomislite da morate odmah da zaspite jer ustajete za šest sati. Deset minuta kasnije ponovo proveravate vreme. Zatim počinjete da računate koliko vam je sna ostalo.

Umesto opuštanja, mozak dobija novi problem koji mora da rešava - samo spavanje.

Istraživanja kod osoba sa nesanicom ukazuju na vezu između ruminacije povezane sa spavanjem i pojačanog mentalnog i telesnog uzbuđenja pred san.

Pexels

"Ubrzane misli" nisu samo subjektivan osećaj

Posebno je zanimljivo istraživanje koje se bavilo upravo osećajem da misli pred spavanje počnu da "jure".

Kod osoba koje imaju problem sa uspavljivanjem takve misli bile su izraženije uveče i pred odlazak u krevet, a bile su povezane i sa težinom nesanice.

Drugo istraživanje pokazalo je da je veći nivo noćnog kognitivnog uzbuđenja povezan sa dužim uspavljivanjem, manjom efikasnošću sna i kraćim ukupnim vremenom spavanja.

Šta može da pomogne?

Cilj nije narediti sebi da "ne mislite ni o čemu". Takav pokušaj često samo dodatno usmerava pažnju na misli koje želite da izbegnete.

Kod upornih problema sa nesanicom jedna od najbolje proučenih metoda jeste kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu, poznata kao CBT-I. Sistematski pregled istraživanja pokazao je da ova terapija može da smanji i brige povezane sa spavanjem.

Povremena noć tokom koje ne možete da "isključite mozak" nije isto što i hronična nesanica. Međutim, ako se problem redovno ponavlja, traje duže vreme i počinje da utiče na funkcionisanje tokom dana, potrebno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za poremećaje spavanja.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi