Nekad je dovoljan samo jedan zagrljaj: Evo kako nauka objašnjava njegov uticaj na psihu

Zagrljaj je mnogo više od jednostavnog fizičkog kontakta. Kada nas zagrli osoba kojoj verujemo, taj kratki trenutak može da donese osećaj sigurnosti, bliskosti i utehe, posebno onda kada reči nisu dovoljne. Dodir često postaje način da pokažemo podršku, privrženost i razumevanje bez izgovorene reči.

Psihološka istraživanja ukazuju da nežan fizički kontakt može da utiče i na naše raspoloženje i reakciju organizma na stres. Ipak, odnos prema zagrljajima nije isti kod svih ljudi. Na to mogu uticati iskustva iz detinjstva, ličnost i odnos sa osobom koja nas grli, zbog čega jedan isti gest kod nekoga izaziva prijatnost, a kod drugog nelagodu.

Pexels

Zagrljaj umirije telo i popravlja raspoloženje

Kada se grlimo sa osobom uz koju se osećamo sigurno, telo može da reaguje smanjenjem napetosti i osećajem opuštenosti. Dodir podstiče lučenje oksitocina, hormona koji se povezuje sa povezivanjem i osećajem bliskosti, dok istovremeno može da doprinese smanjenju nivoa kortizola, hormona stresa.

Zbog toga zagrljaj može biti posebno značajan u trenucima tuge, straha ili napetosti. Umesto objašnjavanja i traženja pravih reči, fizička bliskost nekada pruža upravo onu vrstu utehe koja je u datom trenutku najpotrebnija. Osećaj da nismo sami može da olakša emocionalni teret i pomogne nam da se smirimo.

Pojedina istraživanja povezivala su učestaliji fizički kontakt i sa povoljnijim reakcijama organizma na stres, kao i sa boljim opštim osećajem blagostanja. Redovna nežnost među bliskim ljudima može doprineti osećaju sigurnosti, smanjenju napetosti i kvalitetnijem emocionalnom funkcionisanju.

Pexels

Odnos prema dodiru oblikuje se u detinjstvu

Način na koji doživljavamo zagrljaje može imati veze sa iskustvima koja smo stekli tokom odrastanja. Deca koja su od roditelja često dobijala nežnost i fizičku bliskost mogu kasnije lakše da prihvataju i pružaju takav oblik pažnje. Nasuprot tome, osobe koje su odrastale u okruženju u kojem emocije i dodir nisu bili uobičajeni mogu imati veći otpor prema fizičkoj bliskosti.

Zbog toga se odnos prema zagrljajima može razlikovati čak i među članovima iste porodice. Neko će prirodno tražiti dodir kada mu je teško, dok će druga osoba u istoj situaciji želeti da zadrži fizičku distancu. To ne znači da joj je manje stalo do drugih, već da bliskost može izražavati na drugačiji način.

Važnu ulogu ima i ličnost. Povučene osobe ili ljudi kojima fizički kontakt generalno ne prija mogu se osećati neprijatno kada im neko iznenada priđe sa namerom da ih zagrli. Zato je važno poštovati granice druge osobe i ne posmatrati zagrljaj kao obavezan dokaz privrženosti.

Profimedia

Nije važno samo koliko se grlimo, već i sa kim

Isti dodir nema jednako značenje u svakoj situaciji. Zagrljaj bliske osobe kojoj verujemo može izazvati osećaj topline i sigurnosti, dok kontakt sa nekim koga ne poznajemo ili prema kome nemamo poverenja može izazvati nelagodu. Upravo zbog toga emocionalni kontekst ima veliku ulogu u tome kako naš mozak doživljava fizičku bliskost.

Posebno snažan značaj zagrljaj može imati u odnosima roditelja i dece, partnera, članova porodice i bliskih prijatelja. Kod takvih odnosa dodir postaje deo načina na koji se gradi povezanost i pruža podrška. Nekada je dovoljan kratak zagrljaj da osoba dobije osećaj da je prihvaćena i da u teškom trenutku ima nekoga uz sebe.

Ipak, ne postoji univerzalna mera koliko često bi neko trebalo da se grli. Za neke ljude fizička nežnost predstavlja jedan od najvažnijih načina pokazivanja ljubavi, dok će drugi istu bliskost izražavati razgovorom, pomoći ili zajedničkim vremenom. Najvažnije je da zagrljaj bude prirodan i dobrovoljan, jer njegova prava vrednost dolazi upravo iz osećaja sigurnosti, poverenja i međusobne bliskosti.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi