Frojdova lekcija o ljudskoj prirodi: Moć diskrecije i zašto ove dve stvari treba zadržati za sebe

Neke stvari je bolje zadržati za sebe, ne zato što ih treba skrivati od sveta, već zato što njihovo prerano ili preširoko deljenje može imati neželjene posledice. Ideja o moći diskrecije često se povezuje sa učenjima Sigmunda Frojda i njegovim proučavanjem ljudske psihe i međuljudskih odnosa.

Među savetima koji se pripisuju čuvenom psihijatru izdvajaju se dve oblasti o kojima bi, prema ovoj perspektivi, trebalo pažljivije birati sagovornike - sopstveni uspesi i planovi za budućnost. Razlog nije potreba za tajnovitošću, već svest o tome kako naše reči mogu uticati na druge, ali i na nas same.

Pexels

Ne morate svima govoriti o svojim uspesima

Ljudi se prirodno upoređuju sa drugima, pa tuđi uspeh kod nekoga može izazvati divljenje i motivaciju, ali kod drugog osećaj zavisti ili manje vrednosti. Zbog toga čak i kada o svojim dostignućima govorimo bez loše namere, ona neće svakoj osobi biti podjednako prijatna.

U tekstu se navodi stav pripisan Frojdu prema kojem isticanje sopstvenih pobeda može doprineti stvaranju zavisti i narušavanju odnosa. To ne znači da bi čovek trebalo da umanjuje ono što je postigao ili da se stidi svojih uspeha, već da nije neophodno svaku pobedu deliti sa svima.

Mudriji pristup bio bi da svoje rezultate proslavimo sa ljudima za koje znamo da će nam iskreno čestitati. Istovremeno, važno je imati na umu da svako prolazi kroz drugačije okolnosti i da stalno poređenje sa drugima često donosi više nezadovoljstva nego koristi.

Unsplash

Planovi gube snagu kada ih prerano otkrijemo

Druga stvar koju je, prema ovom savetu, bolje ne iznositi pred širokim krugom ljudi jesu planovi za budućnost. Kada imamo zanimljivu ideju ili cilj kojem se radujemo, prirodno je da želimo da ga podelimo sa drugima, ali upravo to ponekad može smanjiti motivaciju da ga zaista sprovedemo.

Jedno od objašnjenja jeste da pohvale i pozitivne reakcije nakon otkrivanja cilja mogu stvoriti osećaj kao da je deo posla već završen. Umesto da zadovoljstvo dođe tek nakon konkretnog rezultata, ono se dobija ranije, kroz reakcije okoline, što može oslabiti početni entuzijazam.

Tu je i druga strana problema - tuđa mišljenja. Kritika, sumnja ili dobronamerni saveti nekada mogu poljuljati samopouzdanje, naročito kada je plan još u početnoj fazi. Zato neke ideje imaju više šanse da se razviju kada im se prvo posvetimo, a tek potom rezultate podelimo sa drugima.

Freepik

Diskrecija ne znači da sve morate držati u tajnosti

Suština ovog saveta nije u tome da se čovek izoluje niti da svoje misli, želje i planove zauvek čuva od drugih. Naprotiv, poenta je u pažljivom izboru ljudi kojima ćemo nešto poveriti i proceni trenutka u kojem to činimo.

Nisu svi sagovornici jednako dobronamerni, niti će svi razumeti ono što želimo da postignemo. Zato ponekad može biti korisno sačuvati određene planove za sebe dok ne postanu dovoljno čvrsti da ih tuđa sumnja ili kritika ne mogu lako uzdrmati.

Na kraju, ideja o diskreciji svodi se na jednostavnu životnu lekciju: ne mora sve što nam je važno odmah postati javno. Neki uspesi više znače kada ih podelimo sa pravim ljudima, a neki planovi dobijaju veću šansu da uspeju kada ih najpre pretvorimo u dela, pa tek onda u priču.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi