Um vam je stalno "u magli"? Ova četiri saveta psihijatra mogu vam pomoći da razbistrite misli

U periodima kada se obaveze nagomilaju, a stres postane svakodnevica, nije neobično da primetite da vam misli lutaju, da zaboravljate zbog čega ste ušli u neku prostoriju ili da teško pratite razgovor i zadatke. Povratak u radnu rutinu posle vikenda ili odmora može dodatno pojačati takav osećaj.

Ovo se često opisuje kao moždana magla - izraz za simptome poput slabije koncentracije, zaboravnosti i osećaja mentalne usporenosti. Sama po sebi nije medicinska dijagnoza, a može se javiti iz različitih razloga, između ostalog tokom perimenopauze i menopauze, ali i kada smo psihički preopterećeni. Psihijatar Taraka Gunaratne izdvaja četiri jednostavne navike koje mogu pomoći da se takvo stanje ublaži.

Pexels

1. Budite blaži prema sebi

Moždanu maglu ne treba posmatrati kao znak ličnog neuspeha. Kada ste umorni, pod pritiskom ili imate previše obaveza, koncentracija može privremeno oslabiti. Umesto dodatnog pritiska, korisnije je usporiti, potražiti pomoć ili deo obaveza prepustiti drugima kada je to moguće.

Pomaže i da prihvatite da ne morate u svakom trenutku funkcionisati istim tempom. Ako osećate da vam je potreban predah, napravite ga bez osećaja krivice. U slučaju da se problemi sa koncentracijom i pamćenjem često ponavljaju ili vas ozbiljno zabrinjavaju, razgovor sa lekarom je najbolji način da se utvrdi njihov uzrok.

2. Uvedite rutinu

Ustaljen raspored može smanjiti broj odluka koje svakodnevno morate da donosite. Kada unapred znate šta vas očekuje, mozak nije stalno opterećen pitanjem šta treba sledeće uraditi. Čak i jednostavne navike, poput pripreme odeće ili doručka unapred, mogu učiniti početak dana mirnijim.

Dobro je imati osnovnu jutarnju i večernju rutinu, ali i okviran raspored tokom dana. Predvidljiv ritam ne znači da svaki minut mora biti isplaniran, već da najvažnije obaveze imaju svoje mesto. Na taj način ostaje više mentalnog prostora za zadatke koji zahtevaju veću koncentraciju.

Pexels

3. Pravite kratke pauze

Kada se obaveze samo smenjuju, bez dovoljno vremena za predah, pažnja može brzo da oslabi. Zato je korisno da između različitih aktivnosti ostavite nekoliko minuta za odmor. To može biti kratka šetnja, istezanje, čaša vode ili jednostavno nekoliko minuta bez gledanja u ekran.

Takve pauze daju mozgu priliku da se "resetuje" pre nego što pređe na sledeći zadatak. Ne moraju trajati dugo - čak i pet do deset minuta može biti dovoljno da nakratko prekinete niz obaveza i smanjite osećaj preopterećenosti.

4. Oslonite se na kalendare i podsetnike

Pokušaj da u glavi zadržite svaki sastanak, obavezu, rok i sitnicu koju treba obaviti može dodatno povećati mentalno opterećenje. Umesto toga, koristite kalendar, alarme i druge podsetnike. Tako deo informacija prebacujete iz glave u sistem koji će vas podsetiti kada je potrebno.

Ponavljajuće obaveze mogu se unapred zakazati, bilo da je reč o računima, kućnim poslovima ili svakodnevnim zadacima. Na taj način ne morate neprestano razmišljati šta još treba da uradite. Cilj nije da budete organizovani po svaku cenu, već da rasteretite pamćenje i sačuvate energiju za ono što je zaista važno.

Pexels

Male navike za bistriji um

Pored ova četiri saveta, važno je obratiti pažnju i na osnovne navike koje podržavaju zdravlje mozga. Dovoljno sna, unos tečnosti, redovno kretanje i raznovrsna ishrana mogu doprineti boljoj koncentraciji. Posebno se izdvajaju namirnice poput jaja, ribe i orašastih plodova, koje sadrže holin, hranljivu materiju važnu za funkciju mozga.

Ni stres ne treba zanemariti. Dugotrajna izloženost stresu može otežati jasno razmišljanje, pa mogu pomoći vežbe disanja, tehnike opuštanja i aktivnosti koje vas smiruju. Ako se simptomi ne povlače, postaju izraženiji ili utiču na svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti savet zdravstvenog stručnjaka.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi