Iza sebičnosti i okrutnosti krije se nešto dublje: Psiholozi otkrili obrazac koji povezuje mračne osobine

Ljudska ličnost oduvek je bila predmet brojnih istraživanja, a naučnici su godinama pokušavali da otkriju šta se krije iza ponašanja koje smatramo negativnim ili destruktivnim. Iako se osobine poput sebičnosti, narcizma ili okrutnosti obično posmatraju kao odvojene karakteristike, nova istraživanja ukazuju na to da bi sve one mogle imati zajednički koren.

Psiholozi su poslednjih godina proučavali upravo tu mračnu stranu ljudske prirode i došli do koncepta poznatog kao D faktor ličnosti. Reč je o svojevrsnom zajedničkom pokazatelju koji bi mogao da objasni zbog čega se različite negativne osobine često pojavljuju zajedno kod istih ljudi.

Pexels

Šta je D faktor ličnosti?

Istraživanje sprovedeno 2018. godine na univerzitetima u Nemačkoj i Danskoj predstavilo je koncept D faktora, odnosno "faktora tame" ličnosti (Dark Factor of Personality). Naučnici su pokušali da utvrde da li iza različitih mračnih osobina postoji jedna zajednička psihološka osnova.

Ova ideja nastala je po uzoru na takozvani G faktor inteligencije, koji je početkom 20. veka predstavio britanski psiholog Čarls Spirman. On je primetio da ljudi koji su uspešni u jednoj oblasti kognitivnih sposobnosti često postižu dobre rezultate i u drugim, što je dovelo do teorije o opštoj inteligenciji.

Slično tome, istraživači smatraju da i negativne crte ličnosti mogu imati zajednički imenitelj. Kako je objasnio psiholog Ingo Cetler sa Univerziteta u Kopenhagenu, različite mračne osobine mogu biti različiti izrazi jedne dublje sklonosti koja utiče na ponašanje pojedinca.

Devet mračnih osobina 

U četiri odvojene studije učestvovalo je više od 2.500 ljudi, a istraživači su pokušali da procene prisustvo devet različitih negativnih osobina. Među njima su bili egoizam, makijavelizam, moralno distanciranje, narcizam, osećaj posebne povlašćenosti, psihopatija, sadizam, težnja ka ličnoj koristi i zlonamernost.

Učesnici su odgovarali na niz tvrdnji koje su bile osmišljene tako da pokažu njihov odnos prema sopstvenim interesima, pravilima i drugim ljudima. Na osnovu odgovora naučnici su analizirali koliko su različite osobine povezane i da li postoji obrazac koji ih objedinjuje.

Rezultati su pokazali da, iako se ove karakteristike međusobno razlikuju, postoji određeni stepen povezanosti među njima. Upravo taj zajednički deo istraživači su nazvali D faktorom, koji kod nekih ljudi može biti izražen kroz narcizam, kod drugih kroz manipulativnost ili neku drugu kombinaciju mračnih osobina.

Pexels

D faktor može biti stabilna osobina

Nakon prvog otkrića, istraživači su nastavili da proučavaju koliko je D faktor dugotrajan i kako utiče na ponašanje ljudi. Jedno istraživanje iz 2021. godine pratilo je više od 1.200 odraslih osoba tokom četiri godine i pokazalo da je ovaj pokazatelj veoma stabilan.

Prema rezultatima, D faktor se tokom vremena menja manje nego pojedinačne osobine poput narcizma ili psihopatije. To sugeriše da nije reč samo o prolaznom načinu ponašanja, već o dubljoj karakteristici ličnosti.

Novija istraživanja dodatno su pokazala da ljudi sa izraženijim D faktorom ređe biraju zanimanja koja podrazumevaju brigu o drugima. U analizama koje su obuhvatile više od 8.000 ispitanika iz Nemačke, SAD i Danske, osobe sa visokim rezultatima ređe su pokazivale interesovanje za poslove poput rada u obrazovanju, zdravstvu ili terapiji.

Uticaj okruženja 

Istraživanja su pokazala i da D faktor nije povezan samo sa pojedincima, već i sa širim društvenim okruženjem. Studija objavljena 2025. godine ukazala je na to da sredine sa nepovoljnijim društvenim uslovima mogu imati više kolektivne rezultate kada je reč o mračnim osobinama.

To ne znači da okruženje potpuno određuje nečiji karakter, ali ukazuje na to da društveni faktori mogu uticati na način na koji se određene sklonosti ispoljavaju. Drugim rečima, urođene karakteristike i sredina zajedno oblikuju ponašanje ljudi.

Istraživači smatraju da proučavanje D faktora može imati praktičnu primenu u psihologiji i razumevanju štetnih postupaka, od obmana i kršenja pravila do težih oblika nasilnog ponašanja.

Pexels

Proučavanje mračne strane ličnosti

Iako ideja o merenju "mračne strane" ličnosti zvuči provokativno, naučnici smatraju da ovakva istraživanja mogu pomoći u boljem razumevanju ljudskog ponašanja. D faktor ne služi samo za određivanje koliko je neko negativan, već može pružiti uvid u obrasce koji dovode do štetnih odluka.

Poznavanje ovih obrazaca moglo bi jednog dana da pomogne stručnjacima u proceni rizika od ponavljanja štetnih ponašanja, posebno u situacijama koje uključuju nasilje, prevare ili zloupotrebu položaja.

Kako ističu istraživači, cilj nije da se ljudi jednostavno označe kao "dobri" ili "loši", već da se bolje razumeju složeni mehanizmi koji stoje iza najproblematičnijih aspekata ljudske prirode.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi