Kada mašta nadjača stvarnost: Šta se krije iza maladaptivnog sanjarenja?

Sanjarenje je uobičajen deo svakodnevnog života i gotovo svi ljudi povremeno zamišljaju različite situacije, razgovore ili događaje koji se nisu dogodili. Maštanje može da bude izvor kreativnosti, da pomogne u obradi emocija i da pruži kratki predah od svakodnevnog stresa. Međutim, kod nekih ljudi unutrašnji svet postaje toliko intenzivan da počinje da zauzima veliki deo njihovog vremena i da utiče na odnose, posao i svakodnevno funkcionisanje.

Takvo stanje poznato je kao maladaptivno, odnosno neprilagođeno sanjarenje. Osobe koje ga doživljavaju mogu satima stvarati složene priče, likove i čitave zamišljene svetove, pri čemu imaju osećaj kao da se nalaze unutar sopstvenog filma. Iako te fantazije često donose prijatne emocije i osećaj sigurnosti, problem nastaje kada osoba više ne može da kontroliše potrebu za njima.

Stručnjaci navode da maladaptivno sanjarenje verovatno pogađa nekoliko procenata odrasle populacije, ali još nije zvanično priznato kao zaseban mentalni poremećaj. Istraživanja su pokazala da može biti povezano sa različitim psihološkim teškoćama, uključujući usamljenost, anksioznost, depresiju i probleme sa kontrolom pažnje.

Pexels

Kada mašta preuzme kontrolu nad svakodnevicom

Za razliku od običnog sanjarenja, koje može da bude kratkotrajno i korisno, maladaptivno sanjarenje karakteriše potpuna zaokupljenost unutrašnjim svetom. Ljudi koji ga doživljavaju često razvijaju složene priče koje mogu trajati godinama, a u ekstremnim slučajevima provode i veliki deo dana u zamišljenim scenarijima.

Ove fantazije često imaju jasne zaplete, ponavljajuće likove i snažan emotivni naboj. Osoba u njima može da bude uspešna, voljena, cenjena ili da doživi situacije koje joj nedostaju u stvarnom životu. Upravo zbog toga unutrašnji svet može postati privlačniji od realnosti.

Stručnjaci objašnjavaju da problem nastaje kada maštanje prestane da bude izbor i postane potreba koju je teško prekinuti. Iako osoba zna da joj oduzima vreme, nastavlja da se vraća tim pričama jer joj pružaju zadovoljstvo, utehu ili osećaj ispunjenosti.

Pexels

Zašto ljudi razvijaju ovakav oblik sanjarenja?

Maladaptivno sanjarenje često se povezuje sa pokušajem suočavanja sa neprijatnim emocijama ili teškim životnim iskustvima. Kod nekih ljudi ono počinje kao način da se izbore sa usamljenošću, stresom, osećajem neprihvaćenosti ili emocionalnim potrebama koje nisu zadovoljene.

Mnogi koji imaju ovaj problem opisuju svoje maštarije kao sigurno mesto u kojem se osećaju voljeno, važno ili uspešno. Zbog toga se može stvoriti začarani krug - što je stvarni život teži, to unutrašnji svet postaje privlačniji, a povratak svakodnevnim obavezama sve izazovniji.

Ovo stanje često prate određene navike koje pomažu osobi da se potpuno uživi u svoje scenarije. To može biti slušanje muzike, ponavljajuće kretanje, hodanje ili druge aktivnosti koje olakšavaju uranjanje u zamišljeni svet.

Pexels

Veza sa drugim psihološkim stanjima

Istraživanja ukazuju da maladaptivno sanjarenje može imati dodirne tačke sa različitim psihološkim stanjima, poput depresije, anksioznosti, poremećaja pažnje i opsesivno-kompulzivnih obrazaca ponašanja. Ipak, stručnjaci naglašavaju da se ne može izjednačiti sa tim poremećajima, jer ima svoje specifične karakteristike.

Kod osoba koje se dugo oslanjaju na maštanje kao način bekstva može doći do povlačenja iz društvenog života. Vreme provedeno u unutrašnjem svetu može zameniti aktivnosti, odnose i ciljeve u stvarnosti, što dodatno pojačava osećaj krivice i nezadovoljstva.

Ipak, granica između štetnog i korisnog sanjarenja nije u samoj sposobnosti zamišljanja, već u tome da li osoba ima kontrolu nad tim procesom. Mašta može biti izvor kreativnosti, ali postaje problem kada počne da upravlja životom umesto da ga obogaćuje.

Unsplash

Kako se može vratiti kontrola nad maštom?

Maladaptivno sanjarenje još nema zvanično definisan standardni tretman, ali početna istraživanja pokazuju da određeni oblici psihoterapije mogu pomoći. Cilj nije potpuno uklanjanje mašte, već razvijanje sposobnosti da osoba sama bira kada i kako će joj se prepustiti.

Stručnjaci preporučuju vođenje beleški o vremenu provedenom u sanjarenju, prepoznavanje situacija koje ga pokreću i rad na boljoj kontroli pažnje. Korisno može biti i smanjenje aktivnosti koje podstiču preterano uranjanje u fantazije, poput dugotrajnog slušanja muzike uz povlačenje u zamišljene priče.

Mnogi ljudi uspeju da pronađu ravnotežu i da svoju bujnu maštu usmere na kreativne načine, poput pisanja, umetnosti ili drugih aktivnosti. Suština nije izgubiti sposobnost sanjanja, već ponovo uspostaviti granicu između sveta mašte i stvarnog života.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi