Umor, višak kilograma i nervoza nisu slučajni: Lekari upozoravaju na posledice hroničnog stresa

Kortizol se često pominje kao hormon koji stoji iza brojnih problema poput umora, akni, oticanja lica i povećanja telesne težine. Ipak, stručnjaci ističu da je njegova uloga u organizmu mnogo složenija i da bez njega telo ne bi moglo pravilno da funkcioniše. Ovaj hormon učestvuje u regulaciji odgovora na stres, održavanju nivoa šećera u krvi i kontroli upalnih procesa.

Njegov nivo tokom dana prirodno oscilira. Najviši je u jutarnjim satima, kada pomaže organizmu da se razbudi i pripremi za dnevne aktivnosti, dok uveče opada kako bi telo moglo da se odmori i pripremi za san. Međutim, određene svakodnevne navike mogu da poremete ovaj ritam, a lekari posebno upozoravaju na dve koje se izdvajaju kao najčešći uzroci povišenog kortizola, a to su hronični stres i nedostatak kvalitetnog sna.

Pexels

Hronični stres remeti prirodnu ravnotežu

Savremeni način života mnogima donosi stalnu izloženost pritiscima. Poslovne obaveze, neprekidna dostupnost putem telefona i elektronske pošte, finansijski izazovi i komplikovani međuljudski odnosi često postaju deo svakodnevice. Povremeni stres nije nužno štetan jer organizmu pomaže da reaguje u zahtevnim situacijama, ali problem nastaje kada napetost traje duži vremenski period.

- Kratkoročno, stres podiže kortizol na blagotvoran način, ali kada postane konstantan, telo održava kortizol povišenim duže nego što je normalno i narušava uobičajeni dnevni ritam, posebno tako da večernje vrednosti rastu baš kada bi trebalo da budu niske - objašnjava dr Maram Kalifa.

Pexels

U takvim okolnostima organizam ostaje u stanju stalne pripravnosti. Nervni sistem zadužen za reakciju na opasnost i pojačanu aktivnost neprestano je aktiviran, dok mehanizmi koji omogućavaju odmor i oporavak ne uspevaju da dođu do izražaja.

Posledice se ne ogledaju samo u osećaju nervoze ili lošijem raspoloženju. Dugotrajno povišen nivo stresa povezuje se sa većim rizikom od razvoja insulinske rezistencije, kardiovaskularnih oboljenja, anksioznosti i depresije, što pokazuje da psihičko opterećenje može imati veoma konkretne posledice po fizičko zdravlje.

Freepik

Nedostatak sna utiče na nivo hormona

Pored stresa, stručnjaci kao važan faktor izdvajaju i loš san. Sve češća navika da se odlazak na spavanje odlaže zbog korišćenja mobilnog telefona, gledanja televizije ili drugih aktivnosti može značajno da utiče na hormonsku ravnotežu organizma.

U normalnim okolnostima kortizol tokom večeri dostiže najniže vrednosti, a zatim postepeno raste do jutra. Kada osoba redovno ne spava dovoljno, prirodne oscilacije hormona postaju manje izražene. Osim osećaja umora i smanjene koncentracije tokom dana, mogu da se jave i manje primetni metabolički poremećaji.

Pexels

- Relativno visoki večernji nivoi kortizola podstiču insulinsku rezistenciju, narušavaju toleranciju glukoze i pojačavaju hormonske nepravilnosti koje promovišu veći unos kalorija i nakupljanje visceralne masti i razvoj metaboličkog sindroma - upozorava dr Kalifa.

Zbog toga stručnjaci sve češće naglašavaju značaj redovnog i kvalitetnog sna. Preporuka je da odrasle osobe spavaju između sedam i devet sati tokom noći, uz što doslednije vreme odlaska na spavanje i buđenja, kako bi se očuvala prirodna hormonska ravnoteža organizma.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi