Letnja anksioznost kod dece nije retka: Kako da prepoznate prve simptome i pomognete detetu?

Za većinu porodica letnji raspust znači odmor od školskih obaveza, putovanja i više vremena za zajedničke aktivnosti. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nagla promena svakodnevne rutine kod pojedine dece može izazvati osećaj nesigurnosti i anksioznosti.

Tokom školske godine deca imaju jasno definisan raspored i znaju šta ih očekuje iz dana u dan. Kada ta struktura nestane, neka deca teško se prilagođavaju opuštenijem ritmu, što može uticati na njihovo raspoloženje i ponašanje.

Kako prepoznati letnju anksioznost kod mlađe dece?

Mlađa deca retko umeju da kažu da su anksiozna, ali njihovo ponašanje često šalje jasne signale. Roditelji mogu primetiti da dete postaje izrazito vezano za njih, teško se odvaja ili traži da bude u njihovoj blizini mnogo više nego ranije.

Freepik

Česti su i problemi sa uspavljivanjem, noćna buđenja, žalbe na bolove u stomaku ili glavobolju bez jasnog medicinskog uzroka, kao i povratak ranijim navikama poput mokrenja u krevet ili sisanja palca.

Simptomi kod dece školskog uzrasta i tinejdžera

Kod starije dece anksioznost se često javlja kao zabrinutost zbog letnjih kampova, novih aktivnosti ili boravka van kuće. Mogu odbijati da učestvuju u nepoznatim situacijama, burno reagovati kada stvari ne idu po planu ili stalno tražiti potvrdu da će sve biti u redu.

Kod tinejdžera se simptomi mogu razlikovati. Neki spavaju mnogo više nego inače, dok drugi imaju poremećen ritam spavanja. Mogu postati razdražljiviji, povući se iz društva, izbegavati porodična okupljanja ili provoditi mnogo vremena uz mobilni telefon kako bi skrenuli misli sa onoga što ih brine.

Održite rutinu i tokom raspusta

Stručnjaci savetuju da deci i tokom leta ostane određena doza predvidljivosti. To ne znači da svaki minut mora biti isplaniran, već da postoje ustaljeno vreme ustajanja, obroka i okvirni redosled dnevnih aktivnosti.

Freepik

Takva struktura pruža osećaj sigurnosti i može značajno smanjiti anksioznost izazvanu neizvesnošću.

Ne umanjujte detetova osećanja

Kada dete kaže da je zabrinuto ili uplašeno, roditelji često žele odmah da ga umire rečenicama poput: "Ne brini, sve će biti u redu."

Međutim, stručnjaci smatraju da je korisnije prvo pokazati razumevanje. Rečenice poput: "Razumem zašto se tako osećaš" ili "Hajde da razgovaramo o tome šta te najviše brine" pomažu detetu da se oseti saslušano i bezbedno.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi