Ukoliko imate neku od ovih dijagnoza, ne bi valjalo da vozite često ili čak uopšte

Na ulicama i putevima je sve više automobila, a samim tim i sve više vozača, a mnogi od njih nisu svesni da određeni zdravstveni problemi mogu da utiču na njihovu sposobnost da bezbedno upravljaju vozilom.

Lekari upozoravaju da bi svi vozači trebalo da znaju kakvo im je zdravlje jer im telo šalje signale koje ne bi smeli da ignorišu.

Kako piše Revija HAK, specijalista medicine rada i sporta Damir Memić zna zbog kojih zdravstvenih dijagnoza on ne bi seo za upravljač automobila bez lekarskog odobrenja. Pet dijagnoza koje najviše utiču na sposobnost bezbedne vožnje su akutne psihoze, srčane aritmije sa nesvesticom, epilepsija, posledice srčanog i moždanog udara ali i katarakte.

Akutne psihoze i druge vrste psihoza

Reč je o psihotičnim stanjima slika u glavi sa pogrešnim doživljajem realnosti i uverenosti u nešto, što u njoj nema uporište. Za ovu bolest su karakteristični osećaj proganjanja, posmatranja, gubitak motivacije, socijalna povučenost i glasovi koji ne postoje. Oboleli imaju osećaj da im se nešto smešta, a uzroci su genetika, stres, ali i druga mentalna oboljenja. Psihoza se leči antipsihoticima, a uspeh zavisi od uzroka, tipa oboljenja, saradnji bolesnika i kombinacije metoda lečenja. U svakom slučaju, vozači sa psihozom su opasnost na putu za sebe i druge.

Pexels

Srčane aritmije s nesvesticom

U ovom slučaju, radi se o ubrzanom ili usporenom, tj. nepravilnom radu srčanog ritma. Aritmija ima više vrsta, a kada je sve u redu, srce kuca od 60 do 100 puta u minutu. Ukoliko u stanju mirovanja osoba ima preko stotinu otkucaja u minutu, radi se o tahikardiji, a ukoliko je ta brojka niža od 50, bolesnik pati od bradikardije. Vrlo ozbiljna je i iznenadna paroksizmalna supraventrikularna tahikardija, koja počinje i završava se naglo. U zavisnosti od uzroka i težine bolesti, aritmija se leči lekovima ili ugradnjom elektrostimulatora.

Epilepsija

Reč je o bolesti čiji napadi sa poremećajem svesti ili bez njega ostavljaju ožiljke na mozgu. Klinička slika, u zavisnosti od vrste napada, obuhvata trzanje, grčenje, izvijanje glave, vrata i očiju, pa do pene na ustima. Vozačima sa ovom bolešću čak i ablendovanje može izazvati napade, kao i zvukovi. Bolest mora da se stabilizuje da bi takva osoba mogla da učestvuje u saobraćaju, a leči se antiepilepticima, pa čak i hirurški.

Pexels

Katarakta

Siva ili staračka mrena je jedna od najčešćih bolesti oka s kojom se suočavaju starije osobe. Ukoliko oštrina vida padne ispod 50 posto, javlja se zamagljen vid. Uzrok su trauma, dijabetes, starenje, a najčešće se pojavljuju posle 50. godine. Za takve vozače je posebno opasna vožnja u sumrak i noću.

Posledice srčanog i moždanog udara

Kako piše Revija HAK, česte glavobolje, zamagljen vid, ošamućenost i dezorijentisanost prethode problemima sa visokim krvnim pritiskom i prolaznim ishemijskim napadom, koji mogu da dovedu i do kratkotrajne oduzetosti, pa čak i do moždanog udara. Bol u levoj ruci, gušenje, stezanje u grudima, kao i probadanja oko srca su klinička slika opasnih kardioloških problema, koji nakon infarkta moraju da se regulištu kako bi moglo da se sedne za upravljač.

Profimedia

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi