„Panteon Matice srpske“: Uzbudljiva serija o našoj najstarijoj kulturnoj ustanovi uskoro na malim ekranima

Dokumentarna serija o nastanku Matice srpske, naše najstarije kulturne i naučne institucije, počeće da se emituje od ponedeljka, 29. novembra, od 20.30 na Drugom programu Radio Televizije Srbije.

Kulturni preporod Srba u Austrougraskoj, ali i srpskog naroda u celini, u drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka nesumnjivo je vezan za Sremske Karlovce, kao središte mitropolije  i srpske gimnazije, Novi Sad, Budim, Peštu i Sent Andreju. U njima je rođena i stasala klica srpske duhovne i građanske elite, koja će ostaviti dubok trag u našoj istoriji.

Georgije Magarašević, profesor novosadske gimnazije, strasni izučavalac starih srpskih tekstova, Srbulja, 1824. godine pokreće, a 1825. godine štampa prvi broj časopisa, za kulturu i nauku Serbska letopis (današnji Letopis Matice srpske). Iako ne jedini list na srpskom jeziku tog vremena, upravo on će izroditi ideju o Matici srpskoj, i opstati bezmalo dva veka kao najstariji časopis te vrste u Evropi. Već nakon trećeg broja novosadski štampar i mecena Konstantin Kaulicija i Magarašević ostaju bez novca kojim bi finansirali dalje štampanje Letopisa Matice srpske.

Georgije Magarašević Promo/Matica srpska

Georgije Magarašević obratio se grupi imućnih Srba trgovaca iz Budima i Pešte, Josifu Milovuku, Andriji Rozmiroviću, Gavrilu Bozitovcu, Georgiju Stankoviću, Petru Rajiću i Jovanu Demetroviću. Josif Milovuk je organizovao nekoliko sastanaka ove grupe trgovaca i pozvao doktora prava Jovana Hadžića, tada već uglednog pisca sa pseudonimom Miloš Svetić, da im se pridruži. Jovan Hadžić je predložio da se osnuje učeno društvo koje će se baviti kulturnim, prosvetiteljskim i izdavačkim radom, i dao mu ime Matica srpska.

Josif Milovuk Promo/Matica srpska

Na sastanku koji je održan 4. po starom kalendaru, ili 16. februara 1826. godine po novom, u Pešti je osnovana Matica srpska, najstarija kulturna ustanova našeg naroda. Jovan Hadžić je napisao Ustav  i izabran je za prvog predsednika, a Letopis Matice srpske je postao njeno zvanično glasilo. Osnivači, šest trgovaca i jedan pravnik, ovaj čin ozvaničili su kružnim potpisima kako nikog ne bi posebno isticali. Sedište Matice srpske  bilo je u Pešti sve do 1864. godine, kada je preseljena u Novi Sad.

Potpisi osnivača Matice srpske Promo/Matica srpska

Dokumentarno-igrana serija „Panteon Matice srpske“ istražuje i rekonstruiše vreme i okolnosti matičinog nastanka i rada u prvoj, peštanskoj fazi. Koncipirana je kao niz od šest polučasovnih epizoda, gde su prve dve, sa naslovima „Letopis“ i „Matica srpska“, posvećene časopisu i Matici kao ustanovi.

Naredne četiri su portreti Jovana Hadžića, prvog predsednika, pesnika i pisca Srpskog građanskog zakona, jednog od najvažnijih zakona naše pravne istorije; Teodora Pavlovića, sekretara i urednika Letopisa koji je u Maticu uveo neke od najuglednijih ličnosti toga doba; Save Tekelije, predsednika  i najvećeg matičinog dobrotvora, osnivača Tekelijanuma; Jovana Plemenitog Naka, osnivača prve književne nagrade u nas, dobrotvora i jednog od ktitora hrama Svetog Spiridona u Trstu.

Jovan Plemeniti Nako Promo/Matica srpska

Serija „Panteon Matice srpske“ snimana je u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Somboru, kao i u Budimpešti, Sent Andreji, Aradu, Temišvaru...

O Matici srpskoj, istorijskom kontekstu u kojem je nastala i ljudima koji su je osnovali u seriji govore prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, prof. dr Đorđe Despić (urednik Letopisa u periodu od 2016. do 2020. godine), prof. dr Dušan Nikolić, bivši sekretar Matice srpske, akademik Vasilije Krestić, prof. dr Aleksandar Milanović, prof. dr Zoran Mirković, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Milena Polojac, prof. dr Isidora Bjelaković, mr Kosta Vuković, upravnik muzeja Eparhije budimske u Sent Andreji, dr Dušan Popov iz Temišvara, Dragomir Dujmov, profesor gimnazije u Budimpešti, kao i sveštenici Eparhije budimske, Milan Stanković, istoričar...

Teodor Pavlović Promo/Matica srpska

U igranim scenama rekonstrukcije osnivačkog sastanka Matice srpske učestvovali su glumci Narodnog pozorišta u Kikindi.

Autor i urednik serije je Božidar Đuran.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi