Ovako je o svom životu govorio Ivan Tasovac: Magijom umetnosti zaražen odmalena

Ivan Tasovac (55), direktor Beogradske filharmonije, preminuo je večeras u svom domu u Beogradu.

Tokom profesionalne pijanističke karijere nastupao je kao solista i sa orkestrima u Italiji, Švajcarskoj, Španiji, Irskoj, SAD, Rusiji, Belgiji, bivšim jugoslovenskim republikama i drugim zemljama, navodi se u biografiji Ivana Tasovca na sajtu Beogradske filharmonije.

Ruski predsednik Vladimir Putin dao je nalog Ministarstvu prosvete i obrazovanja da ustanovi koliko je ukupno studenata završilo fakultete u bivšem SSSR-u i današnjoj Rusiji. I dobijena je cifra od 700.000 diplomaca. Izabrano je 600 naujspešnijih i pozvani su u Moskvu. Među njima su bili predsednici država, ministri, tri kosmonauta, svetski šampioni u raznim sportovima... Jedini muzičar među tih 600 diplomaca, koje je primio Vladimir Putin (inače pokrovitelj ovog skupa) - bio je Ivan Tasovac, pisao je NIN davne 2003. godine.

Antonio Ahel/ATAImages

Tasovci su poreklom iz Hercegovine. Ivo Andrić je testamentom ostavio Ivanovom ocu, glumcu Predragu Tasovcu, njihovo rodoslovno stablo koje je našao u dubrovačkom arhivu. Tu piše da je neki španski plemić, visoki oficir, u 15. veku došao sa armadom u Boku Kotorsku i zaljubio se u naočitu Bokeljku iz plemena Tasovac. I da bi mogli da se venčaju, cela njena porodica je dobila špansko plemstvo. Ivanov otac je u 81. godini bio najstariji i najaktivniji glumac beogradske pozorišne scene, majka Marija je bila profesorka klavira u muzičkoj školi "Mokranjac". Mlađi brat Toma u 29. godini radi doktorsku disertaciju na Prinstonu. Pre toga je diplomirao na Harvardu.

Ivan Tasovac bio je direktor Beogradske filharmonije od marta 2001. do septembra 2013. godine. Za to vreme, Filharmonija je postala "jedan od vodećih evropskih orkestara" (Independent), "kultni srpski orkestar" (Financial Times), "najuspešnija kulturna institucija u Srbiji" (Jutarnji list, Zagreb) i "najjače PR oružje Srbije" (Kvällsposten, Malmö).

Antonio Ahel/ATAImages

U tom periodu rekonstruisana je zgrada Beogradske filharmonije, obnovljeni su instrumenti u velikom delu orkestra, orkestar je podmlađen, angažovani su najkvalitetniji muzičari koji su se vratili sa školovanja u inostranstvu i dr.

Pored zapaženih međunarodnih gostovanja orkestra širom Evrope, na njegovu inicijativu, na jesen 2014. godine, realizovana je prva turneja u istoriji Beogradske filharmonije u SAD-u. Tokom njegovog mandata znatno je unapređena i institucionalna regionalna saradnja.

Pokrenuo je Fondaciju Beogradske filharmonije "Zubin Mehta" 2004. godine, koja se smatra začetnikom i glavnim promoterom modela finansiranja kulture kroz saradnju privatnog i državnog sektora u Srbiji.

Ivan Tasovac, V. M./ATAImages

Na poziciji ministra kulture i informisanja Republike Srbije nalazio se od septembra 2013. godine do avgusta 2016. godine.

Ovako je Tasovac 2020. govorio o svojoj porodici i umetnosti u intervjuu za "Kurir".

- Odrastajući u umetničkoj porodici - otac Predrag bio je poznati glumac, a majka Marija profesorka klavira - i sam sam zavoleo umetnost. Kada sam se rodio, tata nije bio u Beogradu. Narodno pozorište je 21. juna 1966. godine gostovalo u Bukureštu, tako da je gosn Tasa saznao da je postao ćale zahvaljujući Tanjugu, koji je svom novinaru poslao teleks sa tekstom: "Sin, četiri kile i sto grama, pedeset santimetara - pričao je tada Tasovac.

O klaviru

- Krajem šezdesetih godina prošlog veka deca iz boljih kuća su gotovo obavezno išla u francusko zabavište i u neku muzičku školu. Klavir sam počeo da sviram sa šest godina, mada, ruku na srce, i pre toga sam provodio dosta vremena ispod klavira, koji mi je izgledao kao savršeno mesto za igru. Roditelji me nisu preterano terali da sviram, ali se negde podrazumevalo da će mi profesionalni život biti vezan za umetnost. Osim oca glumca i majke Marije, profesorke klavira, mogao sam da se ugledam i na baku Slobodanku Nešić, koja je, pre nego što se udala za mog dedu - na užas tadašnje pristojne Srbije - nastupala u modernističkim baletskim igrokazima Mage Magazinović. Kao mali, obožavao sam pozorište, ali je porodični savet ipak doneo jednoglasnu odluku da je klavir daleko bolji od glume, pre svega jer muzika nije ograničena "jezičkim prostorom". Što se tiče mojih drugih "umetničkih" predispozicija, voleo sam da čitam stripove, jurcam za loptom i zurim u "oba" televizijska programa.

Youtube/MAC /Music Awards Ceremony

- Svirao sam tokom svoje pijanističke karijere na najrazličitijim mestima. Od velikih koncertnih sala do privatnih koncerata po evropskim salonima, koje nisam potcenjivao, ne samo zbog honorara, koji su bili više nego izdašni, već i zbog publike koja je obično predstavljala skup ljudi koje bih, kao pijanista iz Srbije na školovanju u Rusiji, inače teško sreo. Uz to, naučio sam koja se vina slažu s kojom hranom sasvim dovoljno da briljiram po srpskim kafanama do dana današnjeg. Osećao sam se u tom okruženju opušteno i prijatno, ali nisam bio nimalo frustriran ni kada su nas, sredinom osamdesetih, dok sam još studirao, slali kao laureate međunarodnih konkursa da sviramo koncerte širom Sovjetskog Saveza. Tada sam svirao i u jednoj fabrici - pričao je Tasovac i dodao:

- Jedan deo fabrike, koji se zvao "krasni ugalok", bio je predviđen za kulturnoumetničke događaje. Koncerti su počinjali u sedam sati ujutro, na prelasku između treće u prvu smenu. Ne zna se ko je u to doba bio raspoloženiji za koncert, da li izvođači ili pospani fabrički maljčiki. Uzgred budi rečeno, za doručak posle fabričkog koncerta, jelovnik nije bio ispisan rukom, ali su hačapuri i sosiske - legendarne SSSR viršle sa ljutim senfom iz fabričke kantine, uz nekoliko ledenih votki koje su nam krišom nalili ispod stola, bili sasvim dovoljni da nam svima, i muzičarima i proleterima, vrate entuzijazam i veru u blistavu budućnost. Klavir iz fabrike je bio bolji od mnogih na kojima sam kasnije svirao u Srbiji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi