Smrt Mahse Amini i krvavi protesti u Iranu: Knjige koje će nam pomoći da bolje razumemo

Mahsa Amini, dvadesetdvogodišnja devojka iz provincije Kurdistan u Iranu, uhapšena je sredinom septembra 2022. godine zbog “nepoštovanja pravila nošenja marame”, u pritvoru je pala u komu i tri dana kasnije je preminula. Iranski zvaničnici saopštili su da je uzrok smrti srčani udar, međutim njena porodica i očevici su to negirali, navodeći da su devojku pretukli i mučili pripadnici takozvane moralne (verske) policije u Iranu.

Smrt Mahse Amini pokrenula je talas protesta u zemlji, u nemirima je do sada poginulo više desetina ljudi, skupovi podrške održavaju se širom sveta, a Iran je ponovo u fokusu svetske javnosti.

Profimedia

Zemlju duge i bogate kulture čitaoci i čitateljke kod nas upoznavali su kroz klasična dela persijske književnosti (poezija Hajjama, Rumija i Hafiza), sporadično objavljivane knjige savremenih autora i autorki (od romana „Slepa sova“ modernog klasika Sadeka Hedajata do bestselera „Čitati Lolitu u Teheranu“ Azar Nafisi, „Zapisano u zvezdama“ Parinuš Sanije, „Eskandara“ Sibe Šakib i strip-romana „Persepolis“ Marđan Satrapi), izdanja Iranskog kulturnog centra, kroz memoarsku prozu poput „Buđenja“ Irana Širin Ebadi ili monografije, publicističke i istoriografske knjige iranskih i autora sa zapada kao što su „Svi šahovi ljudi“ novinara Stivena Kinzera, „Iran: između istoka i zapada“ Gerharda Švajcera ili „Umetnosti Irana“ Andrea Godara.

AP Photo/Alastair Grant

Dr Letisija Nanket, autorka knjige „Iranska književnost posle Islamske revolucije“ i stručnjak za persijsku književnost i savremenu kulturu Irana sa Univerziteta Novi Južni Vels iz Sidneja, u tekstu objavljenom na portalu ove ustanove preporučuje knjige koje, prema njenoj oceni, mogu da pomognu u razumevanju aktuelnih događaja u Iranu.

„Možda ste se uključili u podršku protestima u Iranu koja stiže sa svih strana sveta. Slike sa protesta pokrenutog nakon smrti Mahse Amini u pritvoru, uhapšene zbog toga što je previše labavo nosila maramu, izrazito su upečatljive, a za nekoga možda i neočekivane.

 

 

Međutim, politički pokreti u Iranu imaju dugu istoriju i kroz celu tu istoriju su književnost i politika uticali jedno na drugo. Želim da vam, kao istraživačica moderne persijske književnosti, preporučim neke od romana za bolje razumevanje šireg konteksta u kom se odvijaju nedavno započete pobune. Osim što će vam pružiti čitalačko zadovoljstvo, oni vam mogu pomoći i da shvatite aktuelne događaje.

Od početka 20. veka do revolucije 1979. godine

Prva velika revolucija u Iranu u 20. veku bila je Iranska ustavna revolucija (1905-1911). Bio je to važan politički i intelektualni pokret koji je oblikovao zemlju u veku koji je usledio. Roman „Top“ Golama Huseina Saedija fokusiran je na događaje iz tog perioda. Priča prati Mulu Mir Hašema, pametnog i manipulacijama sklonog čoveka, dok krči sebi put kroz različite grupe umešane u tenzije.

Pahlavijeva monarhija uspostavljena je 1921. godine i opstala je u periodu Drugog svetskog rata, turbulentnom vremenu u Iranu. Ovo doba detaljno je istražila Simin Danešvar i prikazala ga iz ugla Zari u romanu „Savušun“. Zari drži porodicu na okupu u Širazu pod britanskom okupacijom, dok je njen suprug Jusof povezan sa političkim konfliktima, a na kraju gine. U romanu je divno predstavljen Zarin unutrašnji život, kao i sofisticirani opis ovog složenog perioda iz istorije Irana.

AP Photo/Yorgos Karahalis

Nacionalistički pokret predvođen premijerom Mohamadom Mosadehom svrgnut je 1953. godine u puču koji su potpomogli CIA i MI6. O nacionalnom pokretu i pokretu za nacionalizaciju 1950-ih godina govori se u romanu Ahmada Mahmuda „Komšije“, kao i u epu Parise Reze „Vrtovi utehe“.

Mahmudov roman bavi se likovima iz radničke klase sa juga Irana i njihovom borbom da poboljšaju uslove života i, u pozadini, nacionalizacijom naftnih bušotina. Rezin roman, napisan na francuskom, počinje dvadesetih godina 20. veka, kada se jedna pastirska porodica seli u Teheran. Njihov briljantni sin, Bahram, stiče obrazovanje i uključuje se u političke borbe 1950-ih godina. To je živo ispripovedana priča koja obuhvata i iranski ruralni i urbani život.

Revolucija 1979. i protesti nakon toga

Sredinom sedamdesetih godina nemiri su se pretvorili u revoluciju i ona se na kraju završila ukidanjem monarhije 1979. godine. Kasnije je skovan termin “Islamska revolucija”, pošto je Islamska partija, predvođena ajatolahom Homeinijem, preuzela vlast. Revolucija iz 1979. godine osetljiva je tema za Islamsku republiku.

Knjiga „Zapisano u zvezdama“ Parinuš Sanije bila je neko vreme zabranjena u Iranu, a kada je zabrana ukinuta postala je bestseler. Knjiga govori o životu žene tokom revolucije i nakon nje. Mazumina priča počinje kada je ona još naivna devojka, udata protiv svoje volje za političkog disidenta. Gledamo kako se razvija u snažnu ženu, bori se da stekne obrazovanje, dobije posao i odgaja svoju decu.

Tanjug/Justin Tang/The Canadian Press via AP)

S obzirom na cenzuru, mnogo dela koja govore o revoluciji objavljeno je van Irana, u velikoj dijaspori na severnoameričkom kontinentu, u Evropi i Australiji.

Strip „Persepolis: Priča o iranskom detinjstvu“ Marđan Satrapi, adaptiran i u animirani film, bestseler je sa temom revolucije. Ako ga niste čitali ili pogledali, trebalo bi. On dobro opisuje ustanak 1979. godine, rat sa Irakom koji je potom usledio i putovanje mlade devojke u egzil. Ispričan iz perspektive Marđi, junakinje, nasmejaće vas i rasplakati. Veoma je ličan, bridak, vispren i duhovit.

Od revolucije naovamo, pojavili su se studentski pokret 1999. godine i Zeleni pokret 2009. Zeleni pokret prikazan je u knjigama objavljenim u dijaspori, jer one u Iranu ne bi prošle cenzore. Roman „Vrata među nama“ Ensaneh Sadr je primer vredan pažnje. On prati priče dve porodice, ujedinjene preko ugovorenog braka, ali stvari počinju da se komplikuju kada počnu protesti 2009. godine.

Profimedia; Printscreen Tiktok/mohsenetaromi

Bilo je protesta i nakon Zelenog pokreta 2009. godine, a najznačajniji su bili oni 2017. i 2019. Otud protesti 2022. godine nisu novi na iranskoj političkoj sceni i važno je postaviti ih u širi istorijski kontekst. To nam pomaže da razumemo da su oni zasnovani na dugoj istoriji političkog revolta.

Aktivizam za prava žena u Iranu

Drugi važan činilac koji valja imati na umu dok gledamo kako se aktuelni protesti odvijaju je da je fokus na prava žena danas iznedren iz duge istorije borbe za prava žena u Iranu. Književni tekstovi poput snažnog romana „Žene bez muškaraca“ Šarnuš Parsipur i provokativna poezija Foruk Farohzad - „Greh: Izabrane pesme“, pokazuju ukratko kako su iranske žene zamislile svoju budućnost.

 

 

Jedna od meni omiljenih knjiga iranskih spisateljica je „Stvari koje smo ostavili neizrečene“ Zoje Pirzad, gde žena iz šezdesetih godina zamišlja promene koje bi mogla da unese u svoj život. To je suptilan i treperav roman i divno je štivo ako ste zainteresovani da kroz persijsku književnost saznate više o iranskoj kulturi i aktuelnim događajima.“

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi