O čemu je pisao Salman Ruždi u knjizi koja mu je život pretvorila u pakao: Smrtna presuda zbog „Satanskih stihova“

13.08.2022

20:01

0

Autor: Dejan Ćirić

U pitanju je četvrti roman slavnog književnika koji je delimično inspirisan životom proroka Muhameda

O čemu je pisao Salman Ruždi u knjizi koja mu je život pretvorila u pakao: Smrtna presuda zbog „Satanskih stihova“
Salman Ruždi/Profimedia

Poznati pisac Salman Ruždi bio je primoran da se krije više od 30 godina nakon što je iranska teokratska vlast izdala fatvu (smrtnu presudu) zbog njegovog dela "Satanski stihovi" koje su označili kao bogohuljenje.

Morao je stalno da menja sigurne kuće, okružen naoružanim stražarima, a često je menjao identitet. Naposletku, svoj dom je našao u Americi, ali je upravo u Njujorku, gradu koji se smatrao srcem slobodnog govora, juče izboden na bini.

Salman Ruždi/Profimedia
 

Pisac je prisustvovao diskusiji o Sjedinjenim Državama kao azilu za pisce i druge umetnike u egzilu i kao domu za slobodu kreativnog izražavanja, kada je Hadi Matar (24) iz Nju Džersija, istrčao na scenu i više puta Ruždija ubo nožem u vrat i stomak.

Piščev agent Endrju Vajli je za BBC naveo da "vesti nisu dobre", da Ruždi ne može da govori i da bi mogao da izgubi jedno oko.

- Salman će verovatno izgubiti jedno oko, nervi u ruci su mu prekinuti, a jetra mu je izbodena i oštećena - rekao je Vajli.

Salman Ruždi/Foto: Profimedia
 

Roman Salmana Ruždija "Satanski stihovi", objavljen u Velikoj Britaniji 1988, pretvorio je piščev život u pakao.

U pitanju je četvrti roman slavnog književnika koji je delimično inspirisan životom proroka Muhameda. Naišao je na podeljena mišljenja kritičara i čitalačke publike, naročito u Velikoj Britaniji, kao i na velike kontroverze u muslimanskim zajednicama širom sveta, zbog navodnog vređanja Islama.

Glavni junaci romana su indijski emigranti u Engleskoj, što je čest slučaj kod Ruždija. Dva glavna junaka, Džibril Farišta i Saladin Čamča, su glumci indijskog porekla. Farišta je bolivudska zvezda, specijalizovan za tumačenje likova božanstava, dok je Čamča emigrant koji je raskrstio sa svojim indijskim poreklom i pozajmljuje glas animiranim likovima u Engleskoj.

Na početku romana, njih dvojica su zarobljeni u otetom avionu koji leti iz Indije u Englesku. Avion eksplodira iznad Lamanša, ali oni preživljavaju na čudesan način. Nakon pada, obojica doživljavaju magičnu transformaciju, u kojoj Farišta prima obličje arhangela Gavrila (prema Islamu Džibrila), a Čamča đavola. Nakon što su pronađeni na plaži, Čamču odvodi policija dok Farišta ne čini ništa da bi mu pomogao i na taj način se njih dvojica razdvajaju.

 

 

Oba lika trude se da srede svoje rasturene živote. Farišta pronalazi svoju izgubljenu ljubav, englesku alpinistkinju Eli Koun, ali počinje sve više da pokazuje znake psihičkih poremećaja. Nakon što ponovo poprima ljudski oblik, Čamča traži način da se osveti Farišti što mu nije pomogao nakon što su pali sa neba i rastura njegovu vezu sa Eli koristeći se njegovom patološkom ljubomorom. Farišta shvata šta mu je Čamča učinio, ali mu oprašta i čak mu spasava život u požaru koji je sam izazvao tokom jedne od svojih psihičkih kriza.

Nakon toga, obojica se vraćaju u Indiju, gde Farišta ponovo počinje da se bavi glumom, a Čamča neguje oca na samrti. U novom napadu patološke ljubomore, Farišta ubija Eli i izvršava samoubistvo.

Čamča, koji je dobio oproštaj od Farište, ponovo se zbližio sa ocem od koga je dugo bio otuđen i pronašao svoje indijske korene, odlučuje da ostane u Indiji.

Photo by Grant Pollard/Invision/AP
 

Kroz priču se ponavlja serija magijskih snoviđenja pripisanih Farištinom bolesnom umu, međusobno povezanih mnogim tematskim detaljima, ali pre svega zajedničkim motivima otkrivenja, religije, fanatizma i sumnje. Sekvenca koju su muslimani najviše protumačili kao uvredljivu zapravo je parafraza života proroka Muhameda, koji je u romanu nazvan Mahaund.

Centralni motiv ove epizode su Satanski Stihovi, kojima prorok prvo objavljuje da stara politeistička božanstva imaju svoje mesto u novoj religiji, da bi zatim odbacio kao otkrivenje koje mu je podmetnuo Šejtan. Prorok ima dva glavna protivnika: demonsku sveštenicu Hind i satiričnog pesnika Baala.

Nakon proterivanja proroka i njegovog trijumfalnog povratka, Baal se skriva u javnoj kući u kojoj prostitutke preuzimaju identitete prorokovih žena, dok jedan od prorokovih učenika menja delove Kur'ana dok mu ih prorok diktira. Ova dva motiva naročito su protumačena kao uvredljivi u muslimanskoj zajednici.

Salman Ruždi/Foto: Profimedia
 

Druga sekvenca snoviđenja govori o indijskoj seljančici Ajši, koja tvrdi da razgovara sa arhangelom Džibrilom. Ona uspeva da nagovori celo selo da pođe pešice na hodočašće u Meku, tvrdeći da će moći da hodaju preko Arabijskog mora.

Hodočašće se završava katastrofalnim klimaksom u kome vernici ulaze u more i nestaju, a svedočenja očevidaca se drastično razlikuju po pitanjima da li su se svi jednostavno udavili ili su uspeli da hodaju po dnu mora.

Radnja treće sekvence odvija se krajem 20. veka i govori o fanatičnom religijskom vođi u izgnanstvu, nazvanom Imam. Ovaj lik jasno aludira na Homeinijevo izganstvo u Pariz, ali je različitim ponavljajućim motivima takođe baziran na pomenutom liku proroka.

Ruždi je autor devetnaest knjiga, uključujući i „Decu ponoći“, koja je osvojila „Bukerovu nagradu“ 1981. godine i donela mu svetsku slavu. Za doprinos književnosti engleska kraljica Elizabeta odlikovala ga je titulom viteza.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi