Versaj: Simbol ekstravagancije sa 700 soba za koji nikad nije bilo dovoljno novca

Na današnji dan Luj XIV je 1664. godine zvanično otvorio Versajski dvorac, po mnogima najlepši od svih dvoraca Evrope.

Versajski dvorac je kroz istoriju bio rezidencija francuskih kraljeva Luja XIV, Luja XV i Luja XVI. Smešten na 11 hektara kod grada Versaja jugozapadno od Pariza, i okružen sa 815 hektara parkova.

U Versaju je sve bilo ekstravagantno. Za dizajn palate Luj XIV je angažovao najbolje arhitekte tog vremena kao što su Andre Le Notr za vrtove, Luj Le Vau za arhitekturu i Šarl Le Brun za dekor. Oni su uspeli da udovolje svim kraljevim željama.

Pixabay

Unutar zidina Versaja živelo je oko 6.000 ljudi, a dvorac ukrašavaju mnogobrojne fontane i predivno zelenilo. U dvorcu se nalazi i znameniti stoni astronomski sat. Važna dvorana je Galerija ogledala u kojoj je 1919. godine potpisan Versajski ugovor i tako okončan Prvi svetski rat. Versaj prestaje biti kraljevska rezidencija 1789. godine nakon Francuske revolucije.

Palata nije bila namenjena samo kralju i članovima njegovog domaćinstvima nego su svi mogli slobodno da posete palatu i šetaju unutar bašta. Međutim, postojao je jedan uslov: morali su da budu obučeni po pravilniku. Elegancija je bila neophodna u Versajskoj palati. Ko nije sledio ova pravila nije imao prava ni da hoda palatom.

Za izgradnju Versajske palate korišćeni su  materijali iz cele Francuske, a radnici su morali da rade dan i noć. Neki materijali su dolazili morem pa rekom Senom jer su putevi tog vremena bili lošeg kvaliteta. Tako je trebalo punih šest meseci da mermer stigne do Versaja.

Profimedia

Ime Versaj sa sobom nosi svoj nekadašnji koren − versare, što znači kopati, i odnosi se na malo selo i njegove njive koja su se ovde nalazile. U selu Versaju nalazile su se ruševine starog zamka i mlin koji je Luj XIII koristio kao sklonište kada bi išao u lov. Godine 1623. kralj je na mestu mlina podigao malu lovačku kuću u kojoj je 1624. prvi put prenoćio.

Površina dvorca je 67.121 m², od kojih je oko 50.000 otvoreno za javnost. U njemu se nalazi 700 soba, 2.512 prozora, 352 dimnjaka (u 18. veku 1252), 67 stepeništa i 483 ogledala. Tu su i oko 6.000 umetničkih slika, 2.100 skulptura i 5.000 komada nameštaja i drugih umetničkih predmeta.

Park dvorca Versaja prostire se na 815 hektara (8.000 pre revolucije), od čega su 93 hektara vrtovi. Park sadrži 200.000 stabala drveća i 50ak većih fontana. On obuhvata više objekata i lokacija kao što su: veliki i mali Trijanon, kraljičino selo, veliki i mali kanal, menažerija, oranžerija i Švajcarsko jezero.

Pixabay

Državne dvorane dizajnirane u doba Luja XIV služile su za glorifikaciju kralja Sunca. Dekoracija u štuko tehnici kao i teme slika su veličale političke i ekonomske uspehe kralja i njegovih prethodnika.

Velika operska dvorana služila je za bankete, zabave sa pevanjem, i za izvođenje pozorišnih komada. Tetar od drveta za 712 gledalaca, sa jako dobrom akustikom, izgradio je u severnom krilu 1769—1770. Anž Žak Gabrijel. Bina je visoka i duboka 21 metar, pri čemu joj je širina 7 metara. Kraljevska loža je u donjem nivou i nema balkon. Ovo rešenje je trebalo da omogući kralju Luju XV da neopaženo dolazi i odlazi. To je odraz veće želje za intimom koju su iskazivali naslednici kralja Sunca.

Zajedno sa palatom i vrtovima, u Versaju su očuvane i kraljevske konjušnice u kojima se trenutno nalazi Nacionalna konjička akademija.

Profimedia

Iako su se troškovi izgradnje i održavanja namirivali iz budžeta, novca je za Versaj uvek nedostajalo. Mnogi planovi, kao što je uređenje fasade prema gradu, nikada nisu mogli biti realizovani zbog nedostatka sredstava.  Vojska je u periodima mira radila na izgradnji dvorca.

Između 1661. i 1663. na troškove izgradnje je potrošeno više od 1.500.000 livri. Prvobitni dvorac Luja XIII koštao je ukupno 300.000 livri, od čega je 213.000 potrošeno na dvorac, a 82.000 na vrtove.

Pixabay

U periodu 1664—1688. godišnje je trošeno oko milion livri na gradnju dvorca. Francuski državni budžet osamdesetih godina 17. veka iznosio je 110 miliona livri, od čega je Luj, posle Francusko-holandskog rata, izdvajao 15 miliona za gradnju Versaja. Do Lujeve smrti za Versaj (dvorac, parkove, održavanje) potrošeno je 300 miliona livri.

Za nameštaj je utrošeno 50 do 60 miliona i dva miliona za izgradnju kanala. Za poređenje, odšteta porodici za smrt radnika poginulog nesrećnim slučajem pri izgradnji Versaja iznosila je 40 do 100 livri.

Procenjuje se da je na izgradnju i održavanje Versaja u doba do Francuske revolucije potrošen ekvivalent od današnjih dve milijarde američkih dolara. Troškovi restauracije i održavanja posle Drugog svetskog rata su premašili ovu svotu.

Restauracija Galerije ogledala, završena 2006, koštala je 12 miliona evra. Francuska vlada je 1999. za projekte restauracije u narednih sedam godina izdvojila 135 miliona evra.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi