Sve o maloj junakinji sa Monmartra koja je pre 20 godina osvojila svet: Čudesna Amelija Pulen

Ameli Pulen, naslovni lik četvrtog igranog filma Žan-Pjera Ženea, konobarica je bujne mašte.

Privlače je mala životna zadovoljstva, poput odlaska u bioskop utorkom uveče ili lomljenje hrskave korice crème brûlée-a kašičicom.

Ipak, često se oseća izopšteno, a pošto je u detinjstvu bila usamljena, žudi da se poveže sa ljudima iz svog okruženja. U Ženeovoj neobičnoj romantičnoj komediji, Amelija - koju nadahnuto tumači Odri Tatu - susreće mnoštvo osobenjaka sličnih sebi.

Reditelj na taj način omogućava gledaocu da zaviri u ekscentrične živote drugih, istovremeno slaveći jedinstveni šarm glavnog grada Francuske.

Film je odmah nakon ulaska u bioskope osvojio simpatije publike, a dve decenije kasnije ima bogato nasleđe - stvoren je mjuzikl na istu temu i po njemu je nazvana nedavno otkrivena vrsta žabe.

Amelija Pulen Foto: Profimedia

U čemu je, nakon što je prošlo toliko vremena, tajna nesmanjene popularnosti Amelije Pulen - ili kako glasi pun naziv dela, Čudesne sudbine Amelije Pulen.

Žan-Pjer Žene je i pre tog filma bio uspešan reditelj

Film Delikatesna radnja iz 1991, koji je snimio zajedno sa Markom Karoom - distopija u kojoj mesar lokalnim kupcima prodaje ljudsko meso - stekao je kultni status, a njegova naučnofantastična fantazija Grad izgubljene dece iz 1995 (u kojoj igra Ron Perlmen) prikazan je na Kanskom festivalu.

Međutim, njegovo debitantsko holivudsko ostvarenje, film Tuđin 4: Vaskrsnuće, nije tako dobro prošlo kod publike i kritike.

Nakon povratka u Francusku, najpre je je zamislio da ulogu Ameli Pulen ponudi britanskoj glumici Emili Votson, ali je njen francuski bio nedovoljno ubedljiv, i zbog njenih prethodno preuzetih obaveza - snimanja filma Gosford park Roberta Altmana - Žene je morao da pronađe drugu glumicu koja bi igrala lik Amelije Pulen.

Na audiciju je prvo zvao Odri Tatu, nakon što mu se urezao njen lik koji je video na posteru za francusku romantičnu komediju Institut Venerine lepote.

Amelija Pulen Foto: Profimedia

Dobila je naslovnu ulogu i danas je teško zamisliti da neka druga glumica igra Ameliju s toliko ustreptalosti i usredsređenosti.

Uprkos ljupkom izgledu, Amelija je odvažna i vragolasta mlada žena, koja ne mari da izazove malo nevolje kako bi razdrmala osećaj učmalosti kod drugih ljudi.

Ali kada lokalni stanovnici slučajno otkriju da je ona vinovnik nevolja, zariče se da će život posvetiti usrećivanju drugih, mada to deluje kao remećenje koje treba da nadomesti njenu usamljenost.

Budući da je kao mala devojčica ostala bez majke i da nikada nije uspela da uspostavi stabilan odnos sa ocem, koji je postao samotnjak, ona teži povezivanju i različitim iskustvima u svetu koji je okružuje, zbog čega i postaje stručnjak za rešavanje problema drugih.

Gledalac uživa dok prati Amelijine avanture po Parizu; lepršav kadar Bruna Delbonela predstavlja grad jednako lep i nepogrešivo živahan, vrtešku koja se ne zaustavlja.

Kadrovi asociraju na slike francuske prestonice sa razglednica, dok su nepogrešivo jarke nijanse crvene i žute dodatno naglašene u postprodukciji kako bi odražavale radost življenja joie de vivre glavne junakinje.

Profimedia

Kompozicije Jana Tijersena, koga je Žene angažovao kako bi naglasio jogunastu narav junakinje, podcrtavaju romantiku i svakodnevnu magiju.

To nije stvarni Pariz, već grad snevača, viša realnost u kojoj svaki bulevar i svaka stanica metroa kriju magiju.

Žene i njegov tim su se drznuli da svetu ispunjenom grubošću suprotstave blažu, nežniju realnost, u kojoj spoljne sile još uvek nisu iznurile sanjare i umetnike.

Ipak, u trenucima kada je sama u svom stanu, Amelijin svet je mirniji, a njena samoća očiglednija.

Ovaj osećaj izolovanosti prepoznaće svi oni koji su živeli ili žive u gradu - okruženi ljudima, a ipak ne uspevajući da ostvare vezu sa nekim.

Odri Brison, koja igra glavnu ulogu u mjuziklu Amélie: The Musical u londonskoj dvorani Kriterion, smatra da je to jedan od glavnih razloga zbog kojih se ljudi i dalje vezuju za priču o Ameliji: „Svi smo iskusili godinu dana karantina, pa je odjednom ideja o tome da ne opštite ni sa kim i da se osećate usamljeno još turobnija," rekla je BBC kulturu.

„Amelija je priča o osobi koja pati zbog toga što ne može da se poveže sa drugima, koja uči kako da pomeri granice u okviru kojih oni bitišu i ukloni prepreke koje ih sputavaju."

Grad snevača

Mjuzikl je premijerno izveden 2015. Komponovao ga je Danijel Mese, koji je zajedno sa Nejtanom Tisenom, oslanjajući se na knjigu Krega Lukasa, napisao stihove.

Reakcija kritike nakon brodvejske premijere 2017. bila je umerena, pa su usledile drastične izmene u novoj verziji, koju je režirao Majkl Fentimen, i koja je premijerno izvedena u londonskom Vest endu 2019.

Nova verzija je dobila sijaset pozitivnih kritika, i nominovana je za tri nagrade „Lorens Olivije" i jedan Gremi.

Nakon otvaranja pozorišta u maju 2021, Amelija je premeštena u pozorište Kriterion, i bila je među prvim predstavama koje su se davale nakon pandemije, privlačeći do danas gledaoce koji žele da osete malo pariske magije na ulicama Londona.

U mjuziklu nema muzike korišćene u filmu, a pridodate su lutke zahvaljujući kojima saznajemo više o Amelijinom detinjstvu - reč je o imaginarnom prikazu izvora Ženeove priče.
Međutim, reditelj se distancirao od mjuzikla.

Ženeu se nije svidela brodvejska verzija njegovog filma, ali priča o Ameliji očigledno nastavlja da privlači brojnu publiku.

Kada je film ušao u bioskope u Americi, u novembru 2001, njegov iznenađujući uspeh je bio pripisivan težnji publike ka eskapizmu nakon užasa koji se dogodio 11. septembra, dva meseca ranije.

S druge strane, na globalnom tržištu je zaradio 174.2 miliona dolara, u odnosu na skromnih 10 miliona, koliko je uloženo, što je jasan pokazatelj da je Amelija zaludela ljude širom sveta.

Film je dugo držao titulu trećeg filma sa van engleskog govornog područja sa najvećom zaradom, ispred njega su bili samo Pritajeni tigar, skriveni zmaj i Život je lep.
Američka serija Dodir života i smrti (Pushing Daisies) iz 2007, reditelja Brajan Fulera, direktno je inspirisana Amelijom.

Profimedia

Američka televizijska mreža ABC je želela ćudljiv i iskričav sadržaj, a Fuler je prikazao iščašenu romansu o pekaru koji ima moć da oživi mrtve ljude.

Nimalo slučajno, Amelija je omiljeni Fulerov film: „Sve što volim je prikazano u tom filmu. Kad ga gledam, nagoni me da plačem, ali ne zbog tuge, već dobrote", rekao je u intervjuu za Njujork tajms.

Naravno, ima i onih koje nije pridobio Amelijin šarm

Manola Dargis je, u tekstu za LA Weekly, nazvala film „napadnom dosadom koja zahteva da je obožavate, istovremeno uspavljujući gledaočevu inteligenciju", dok je Fil Hoard u svom osvrtu na 2011, objavljenom u Gardijenu, tvrdio: „Još uvek mislim da se nametljivica koju je kreirala Odri Tatu ceri do granice psihoze."

Ali, teško da će ove reči ujesti Ameliju za srce - ili dovesti do sitnog krvoprolića kao osvete, kao što se dogodilo nasilnom piljaru koji je maltretirao svog krotkog pomoćnika.

Film je nesumnjivo učinio prepoznatljivom lokaciju na kojoj je sniman

„Café des 2 Moulins", na uglu Ulice Lepik i Košua u Monmartru, postao je mesto koje pohode turisti i ljubitelji filma, što su lokalci dobrano iskoristili.

A postoji i trenutak slatke osvete kad je reč o ovom filmu - Ameliju su odbili kada je konkurisala za Kanski filmski festival.

Žene je izjavio da je programski urednik festivala Žil Žakob nazvao film „neinteresantnim".
U julu ove godine, Amelija je najzad prikazana na toj smotri - u čast godišnjice premijernog prikazivanja, film je emitovan na plaži.

Stotine obožavalaca pojavilo se kako bi gledali film pod zvezdama, u ambijent koji je bio jednako romantičan koliko i sam film.

Amelijin Pariz nije puka izmišljotina, već plod divne mašte; one koja primorava gledaoca da prekine sa svakodnevnom žurbom i jurnjavom kako bi pronašao trenutke skrivene magije.

Iako je stvarnost tih trenutaka profana (Amelija želi da dokona tajnu čoveka kog stalno viđa u foto-kabinama, dok na kraju ne sazna da je reč o serviseru), to ih ne čini manje vrednim, pogotovo iz perspektive perioda produžene izolacije iz kog polako izlazimo.

Za Odri Brison, Amelija je i dalje sastavni deo njenog života, čak i van njenog posla. „Pre neki dan sam zvala banku", priseća se ona.

„Čekala sam da se operater javi, a za to vreme su pustili muziku iz filma Amelija." I eto ga: dokaz da magija Amelije Pulen nastavlja da deluje na nedokučiv način.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi