Roditelji, oprez! Pazite šta postujete jer pedofili u bescenje prodaju fotografije dece na darknetu

Niko nema pravo i ne može da zabrani roditeljima da postavljaju fotografije svoje dece na društvene mreže. Svaki roditelj, međutim, pre nego što to uradi trebalo bi da zna da postoji mračna strana interneta na kojoj se zloupotrebljavaju fotografije dece i njima trguje. Kada ste stavili fotografiju svog deteta na društvenu mrežu, osim što ste jednom pedofilu dali novac u ruke time što će trgovati slikama vašeg deteta, morate da budete svesni toga i da se neki pedofili samozadovoljavaju ispred tih fotografija.

Stručnjaci Interpola upozoravaju da u svakom trenutku na internetu vreba oko 750.000 pedofila. Pojedina svetska istraživanja govore da do petog rođendana roditelji u proseku na društevenim mrežama postave 1.500 detetovih fotografija.

Mnogo fotografija dece iz Srbije nalazi se na pedofilskim sajtovima na darknetu i mogu se kupovati po ceni od samo 30 centi, što je oko 35 dinara. Što je dete mlađe, to je fotografija skuplja, pa ide i do tri evra.

Reč je o najobičnijim fotografijama dece koja se igraju u pesku. Za normalnog čoveka to nije ništa posebno niti strašno, ali neki bolesni ljudi to zloupotrebljavaju. Oni skidaju fotografije dece sa profila na društvenim mrežama i prodaju ih na "specijalizovanim" sajtovima u inostranstvu za male pare. 

Podaci nacionalnog centra za bezbednost dece na internetu, koji je formiralo Ministarstvo trgovine i telekomunikacija Srbije, govore da je tokom 2022. godine kreirano 110 predmeta koji su upućeni tužilaštvu, MUP-u i Ministarstvu prosvete, a koji se odnose na vršnjačko nasilje, vrbovanje dece od predatora, dečiju pornografiju, ucene, pretnje i seksualno onlajn uznemiravanje.

Ucene i ružni komentari

Kako je na svojoj Instagram stranici objavila Katarina Jonev, analitičar za sajber terorizam i stručnjak za bezbednost dece na internetu, najčešće negativne strane postavljanja slika deteta na kojima se vidi lice su krađa fotografija i zloupotreba u marketinške svrhe. 

Printscreen/Mup

Sa tim ide i ucena roditelja, pre svega za novac. Ako roditelj ne uplati određenu sumu novca, ucenjivač će javno objaviti sliku. Neke fotografije se mogu konzumirati kao seksualno zadovoljavajući sadržaj za perverznjake. 

Slike koje se prodaju i razmenjuju po različitim grupama mogu završiti na neprimerenim sajtovima. Neretko će se ispod fotografija ili u inboxu roditelja naći pregršt uvreda i ružnih komentara usmerenih ka detetu, što izaziva veliku bol, ali i stres za roditelje.

- Godinama ponavljam kao papagaj. Razmislite nekoliko minuta pre nego što postavite sliku deteta na društvenu mrežu. Razmislite o efektu i posledicama! Jedan od glavnih rizika je taj da kada objavite fotografiju na bilo koju društvenu mrežu, tog trenutka gubite kontrolu nad njom. Kao roditelji, imamo družnost da brinemo o bezbednosti, privatnosti, reputaciji i dostojanstvu sopstvenog deteta. Imajte to u vidu pre nego što postavite fotografiju - objašnjava Katarina Jonev.

Slike koje nikada ne bi trebalo objavljivati su one na kojima su deca naga. Tu spadaju slike sa mora, bazena, tokom kupanja u kadici, trčanja dece na travi i slično. Nemojte objavljivati slike na kojima su deca na noši, nemojte seksualizovano predstavljati svoje dete.

Al softveri i šema prodaje

Slike na kojima je dete musavo, bljucka i tome slično mogu vam biti slatke, ali neće biti detetu za 10 godina kada vidi kako ste ga predstavljavi virtuelnoj zajednici. Nemojte objavljivati slike na kojima stoji lokacija deteta i svakako ne bi trebalo ostavljati privatne informacije o detetu poput onih u koju školu ide, gde trenira neki sport i slično.

Profimedia

- Predatori koriste AI softvere koji se bave umetnošću i grafičkim dizajnom da bi kreirali materijale o seksualnom zlostavljanju dece. Stable Diffusion je softver koji omogućava korisnicima da opišu, koristeći upite reči, bilo koju sliku koju žele - a zatim program kreira sliku. Predatori zloupotrebljavaju softver kreirajući i prodajući slike koje uključuju zlostavljanja dece - upozorava Katarina Jonev.

Policije širom Evrope se već susreću sa takvim sadržajem, a šema prodaje izgleda ovako: predatori prave slike, a zatim ih promovišu na platformama kao što je japanska veb-stranica za deljenje slika pod nazivom Pixiv. Pošto je sajt hostovan u Japanu, gde deljenje seksualizovanih karikatura i crteža dece nije protivzakonito, kreatori ga koriste da promovišu svoj rad u grupama i putem heštegova – koji indeksira teme pomoću ključnih reči. Ovi nalozi imaju linkove za usmeravanje klijenata na eksplicitnije slike, koje ljudi mogu da plate da bi ih videli putem naloga na sajtovima kao što je Patreon.

Brzina kojom su predatori preuzeli nove tehnologije i počeli da ih koriste na najužasnije načine zaista brine. Platforme, sajtovi i društvene mreže sve više izgovaraju prazne floskule o bezbednosti dece, ali u realnosti predatori pronalaze način da ugroze najranjivije. Tehnološke kompanije očito moraju da budu mnogo svesnije i da znaju kako se njihove platforme koriste za olakšavanje seksualnog zlostavljanja dece.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi