Koliko su isplative male atomske elektrane: Potreba za strujom ili vojnom nadmoći?

Poslednji veliki nuklearni akcident, katastrofa u Fukušimi 2011. godine izazvana zemljotresom i cunamijem, nagnala je mnoge zemlje u negativan zaokret po pitanju korišćenja atomske energije.

Nemačka je prednjačila u tome i tada je odlučila da ubrza proces gašenja svojih nuklearki, do 2022. godine, a u Italiji se na referendumu održanom nekoliko sedmica nakon katastrofe, 95 odsto građana izjasnilo protiv povratka proizvodnje nuklearne energije u toj zemlji, podseća „Dojče vele“ (DW).

Muka naterala...

Međutim, današnja energetska kriza mogla bi da preokrene antinuklearni trend. Nemačka, najveći protivni nuklearne energije u Evropi produžiće rok zatvaranja svojih 17 nuklearki. Ministar za ekologiju, Norbert Retgen, rekao je da je nuklearna energija neophodan most ka obnovljivim energijama.

Neke zemlje, doduše, nisu ni napuštale atomsku energiju kao vredan izvor „jeftine struje“, poput Finske, SAD, Rusije ili Francuske. Sada te zemlje planiraju da čak povećaju kapacitete.

Francuska je, do pred aktuelnu energetsku krizu sa gasom i skokom cene električne struje, planirala da do 2035. smanji udeo nuklearne energije u potrošnji sa sadašnjih globalno rekordnih 70 odsto na 50 posto.

Ali sada je, zbog energetske groznice posebno u Evropi, francuski predsednik Emanuel Makron postavio pitanje da li je to izvodivo. Ujedno je najavio i investicije u razvoj malih nuklearnih reaktora, milijardu evra. Radi se o reaktorima koji bi trebalo da budu snage od 50 do 500 megavata (mv) – a time bi bili znatno manji od dosadašnjih francuskih reaktora (900-1450 mv).

Njegova glavna protivkandidatkinja na izborima sledeće godine, Mari le Pen rekla je čak da će porušiti sve vetrogeneratore i pomagati samo nuklearnu energetiku.

Nove nuklearke najavljuje i Poljska, gde vlasti žele da se reše zavisnosti zemlje od uglja. Ideja je da se do 2030. godine izgrade dva nuklearna reaktora. Tu je još nekoliko zemalja u EU koje će tim putem, recimo Mađarska i Bugarska u neposrednom okruženju Srbije.

Stručnjaci skeptični

Najava iz Francuske izazvala je skepsu kod dela stručnjaka, koji kažu da se razvoj tehnologije minireaktora nalazi tek u početnoj fazi i da ona nije ni ekološka, niti ekonomski isplativa. Oni čak pretpostavljaju da se iza odluke o investiranju u tu tehnologiju skrivaju sasvim drugi razlozi.

Energija vetra i solarna energija dobijena iz novih postrojenja u Evropi je jeftinija od one dobijene iz termo i nuklearnih elektrana, ističu energetičari. Pozitivan efekat je još veći ako se uzme u obzir potencijalna ekološka šteta ako dođe do većeg akcidenta.

Ali, i vetrogeneratori i solarne farme nanose ekološku štetu za živi svet zbog proizvodnje buke i elektromagnetnih talasa, kao i fizičkih prepreka za normalan život, recimo, ptica.

Pritom, kao nestabilan energetski izbor i dalje nisu pouzdane, što je pokazalo i ovogodišnji pad proizvodnje zbog „nedostatka“ vetra od gotovo 10 odsto.

Nuklearna energija je, s druge strane, veoma stabilan izvor.

Foto: Pixabay/ Mylene2401

- Ona je stabilna i može se planirati, nije kao neke obnovljive energije koje se nekad ne mogu koristiti, na primer kad nema vetra, a osim toga gotovo da i ne proizvedu CO2 – kaže Nikolas Macuki iz pariske Fondacije za strateška istraživanja.

Majkl Šnajder, nezavisni konsultant za pitanja energije i atomske politike koji radi kao koordinator jednog međunarodnog tima s kojim izrađuje godišnji, sveobuhvatni izveštaj o stanju nuklearne industrije, se s time ne slaže.

- Diskusija o razvoju manjih nuklearki je orkestrirano dizanje prašine ni oko čega. U protekloj godini je širom sveta na distributivnu mrežu priključeno preko 250 gigavata obnovljivih izvora energije - a samo 0,4 gigavata nuklearnih kapaciteta. Atomska energija je u međuvremenu irelevantna na tržištu – kaže Šnajder.

S njim se slaže i Kenet Gilingam, profesor za ekološku i energetsku privredu na američkom Jejlu. Gilingam kaže da se, s obzirom na visoke investicije i kratke rokove realizacije novih minireaktora, takva investicija u nuklearnu energiju uopšte ne isplati.

- Bezbednosni zahtevi su toliko visoki da u ekstremne visine teraju i cenu atomske energije. Ja uopšte ne vidim smisla u tome da se investira u nove vrste nuklearne energije. Treba puno kapitala, a da se pritom ne zna sa sigurnošću hoće li te nuklearke na kraju funkcionisati ili ne - kaže on za DW.

Filip Džonston, sa Univerziteta Saseks na jugu Engleske, smatra da odluka Francuske o investicijama nije primarno vezana za nuklearnu energiju.

- Zemlje koje i dalje igraju na kartu nuklearne energije, uglavnom su i zemlje koje posjeduju nuklearno oružje – Velika Britanija, SAD i Francuska. One moraju zadržati svoje atomske sektore - objašnjava on za DW.

Podseća na Makronov govor decembra 2020. u kome on kaže: "Bez civilne atomske energije nema vojne atomske snage a bez vojne atomske snage nema ni civilne”.

A u nuklearnom sektoru Francuske radi 220.000 ljudi.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi