FED je preskočio podizanje kamate, ali sada počinje sasvim druga igra i za Srbiju

Oči celog finansijskog ali i privrednog sveta ponovo su bile danas uprte u Vašington, gde su Američke Federalne rezerve (FED), odlučivale o antiinflatornim merama.

Za razliku od prethodnih pet puta ove godine, odnosno jedanaest puta od marta 2023. godine FED, odnosno njegov Komitet za otvoreno tržište (FOMC), ovoga puta nije povećao referentne kamatne stope. Ali, to većina analitičara nije ni očekivala. Ono to se ovoga puta čekalo, i što prilično „menja igru“, je onaj deo koji obavezno sledi uz odluku o (ne)povećanju stope – šta će se desiti sledeće iliti „Sažetak ekonomskih prognoza“ (Summary of Economic Projections, SEP).

Iz FED-a su već ranije najavili da je izvesno (bar) još jedno povećanje kamatnih stopa od kraja godine. Kako to nije bilo sada, tržište već zna da se to desiti ili u oktobru ili novembru. Ono što ih je sada više zanimalo je konkretnije koliko će trajati već izrečena „pretnja“ - da će visoke stope ostati „i više i duže nego što bi to mnogima prijalo“.

Presednik FED-a, Džerom Pauel, danas je izajavio da visoke kamatne stope ostaju do daljeg ali da se nastavljaju pojačanja drugih kanala monetarnog zatezanja i povlačenja viška novca sa tržišta kroz manji portfolio državnih obveznica.

- Vidimo napredak ali želimo nepobitne dokaze da se stvar stabilizovala. Želimo da vidimo da dobri podaci o padu inflacije u poslednja ti meseca ostaju i dalje takvi, da tržište rada ostane jako. Pratimo podatke i odlučni smo da vratimo inflaciju i cilj od dva dosto godišnje. Pre godinu dana nismo mislili da će kamatne stope morati da idu ovako visoko. Sada smo oprezni - kaže Pauel.

Pauel je najavio da referentna kamatna stopa na kraju 2024. godine bude 4,25 odsto, na kraju 2025. godine 3,5 odsto a visoka ostaje i u 2026. goodini  - oko tri odsto.

Šta to briga nas u Srbiji?

Tih 5,25 do 5,50 odsto, koliko su kamatne stope sada, na prvi pogled ne znači mnogo privredi i građanima Srbije, ali stvar je u globalnoj ekonomiji (na sreću ili na žalost) ipak malo drugačija. Veza nije tako direktna, kao što je to slučaj sa odlukama Evropske centralne banke i naših kredita vezanih za evro, ali daleko do toga da je nema.

Profesor Ismail Musabegović, sa Beogradske bankarske akademije, kaže da FED-ova stopa utiče, praktično na sve i zato je svet toliko fokusiran na odluke Federalnih rezervi.

- Kao prvo, i ostanak ovako visoke stope, a kamoli njeno povećanje, jasan je signal da inflacija nije pobeđena. Jednom kada visoka inflacija uđe u sistem, teško se istera, a ovo znači da visok nivo cena ali i inflacionih očekivanja nije savladan ni u SAD, ni u Evropi, a svakako nije kod nas. Drugo, povećanje kamatne stope poskupljuje dolar, a to je valuta u kojoj se trguje i u kojoj se obračunava ne samo nafta, nego i sve berzanske robe, od đubriva, žitarica i mesa do metala, koje i mi koristimo – ističe Musabegović.

Kamatna stopa FED-a i do sada je bila visoka a to što je izgleda neminovno da se dalje poveća, najavljuje dalje usporenje ekonomije globalno.

- To je logična posledica ranijeg upumpavanja ogromnih količina novca u finansijski, a potom u privredni sistem. Kada je to raspalilo inflaciju, Amerikanci su prvi počeli sa zatezanjem i povećanjem kamatnih stopa. Ali, visoka inflacija nije problem koji se lako i brzo može rešiti, i tu očigledno ima još mnogo posla – napominje naš sagovornik.

Prva posledica povećanja kamatnih stopa FED-a, ako izuzmemo veće kamatne stope i skuplji novac u samim Sjedinjenim Državama, mogao bi da bude jači dolar. A američka valuta, i tzv „rezervna svetska“, je taman prema evru počela da gubi vrednost i sa nivoa od 1,04 evra iz prošlog septembra došao na 0,93, odnosno oko sedam odsto manje.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Jak dolar uticaće i na glavnu svetsku berzansku robu – naftu. A njoj cena sama po sebi raste i sada je sa 72 dolara za barel brenta iz jula ove godine stigla na gotovo 94, tj. vrlo neprijatnih 30 odsto. Situacija sa energentima je je još gora, jer u dolarima se plaćaju i dizel i benzin na tržištu Mediterana, a njihova cena se kreće još strelovitije naviše nego same nafte.

Screenshot: macrotrends.net

 

Jedini aspekt priče gde ćemo u Srbiji biti malo manje pogođeni je direktna trgovina sa SAD. Obrnuto-proporcionalno svojem političkom uticaju, trgovinski SAD imaju veoma mali „impakt“ na ovdašnju ekonomiju.

Trgovina sa SAD je tek delić one koju srpska privreda ima sa svetom, a koja je u 2022. bila 70 milijardi dolara.

Sa SAD je trgovinska razmena Srbije prošle godine bila vredna 1,25 milijardi dolara, od čega je na izvoz otpalo 540 miliona.

Za tu vrednost najviše smo izvezli automobilskih guma (61 miliona dolara), klipnih SUS motora (42 miliona) i oružja i municije (gotovo 60 miliona) a uvezli po statističkoj kategoriji „vazduhoplovi i oprema“ za 229 miliona dolara, lekova za 38 miliona i „nerazvrstano op kategorijama“ za 36 miliona..

Sa Evropskom unijom, na primer, trgujemo 30 puta više u uvozu (22,5 milijardi dolara) i čak 34 puta više u izvozu (18,4 milijarde dolara).

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi