Čudnovato srpsko tržište: Krediti oživeli, a kamate porasle

Građani i privreda Srbije bankama su na kraju marta dugovali 3,6% više novca nego pre godinu dana, odnosno 3.446 milijardi dinara (oko 29 milijardi evra). Deluje malo, ali kada se pogleda detaljnije, vidi se da je rast kod stanovništva 5,4% odsto, odnosno da građani duguju 1.512 milijardi dinara (oko 12,9 milijardi evra).

Još detaljnije, taj rast je u nekim kategorijama i prilično veći, pa je tako kod gotovinskih kredita za građane to već pravi skok od 6,5%, pokazuje Mesečni izveštaj Udruženja banaka Srbije.  

Ovaj rast, iako ne deluje veliki, značajan je iz nekoliko razloga.

Ilustarcija: 24sedam/G.M.Š.

 

Prvi razlog je da je to naznaka oporavka kreditne aktivnosti koja je zamrla u drugoj polovini 2023. godine. Sa ovakvim rastom kod građana prvi put se prešlo 5% od novembra prošle godine, a martovska stopa je na nivou one iz oktobra.

Oporavak tražnje za kreditima je pomalo „preuranjen“, jer očekivao se tek u drugoj polovini godine (i to blago), kada centralne banke počnu da smanjuju kamatne stope.      

Drugi razlog je što je rast nastao u uslovima kada neke kamatne stope ne da nisu pale, već su veće nego što su bile, recimo, u januaru. Prema podacima Narodne banke Srbije (poslednja statistika je za februar), kamatne stope pale su samo kod stambenih kredita, gde još važi preporuka centralne banke o ograničenju kamata do kraja ove godine.

Kod gotovinskih kredita, za one u dinarima prosečna ponderisana kamatna stopa je građanima u februaru bila 11,57% za keš kredit do godinu dana i čak 13,37% za onaj od jedne do pet godina. Mesec dana ranije kod kratkoročnijeg kredita je kamata bila 11,7%, ali je kod „petogodišnjeg“ bila manja – 13,35%.

Screenshot: Euribor-rates.com

 

Za kredite „vezane“ za evro, kamatne stope su veće bez obzira na ročnost. Na gotovinski zajam do 12 meseci kamata je 4,51%, a do pet godina 3,48%. U januaru su one bile 4,3% i 3,45%.

Ovo „čudno“ ponašanje banaka u Srbiji je još neobičnije kada se ima u vidu da su i euribor i belibor, u najmanju ruku, stabilni. Zapravo je od polovine januara do polovine februara euribor bio u padu, pa se malo „oporavio“, da bi u martu ponovo počeo da kliza naniže i sada je na nivou od 3,9% za tromesečni (3M) i 3,5% za šestomesečni (6M).

U istom periodu, dinarski pandan evropske međubankarske stope – belibor – u blagom je padu za tromesečni presek (5,69%), a miruje za onaj od šest meseci (5,8%).

Screenshot/Kamatica.com

 

Iako su bankari najavili, poslednji put prošle nedelje na konferenciji Blumberg Adrije, da će kamate početi da padaju tek u drugoj polovini godine, ali i da „ni ove a ni sledeće godine ne treba očekivati jeftin novac“, čak ni oni pesimisti među građanima i privrednicima baš nisu očekivali da će kamate da - rastu.

Kompanije skoro stale sa zaduživanjem                

Dug stanovništva bankama u martu ove godine je uvećan za 5,4% u odnosu na mart 2023. godine, dug pravnih lica u istom periodu je uvećan za 2,1%, dok je dug preduzetnika povećan za 3,2%, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS).

Od ukupno 1.511,67 milijardi dinara duga stanovništva, najviše se dugovalo na ime gotovinskih kredita, i to 707,67 milijardi, zatim za stambene i kredite za adaptaciju - 663,08 milijardi.

Kada je reč o kašnjenju u otplati, docnja je i ovog meseca bila najveća kod preduzetnika – 6,2%, slede pravna lica sa 3,2%, dok je kašnjenje bilo najmanje kod stanovništva i iznosilo je 2,4%.

Što se tekućih računa tiče, njihov broj je u martu 2024. godine povećan za 5,9% u odnosu na mart prošle godine i iznosio je 9,04 miliona.

U istom periodu povećan je i broj korisnika tekućih računa, i to za 4%, i na kraju prvog ovogodišnjeg kvartala iznosio je 5,94 miliona, kaže Kreditni izveštaj UBS.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi