Zaboravite na jeftin novac, ali i na dobro plaćenu štednju

Koji su to najveći izazovi pred bankama, osiguranjima i e-trgovcima u aktuelnom momentu, šta klijenti mogu da očekuju u bliskoj budućnosti, a, pre svega, kada će (konačno) pasti kamate, odgovoreno je na konferenciji „Blumberg Adrije“ u Beogradu.

Konferencija „Finance & Insurance Industries Trends 2024" okupila je u Operi i teatru Madlenijanum u Zemunu krem domaćeg bankarstva i osiguranja, kao i stručnjake iz fintek industrije i e-trgovine. Teme su bile brojne, ali sve je najviše „žuljala“ ona jedna – kada će nam krediti ponovo biti jeftini.

Za dinarske kredite ne znamo, jer guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je otvorila skup, nije se upuštala u prognoze i najave kada će srpska centralna banka početi da obara referentnu kamatnu stopu. Samo je najavila da će se inflacija, prema prvim procenama nivoa rasta cena za mart, spustiti u ciljani koridor 3±1,5% već u maju. Centar cilja mogao bi da bude pogođen do kraja godine, kaže guvernerka.

Međutim, za kredite koji su vezani za evro, bankari i stručnjaci koji su govorili na panelu „2024: Prekretnica za bankarski sektor - u kojim smerovima i kada?“ već imaju prilično konkretne brojke. Ali one neće obradovati one koji imaju kredite ili bi da se zaduže.

Andrej Knez, glavni analitičar u „Bumberg Adriji“, kaže da će kamatne stope Evropska centralna banaka početi da smanjuje sredinom godine.

- Smanjenjem kamate ECB za jedan procentni poen do kraja godine, smanjio bi se tromesečni euribor na 3%. Inflacija će nastaviti da pada, ali usporenije nego poslednjih meseci. Očekujemo da će u Srbiji do kraja godine, ali i naredne dve, inflacija biti oko 4%, a u regionu oko 2% - najavio je Knez.  

Oni koji su se nadali nekom drastičnijem sniženju moraće da sačekaju. I to ne do kraja ove godine nego već možda i čitavu sledeću.

Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora „Banke Intesa“, kaže da svi pitaju „kada će smanjenje kamata“, ali i da imaju nerealna očekivanja.

- Ljudi očekuju da će kamate sada da padnu na nivo na kome su bile pre poslednje krize. To se neće dogoditi. Više od decenije smo probleme rešavali monetarnom anestezijom gde novac praktično nije imao vrednost, i videlo se da to nije rešenje. Sada smo oprezni, nema čarobnog štapića. Kamate će pasti, ali ni ove ni sledeće godine klijenti ne treba da očekuju da će osetiti finansijsko olakšanje jer je kamata smanjena za četvrtinu procentnog poena. Ne možete svoj biznis bazirati na tome da će kamata da bude na onim niskim nivoima. To je znak da sa vašim biznis modelom nešto nije u redu - napominje Popović.

Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke“, dodaje da nikada više nećemo imati onako jeftin novac, i da je to zapravo dobro.

‒ Šest ili sedam godina se ljudima konstantno slala poruka da je loše štedeti, da treba trošiti i samo investirati, i to je bilo loše. To vreme je sada iza nas, a dolazi nam bolje vreme za banke. Kreditni volumeni će se svakako povećati, dobri su izgleda za povećanje produktivnosti banaka u drugoj polovini godine, ali banke će morati da rigorozno gledaju svoje troškove - naglasio je Petrović.

Andrej Knez u svojoj analizi napominje da su banke odlično zarađivale u poslednje dve godine. Ali sada dolazi vreme kada će morati da povećaju efikasnost jer će kamate pasti, a više neće moći da zarađuju na „parkiranju“ viškova novca kod centralnih banaka.
 
‒ Neto kamatne marže su bile najviše u poslednjih 20 godina, a povrat na kapital najveći od 2007. Onaj ko je uložio u indeks deonica evropskih banaka 2022, samo bi na porastu cene danas zaradio gotovo 30%. Veća je zarada jedino kod tehnološkog sektora, koji jaše na talasu entuzijazma oko AI, i kod industrije, zbog vrlo niske baze iz za njih katastrofalne 2022. godine. Banke u regionu će dobro zarađivati i sledeće godine jer ne moraju da podignu kamate na depozite, pa će imati dobru profitnu maržu ‒ istakao je Knez.

No, nisu samo monetarna politika i inflacija teme kojima se bave bankari. Dolazak novih generacija potrošača, koji žele „sve, po njihovoj meri i odmah“, dodatno je nametnuo potrebu ubrzanja u sferi digitalizacije finansijskog sektora, ističe Zoran Petrović.

‒ Danas se cela priča svodi na korisničko iskustvo. Stepen digitalizacije je ionako bio na zavidnom nivou u klasičnom bankarstvu, a sada je tu utakmica za klijente sa fintek kompanijama i tehnološkim sektorom ‒ kaže Petrović.

Došlo se dotle da se primena tehnologije, AI pre svega, smatra „pitanjem života ili smrti“ u biznisu, ističe Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora „Unikredit banke“.

Profimedia Pixabay

 

‒ Primena veštačke inteligencije je velika tema i videćemo koliko će brzo AI biti primenjen u našim operativnim modelima. Mi već dugo koristimo neke oblike veštačke inteligencije - mašinsko učenje, čet-botove. Tu nam sada pomažu fintek kompanije, koje smo prvo posmatrali kao konkurente a sada smo partneri. Mi imao istoriju, a oni imaju savremene sistem,e i zajedno možemo da korisnicima pružimo personalizaciju do nivoa hipersonalizacije i megaaplikacija, gde će u istoj aplikaciji biti i usluge banke i drugih kompanija. A tu je još i tokenizacija, digitalne valute… - napominje Vuletić.

Osiguranja muče druge globalne muke

Svoje probleme zbog globalnih promena imaju i osiguravajuća društva, kojima se samo umnožavaju rizici, od globalnih do lokalnih i od geopolitičkih do klimatskih.

Na panelu „Sektor osiguranja: jačanje otpornosti u izazovnom okruženju“, Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora „Đenerali osiguranja“, istakao je kao vodeće trendove povećanih rizika klimatske promene, sajber bezbednost i rizik „životnog stila“.

‒ Samo četiri dana superćelijskih oluja prošle godine odnelo je veliki novac osiguranjima. Ogromne štete se u svetu trpe i od sajber napada, i time će morati da se pozabave i osiguranja. Vrednost imovine koja je bila pod napadom prošle godine je jednaka BDP-u pete ekonomije sveta. Što i naša privreda bude razvijenija i ti napadi će se povećati, a ko se bude bolje zaštitio biće u boljoj poziciji i na tržištu. Tu je i rizik koji nosi savremeni stila života „od danas do sutra“, bez planiranja budućnosti, što donosi dodatni rizik i za socijalni sistem ‒ rekao je Filipović.
 
Frančesko Maši, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja, kaže da su klimatski rizici sada toliki da više nisu ni neizvesnost već izvesnost.

‒ Prošle godine su odštete zbog klimatskih promena bile vredne 480 milijardi dolara. Klasični modeli analize osiguranja tu više ne pomažu i moraju se naći novi, u saradnji javnog i privatnog sektora, jer i države moraju da se uključe u saniranje šteta. Starenja populacije, koje je posebno veliko pitanje u Evropi, trend je koji se ne može preokrenuti, a smanjuje radnu snagu i povećava opterećenje socijalnom sistemu. Situacija je takva da će do 2050. godine svaka šesta osoba biti starija od 65 godina ‒ rekao je Masci.
 
U to kako se primenjuju nove tehnologije u osiguranjima u regionu uvid je dao Nikola Đukić, predsednik Izvršnog odbora „Unika neživotnog osiguranja“.

‒ Naši klijenti već imaju mogućnost da koriste uslugu video-procene rizika ili štete, kontaktom sa našim agentom preko svog mobilnog telefona. Sledeći je korak da se uz primenu veštačke inteligencije vrši i procena štete, u smislu određivanja vrednosti štete. Odmakli smo i u projektu korišćenja voice-bota. Pilot-projekat je u toku u Hrvatskoj, a sledeća je Srbija ‒ najavio je Đukić.

Elektronsko plaćanje na početku, ali nezaustavljivo raste

Treći panel Bloomberg Adria konferencije bavio se e-trgovinom. Istaknuto je da se u Zapadnoj Evropi danas retko gde upotrebljava gotovina, a da čak i ulični svirači imaju svoje POS terminale za bezgotovinsko plaćanje. U Srbiji je elektronsko plaćanje u povoju, ali i u „nezaustavljivom rastu“. Bezgotovinska plaćanja prošle godine bila su na nivou od 9,5 milijardi evra, što je za 25% više nego godinu dana ranije.

Da ga bude još više potrebno je, ističe Slobodan Lukić, direktor za saradnju sa trgovcima i bankama u kompaniji „Visa“ za region jugoistočne Evrope, poboljšati infrastrukturu, edukaciju korisnika i trgovaca i razrešiti famu oko pitanja bezbednosti podataka.

‒ Danas imamo tehnologije koje onemogućavaju krađu podataka ili novca, ali problem su klijenti koji svojom neopreznom upotrebom sami sebe ugrožavaju ‒ objasnio je Lukić.
 
A manja upotreba keša ne bi samo ubrzala promete već i smanjila sivu ekonomiju, ističe Marko Danon, savetnik za ekonomski razvoj u NALED-u.

‒ Ukoliko bi Srbija u smisli bezgotovinskih plaćanja došla do proseka zemalja centralne i istočne Evrope onda bi po osnovu suzbijanja sive ekonomije budžet bio pojačan sa dodatnih 700 miliona evra godišnje. Prema istraživanju FREN-a, jedan odsto rasta vrednosti elektronskih transakcija smanjuje sivu ekonomiju za 0,3 odsto ‒ rekao je Danon.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi