A mislili smo da je došlo do grla: ECB povećala kamatu, za koliko će skočiti krediti

Taman kada smo pomislili da su kamate došle do plafona, a rate do grla, ECB nam je pokazala da može biti gore. I pored preovladavajućeg očekivanja analitičara da Evropska centralna banka (ECB)  neće više dirati kamatne stope, u Frankfurtu su procenili da je bitka sa inflacijom daleko od dobijene.

ECB je, nakon tri meseca pauze, i po osmi put ponovo podigla kamatne stope od početka poslednje krize 2022 godine, i sada je u dodatih 25 baznih poena glavna stopa na dosad neviđenih 4,00 odsto.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Ova odluka centralne banke evrozone, naravno, ne pogađa direktno kreditne dužnike ni u Evropi ni u Srbiji, ali i tamo i ovde znaju šta sledi. Rast euribora je neminovan, mada verovatno neće rasti tempom koji je imao tokom prošle godine pa i u prvoj polovini 2023.

Od 1.januara 2022 godine do kraja juna ove godine šestomesečni euribor je narastao sa minus 0,5 odsto na gotovo 4,0. Srećom, otad se ustalio i u drugoj polovini ove godine kreće se u koridoru 3,9 do 3,99 odsto.

Međutim, od kraja juna nije ni povećavana kamatna stopa ECB, od čije kamate koju naplaćuje komercijalnim bankama za kratkoročne pozajmice zavisi i cena novca koju banak određuju u međusobnom pozajmljivanju (euribor).

Sa rastom kamate ECB od četvrt procentnog poena ne treba se bojati velikog skoka ni euribora, a samim tim ni kamata na kredite sa valutnom klauzulom u Srbiji, ali zaduženi moraju biti spremni na to da će platiti ratu za desetak evra više nego što će je plaćati do kraja septembra (za obračun sa tromesečnim euriborom) ili kraja decembra (šestomesečni euribor).

Ne deluje kao mnogo, ali one koji nemaju kreditnu muku treba podsetiti da su rate kredita od početka prošle godine skočile i za više od 200 evra na ne tako veliki stambeni kredit od 80.000 evra.

A plaćati 400 ili 600+ evra svakog meseca svakako nije isto.

- Kamatne stope na kredite bi mogle da porastu još malo, iako se banke već suočavaju sa ozbiljnim padom tražnje za kreditima. Potez Narodne banke da ograniči kamate jeste dobrodošao ali je zakasneo, A i ne primenjuje se na sve kredite već samo na stambene i to koji su ugovoreni u poslednjih 13 ili 14 meseci. Naravno da Narodna banka može da se meša u tržište, jer banke su imale ogromne profite a ovoliko dizanje kamata je direktan udarac na standard građana – kaže za 24sedam profesor ekonomije u penziji Veroljub Dugalić, ranije dugogodišnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Da kamatne stope neće ubrzo dolje smatra i Predrag Drecun, finansijski konsultant iz Crne Gore.

- Ne možemo očekivati da kamatne stope padnu pre ozbiljnije pre sredine 2024. godine, čak da ECB prestane da diže svoju referentnu stopu. Tržište se posle ovolikog rasta sporo sleže, i pored toga što je onih koji hoće i mogu da uzmu kredit po ovim stopama sve manje – kaže za 24sedam Drecun, nekadašnji direktor Univerzal kapital banke i Prve banke.

Ograničena kamata, ali ne za sve

Narodna banka Srbije je ovog meseca donela odluku, koja je efektivna od 13. septembra, da kamata za sve kredite uzete kao prvi zajam za stan, a u periodu od 31,jula 2022. godine do stupanja na snagu odluke, može da bude najviše 4,08 procenata nominalno.

Iako je to u javnosti doživljeno kao „rampa za rast kamata“, treba imati uvidu da odluka ne važi za sve kredite neo samo za stambene, pa i u tom segmentu ne za sve (čak ne ni za većinu).

Kamate ostaju tržišne na kredite uzete pre 31. jula prošle godine, na one uzet i posle tog toka ako su veći od 200.000 evra, kao i na sve ne-stambene kredite (keš krediti, krediti za kola, refinansiranje...).

A tu rate možda nisu skočile a po nekoliko stotina evra ali ali ni 50 eva mesečno više nije nimalo prijatan izdatak za krizom i inflacijom istanjene novčanike građana.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi