Smeju li ECB i FED da nam još poskupe kredite?

Evropska inflacija je toliko uporna da se ni sledeće godine nivo rasta cena neće spustiti na priželjkivanih dva odsto i zbog toga bi danas Evropska centralna banka mogla da i pod deseti put podigne kamatne stope, javlja Rojters na osnovu neimenovanog izvora.

I sledeće godine cene će biti za tri odsto više nego ove, umesto za dva koliko je ci-ljana inflacija evrozone, i to bi ECB moglo da natera na korak dalje u monetarnom zatezanju.

ECB je podigla svoju depozitnu stopu na 3,75 odsto u periodu od 14 meseci a da je pritiom krenula sa minus 0,50. Takav tempo pooštravanja dosad još nije viđen, i to dovoljno govori o prirodi aktuelne inflacije.

Trenutno je nivo cena, i onaj opšti i bazne inflacije na pet odsto, a to povećava rizik da radnici traže još veće plate. U uslovima kada je tržište rada prilično nategnuto, i viškova radnika nema, oni bi to mogli i da dobiju.

A to bi onda kompanijama otežalo oporavak u uslovima smanjenog rasta i u ovoj ali i prognozama za slab rast i u narednoj godini. Ekonomisti koje je anketirao Rojters očekuju ekonomski rast evrozone od samo 0,6 odsto ove godine i 0,9 odsto u 2024.

Više ne cvetaju ruže ni s druge strane Atlantika

SAD su bile pošteđene rata u Ukrajini i velikog porasta cena energenata u Evropi, ali sada se i tamo oseća da je tražnja za robom opala. To bi moglo da znači da FED više neće povećavati kamatne stope, ali ih ni smanjivati.

Velika nepoznanica leži u privredi, zbog toga što se efekti naglog porasta kamatnih stopa nisu u potpunosti realizovali ni u evrozoni ni u SAD, kaže analiza „Erste Gru-pe“.

Federalne rezerve SAD su u julu ostavile otvorenim svoje mogućnosti po pitanju daljeg pravca aktivnosti. Ali, dalje povećanje stope ne očekuje se iz nekoliko razlo-ga. Najvažniji argument je ublažavanje cenovnih pritisaka i izvan oblasti energetike i hrane (bazna inflacija).

Pre sastanka FOMC (odbor Federalnih rezervi koji vodi monetarnu politiku) u septembru, objaviće se i podaci o inflaciji za avgust, ali po mišljenju Erste analitičara, moralo bi da se dogodi nešto neočekivano u smislu ogromnog povećanja da bi prevagnuli argumenti u pravcu povećanja stopa.

Screenshot: Euribor-rates.com

 

Brzina „hlađenja“ ekonomije biće presudan faktor za prvo smanjenje kamatnih sto-pa, što se trenutno očekuje u junu 2024. godine. Dosada je američka privreda pokazala izuzetnu otpornost u teškom okruženju i očekuje se da će u 2023. godini BDP Sjedinjenih Država zabeležiti rast po skoro istoj stopi kao u 2022. godini, kada je bio 2,1 odsto.

Srbija gleda u Frankfurt

I dok je novo povećanje kamata kod FED-a malo verovatno, a kod ECB neizvesno, srpski dužnici u kreditima vezanim za stranu valutu pogled drže fiksiranim sa sedište ECB u Frankfurtu.

Iako je vrednost euribora prestala da raste tempom kojim se ta kamata po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac kretala od aprila 2022. godine, to ne znači da novi „podsticaj“ iz ECB ne bi mogao da da pogura i do kote preko četiri odsto za šestome-sečni euribor.

Već dva i po meseca kriva rasta euribora je prilično zaravnjena i on se kretao tik ispod četiri odsto za šestomesečni euribor, i oko 3,8 odsto za tromesečni. Trenutno je na nivou od 3,95 i 3,8 odsto, a pre godinu dana je bio na 1,4 i 0,9 odsto.

To je, svakako, posledica toga što je kreditna tražnja zbog visokih kamata pala kako u privredi tako i kod građana ali i toga što su banke pooštrile politike davanja zajmo-va, jer se plaše loših plasmana u situaciji kada privreda nije na „čistom terenu“.

Da li će i ostali dužnici u Srbiji malo odahnuti od sve viših rata, kao što su vlasnici hipotekarnih kredita nakon odluke NBS o određivanju maksimalne kamatne stope, videćemo dana popodne, kada predsednica Kristin Lagard iznese na konferenciji za javnost novu odluku ECB.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi