Koliko će nam danas pojeftiniti gorivo: Naftna formula na testu

Naftna formula je na ispitu "baždarenja“, i danas bi vozači u Srbiji mogli da vide koliko zaista cena nafte na svetskom tržištu i njenog derivata dizela na mediteranskom tržištu utiču na domaće cene na pumpama.

A u svetu se cena nafte obrušila sa 86,2 dolara za barel brenta početkom prošle nedelje na manje od 74 dolara koliko se kotirala juče na londonskoj ICE berzi.

Screenshot: Bloomberg

U proseku, nafta sada košta 77,7 dolara, što je za pet odsto manje nego što je bila nedelju dana pre toga. Pritom je i dolar, čija vrednost prema evru takođe ulazi u računanje domaće cene goriva, izgubio u proseku oko pola procenta vrednosti.

Na svetskim berzama ne pada samo cena nafte, jer i dizel ima tendenciju da mu pada vrednost. I kod njega je cena, prema podacima sa ICE (Low Sulphur Gasoil Futures), pala za desetak odsto poslednjih dana i sada se približila 730 dolara za tonu a bila je 812 dolara 10. februara.

Na PLATTS-u se za mediteransko tržište ULSD (Ultra-Low Sulphur Diesel) kotira oko 820 dolara a početkom marta je bila više od 855.

Screenshot: CME Group

U takvim uslovima na svetskom tržištu stvorili su se uslovi da posle četiri vezane nedelje poskupljenja, pojeftini i gorivo u Srbiji, čija cena se administrativno određuje prema Uredbi o ograničenim cenama naftnih derivata.

Odgovor na pitanje za koliko dinara po litru zavisi pre svega od toga kako će se Ministarstvo finansija postaviti po pitanju akcize. Ukoliko bi akciza na benzin i dizel ostala na sadašnjih „minus pet“ odsto prema punom iznosu koji je privremeno umanjen zbog energetske krize, gorivo bi moglo da pojeftini oko pet dinara.

Tako bi litar benzina koštao oko 172 dinara, a dizela 188 dinara.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Ukoliko, pak, Vlada iskoristi priliku koju joj daje jeftinija nafta na svetskoj pijaci i vrati akcizu u pun iznos (od 57,84 i 59,48 dinara po litru), benzin bi mogao da bude jeftiniji dinar a dizel oko dva.

Naravno, u oba slučaja do pojeftinjenja bi došlo samo ako bi Ministarstvo energetike odlučilo da prizna uvoznicima i NIS-u kao proizvođaču veleprodajnu cenu manju od prošlonedeljne za pet odsto koliko su pale cene na berzi.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Prema Uredbi i pratećim pravilnicima, u veleprodajnoj ceni se priznaju prosek kotacije cena dizela i benzina na PLATTS za Mediteran (luka Đenova/Lavera), vrednost dolara, ali i specifični troškovi u koje spada i transport goriva od Lavere do recimo Pančeva, iako se velika većina onoga što se sipa na domaćim pumpama proizvodi od nafte u srpskoj rafineriji.

Amerikanci svima oborili cenu nafte

Cena nafte na svetkom tržištu dramatično je pala ovih dana jer su se poklopile jedna srednjeročna „hronična“ i jedna kratkoročna „akutna“ okolnost. Pod hroničnu svakako spada visoka inflacija, izazvana poplavom jeftinog novca u prethodnim godinama, a koja se pokazala tvrdoglavom i nikako da počne da pada željenom brzinom.

Najava Federalnih rezervi SAD da će zbog visoke inflacije istrajati u podizanju referentna kamatne stope, što je Evropska centralna banka nastavila da radi juče, pritiskaju cenu nafte naniže.

Zbog zatezanja monetarne politike centralnih banaka generalno, povećava se strah investitora od usporenja privrede i recesije, pa se procenjuje da će pasti i potrebe za energentima.

Na ovo se nadovezala akutna kriza sa američkim bankarskim sistemom ali i pojedinim bankama u Evropi. U SAD su se u problemu koji se meri u milijardama dolara, našli velika sistemska „Banka Silicijumske doline“ koja finansira tehnološki sektor i manja „Signačur bank“, koja se bavila kriptovalutama.

Profimedia

Kolaps ove dve banke, od kojih će depozite morati da spasavaju i Federalne rezerve, izazvao je pad berzi, pa i naftne, jer investitori su generalno počeli da se plaše za svoj novac.

- Cene nafte dramatično fluktuiraju jer tržište počinje da shvata da će FED morati da „promeni oružje“ ili rizikuje još problema sa bankama. A posledica slabijih investicija u SAD, zbog bankarske krize i nepoverenja, će ubiti tražnju za naftom – kaže Fil Flin, iz „Prajs fjučers grup“ a prenosi portal „Qcintel“.

Podaci o inflaciji u SAD ne ohrabruju mnogo, jer ona jeste pala sa prošlogodišnjeg rekorda šest odsto, ali je u februaru opet malo porasla u odnosu na januar.

- Rizik od recesije u SAD se pojačao sa talasom bankarske krize – upozorili su saopštenjem klijente is „Sakso banke“.

Ni u Evropi situacija sa bankama nije mirna, jer pronađene su neka „nepodudaranja“ u finansijskim izveštajima „Kredi Svis“, švajcarskog kreditnog diva koji je već godinama problematičan zbog različitih skandala, od pranja novca do sumnji da ima klijente koji finansiraju terorizam. I u ovom slučaju, centralna banka će morati da novcem poreskih obveznika pokrije propuste menadžmenta.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi