Neočekivani zaplet: Hoće li nam stati rata za kredit?

Sastanak Upravnog odbora Evropske centralne banke (ECB), koji čine članovi Izvršnog odbora ECB i guverneri 19 članica evrozone, zakazan za danas, 16. mart, trebalo je da bude više-manje rutinski. Predsednica ECB, Kristin Lagard, već neko vreme jasno najavljuje da će referentne kamatne stope u evrozoni rasti snažno i dugo koliko god bude trebalo da se slomi inflacija koja je nanela ogromne štete životnom standardu građana cele EU.

Nakon pet povećanja kamatne stope, od 27. jula 2022. godine, očekivalo se da će i ovog četvrtka kamata skočiti barem za 50 baznih poena, koliko je bilo u poslednja dva povećanja u decembru i februaru.

Ova povećanja poterala su famozni euribor sa nula posto iz juna 2022. na jedan posto (šestomesečni euribor, 6M) krajem avgusta, dva odsto sredinom oktobra, tri odsto početkom februara, da bi ovih dana dostigao gotovo 3,5 odsto. A sa povećanjem euribora, rasle su i rate svih kredita sa varijabilnim obračunom kamate, kako u Evropi, tako i u Srbiji.

Može li rata kredita stati?

Međutim, sada postoji šansa, doduše mala, da rast ili bude manji ili ga uopšte ovoga puta ne bude, jer su se u međuvremenu dogodile vanredne okolnosti. Kolaps dve velike banke u SAD koje su pokrivale tehnološki sektor, Banke Silicijumske doline (Silikon vali bank) i "Signačur bank“, izazvao je potres ne samo na bankarskom tržištu, već je uzdrmao i berzansko tržište akcija i roba.

Pale su neke akcije, nafta je u nekoliko dana pala sa 82 dolara za barel brenta na 76 (više od sedam odsto), a američkim bankama je uzdrman kreditni rejting kod globalnih agencija.

Potres se osetio i preko Atlantika. Evropske banke su u ponedeljak zabeležile najgori dan za poslednjih 12 meseci, pad je bio 5,7 odsto.

Što je potpuno neočekivano, pao je i euribor. Danas je na nivou od oko tri odsto za 6M, a pre nedelju dana je bio gotovo 3,5 odsto, dok je kod tromesečnog euribora (3M) sa gotovo tri odsto pao na današnjih 2,75.

Screenshot: euribor-rates.eu

Međutim, male su šanse da će ovaj bankarski potres da ubedi guvernere u ECB da odustanu od "hlađenja“ finansijskog sistema u kome i dalje sve "kuva“ od velikih količina jeftinog novca koji je poslednjih nekoliko godina ubacivan u banke i privredu.

Posledica toga je da je inflacija došla na rekordne nivoe i u Evropi i u SAD. Sa oktobarskih 10,6 odsto u evrozoni spala je, doduše, na februarskih 8,5 odsto, ali je pad i dalje nezadovoljavajući. Tempo nizbrdo se zaustavlja – u januaru je indeks pao na 8,6 sa decembarski 9,2 odsto a u februaru je samo 0,1 procentni poen manji.

Pritom, još je više zabrinjavajuće što bazna inflacija raste, sa 5,3 na 5,6 odsto u februaru.

Čuvanje ekonomije ali i obraza

Amerikanci su vrhunac inflacije imali u junu, 9,2 odsto, i od tada ja pala na februarskih šest odsto, ali ni tamo tempo poslednjih meseci nije dobar. U decembru je nivo cena bio u godišnjem plusu od 6,5 odsto, u januaru 6,4 a za februar se procenjuje na oko šest odsto.

Upravo je tvrdoglava inflacija razlog zbog kojeg bi ECB mogla da „ignoriše“ poslednja dešavanja sa američkim bankama, piše i Rojters, jer usporavanje u monetarnim restrikcijama moglo bi samo da produži agoniju izvlačenja nekih privreda EU iz recesije.

Iako su neki investitori „izrazili sumnju“ u odlučnost ECB da i ove nedelje digne kamate, izvor Rojtersa iz vrha ECB kaže da je malo verovatno da će se od originalnog plana zatezanja odustati.

Profimedia

Pored problema potencijalno dugoročno visoke inflacije, ovde je u igri i kredibilitet ECB kao institucije. A u bankarskom biznisu „poverenje je sve“, videlo se to i pri ovom naglom i masovnom povlačenju para iz dve američke banke na pomen problema, čime one praktično nisu imali šanse da opstanu iako je (dugoročno zarobljene) imovine bilo.

Ali, inflacija je svakako na prvom mestu a nove prognoze pokazuju da će ona i naredne godine biti daleko iznad cilja od dva odsto, a do njega se neće doći ni u 2025. godini.

Silvejn Brojer, glavni ekonomista za EMEA tržište u „S&P Global rejtings“ kaže da "ECB još predstoji teška borba sa problemom inflacije koji je postao narastajući“.

Srezane opklade...

Procene pred današnji sastanak idu od toga da analitičari sa novčanih tržišta predviđaju da ima 85 odsto šanse da stopa ECB ponovo skoči za 50 baznih poena, dok u "Dojčbanci" očekuju malo pomeranje ili čak i izostanak.

Veliki investitori oštro su srezali svoje "opklade“ na povećanje stope, nakon što se dogodio kolaps SVB banke. Međutim, u ECB ne vide tako direktan uticaj pada američkih banaka na evrozonu.

To će biti veći problem za dalje vođenje monetarne politike Federalnim rezervama, koje o svojoj stopi odlučuju sledeće nedelje, 21. i 22. marta.

A stvar svakako nije mala jer je sa tržišta finansijskih akcija u samo tri dana nestalo 465 milijardi dolara, navodi "Blumberg  njuz“.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi