Hoće li vam ECB uštedeti kamate za kredit?

Od  21. decembra referentna kamatna stopa Evropske centralne banke (ECB) biće 2,0 odsto, odlučio je danas Savet guvernera ECB. Ta stopa ključna je i za vrednost evra ali i euribora, međubankarske kamatne stope koja određuje cenu kredita u evrima svima koji tu valutu koriste, pa i većini klijenta u Srbiji.

Veća kamata ECB - veći euribor - veća varijabilna rata kredita, jednostavan je uzročni niz zbog kojeg se ponovo digla kosa na glavi dužnika. Ali pored glavnog pitanja „koliko će mi sad porasti rata“, danas nakon konferencije za štampu u ECB može se postaviti još jedno – da li ovakav potez neminovno znači i mnogo skuplje kredite?

Prvo, koliko će skočiti rata? U 2022. godini rata prosečnog kredita vezanog za evro u Srbiji je već skočila u proseku za 60 do 70 evra. U prvoj polovini godine kamatna stopa ECB je bila u minusu, krajem jula je došla na nulu, od sredine septembra je bio 0,75 odsto, da bi danas sa novembarskih 1,5 odsto bila povećana na 2,0.

Istovremeno, tromesečni (ili šestomesečni) euribor, koji uz maržu banke čini krajnju kamatu kredita, iz minusa je izašao sredinom jula, sredinom septembra je bio 1,0 odsto, početkom novembra 1,75 odsto a danas vredi „samo“ 2,1 odsto, jer još nije krenula kalkulacija za ECB poskupljenjem.

Screenshot : ECB

Kada u euribor „uđe“ i nova kamata ECB, on će u januaru biti oko 3,0 odsto. Sa bankarskom maržom to znači će neko ko je u januaru 2022. plaćao 160 evra ratu kredita (40.000 evra na 360 meseci), kada je euribor bio 0,54 odsto u januaru 2023. će plaćati oko 260 evra.

Koliko će plaćati nadalje kroz sledeću godinu, neizvesno je. Kristin Lagard, predsednica ECB nije želela danas da kaže da li je kamatna stopa od 3,5 odsto „plafon“ do kojeg bi mogla da gura politika centralne banke. Rekla je samo da će se stopa povećavati jednolično (0,5 procentnih poena) i istim tempom dogod se inflacija ne vrati na planiranih 2,0 odsto.

Taj „plafon“, koji prognoziraju neki analitičari, je zastrašujuć za nekog ko ima kredit. Kada je u julu 2007. godine, u vreme pred globalnu finansijsku krizu, kamata ECB bila 3,25 odsto, 3M euribor je krenuo ka 5,0 odsto.

To bi u našem primeru značilo ratu od 305 evra, gotovo duplo veću nego s početka. Krajnje cifre kamate kredita su još neverovatnije. Ukoliko bi se zadržala sadašnja rata originalna kamata bi sa 18.200 evra narasla na 51.500, a sa povećanjem od 305 evra, do kraja isplate kredita banci bi se dalo 49.000 evra više nego što je klijentu sračunato kada je uzimao zajam.

Ima li nade za manju kamatu?

Tu dolazimo do drugog, kontroverznog pitanja. Da li aktuelnim agresivnim podizanjem kamatne stope ECB zapravo dužnicima štedi na krajnjoj kamati? Odgovor bi mogao biti – da. Ukoliko oštrim podizanjem kamatnih topa ECB uspe da relativno brzo zaustavi inflaciju i bankarske kamate više neće rasti. Štaviše, mogle bi da počnu ponovo da padaju a s njima i rate kredita.

Screenshot : Tradingeconomics

 

Trenutno je inflacija u evrozoni, koja takoreći „upravlja“ potezima ECB, 10 odsto u novembru. Mesec dana pre toga je bila veća, 10,6 odsto i postoji nada da je vrhunac talasa podizanja cena dostignut. ECB za 2023. godini prognozira inflaciju od 8,4 odsto a u 2024. godini 6,3 odsto, da bi u 2025. stigla nadomak željene – na 2,3 odsto.

Ukoliko se ove danas izrečene prognoze ispune, klijente banaka čeka samo kraći period, godinu do dve dana, povećanih kamata. Inflacija od 8,4 odsto je ona koja je ove godine bila u junu. A tada su se banke, setimo se, zadovoljavale i negativnim euriborom.

Ukoliko ECB omane, ili zbog straha od privredne recesije uspori rast svojih stopa, i bankarske kamate bi mogle da godinama ostanu visoko. A time bi i krajnje kamate bile paprene.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi