Poskupljuju krediti u evrima: ECB podigla kamatne stope

Evropska centralna banka povećala je svoje referentne kamatne stope za 50 baznih poena, i sada je njena glavna kamata na dva odsto. Kamata za glavne operacije refinansiranja biće od 21. decembra 2,5 odsto, za pozajmljivanje 2,75 odsto a za depozite 2,0 odsto.

- Mere će se nastaviti i kamatne stope će rasti nadalje i to značajno, ali u stabilnom tempu po 50 baznih poena, sve dok inflacija ne bude savladana. igramo dugotrajnu igru - rekla je predsednica ECB; Kristin Lagard.

Lagard na konferenciji za štampu nije želela da kaže da li je krajnji nivo kamatnih stopa 3,5 odsto, kakvo je "očekivanja tržišta" i rekla je samo da će biti urađeno "sve što se može da bi se postigla planirana inflacija od dva odsto u odgovarajućem vremenskom roku".

Ovoliko povećanje, odnosno smanjenje tempa, bilo je očekivano, tim pre što su i Federalne rezerve SAD danas povećale svoju kamatnu stopu za 0,5 umesto 0,75 procentnih poena, koliko je bilo u prethodna četiri navrata. ECB je prethodna dva puta takođe napravila skok od 75 baznih poena u kamati.

Povećanjem kamatnih stopa i poskupljenjem novca, centralne banke pokušavaju da „izvuku“ višak novca iz finansijskog sistema, koji u njemu generiše rastuću inflaciju.

Neviđeni tempo

Dosad neviđeni tempo kojim je ECB podizala kamatne stope izazvan je inflacijom koja se pojavila nakon što su se otvorile svetske ekonomije posle pandemije kovida 19 i u naporu da ubrzaju oporavak sudarile se sa velikim troškovima energije i uskim grlima u lancu snabdevanja, uz rat u Ukrajini.

Za samo pet meseci centralna banka 19 zemalja evrozone povećala je kamatnu stopu sa minus 0,5 procenata na današnjih dva odsto. Šok je time veći što dolazi nakon decenije labave monetarne politike jeftinog novca.

Stopa je mogla da se digne i ranije, i više, ali se EVB bojala prevelikog uticaja na evropsku privredu, koja već pokazuje znake recesije.

Na tržištima novca procene su da će ECB podići kamate na 2,75 odsto do marta 2023. godine, najkasnije do juna.

No, nisu samo referentne kamatne stope u pitanju. ECB treba da objavi i plan kako će da menja „sazrele“ obveznice u svom portfoliju od 5.000 milijardi evra, odnosno da preokrene višegodišnju politiku njihove kupovine i time kreditiranja zemalja EU, piše Rojters.

ECB ima 175 milijardi duga koji pristiže sledeće godine, što bi značilo da mora da se mesečno smanji obim portfolija za 15 do 20 milijardi evra, zavisno od početka „reza“.

Kritin Lagard je dana rekla da nakon marta 2023. godine ECB kreće sa smanjenjem portfolija hartija od vrednosti.

- I to će biti urađeno stabilnom tempom i u predvidljivoj meri. Sve će biti u skladu sa podacima koje dobijamo sa terena - naglasila je Lagard.

Smanjenje je sada predviđeno na nivou od prosečno 15 milijardi evra mesečno do kraja 2023. godine a onde će se odlučiti kako dalje.

Sledeći sastanak Saveta guvernera ECB će biti u februaru.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi