Prosečan kredit za stan može biti skuplji i za 20.000 evra: Još jedno džambo povećanje kamata ECB

Za razliku od ranijih sastanaka Saveta Evropske centralne banke, od ovog niko ne očekuje nikakvo iznenađenje. Sa ECB u potpunosti okrenutoj zahuktaloj inflaciji, neizostavno sledi i drugi po redu (i to vezan) džinovski skok referentne kamatne stope.

Niko ne sumnja da će to biti 0,75 procentnih poena, samo je među analitičarima pitanje da li će to i koliko usporiti inflaciju, a među bankarskim dužnicima i u svetu i u Srbiji, koliko će im to podići ratu kredita. Doduše, analitičari „Kapital ekonomiksa“ predviđaju i svih 100 baznih poena...

Ako ste u januaru uzeli 40.000 evra…

Svako povećanje kamate ECB znači i građanima povećanje rate kredita za stan. Od početka godine prosečna rata je porasla za 40 evra, a do kraja godine bi mogla da bude skuplja i dodatnih 30 evra.

Da će euribor rasti, i to baš tako malo i sporo kako se najavljivalo, pokazuju i očekivanja ekonomskih analitičara da će i u decembru da ECB podigne kamatu bar za 50 baznih poena. To bi osnovnu kamatnu stopu ECB podiglo na dva odsto u ovoj godini.

Ako računamo da je referentna kamatna stopa ECB trenutno 0,75 odsto a da je šestomesečni euribor 2,1 odsto, sa tim završnim skorom za 2022. u sledeću bi se ušlo sa euriborom od bar 3,5 odsto. Kada se na to doda marža banke, koja na kredite u Srbiji ide od tri do četiri procentna poena, kamatna stopa (NKS) za klijenta ne može biti ispod 6,5 do sedam odsto. A danas idu od manje od tri do nešto malo preko pet odsto.

Već primeru kredita od "samo“ 40.000 evra, što je prosečan iznos stambenog kredita u Srbiji, razlika je zastrašujuća. Ako je neko uzeo kredit početkom januara, kada je šestomesečni euribor još bio negativan (minus 0,54 odsto), na 360 meseci i sa nominalnom kamatnom stopom od 2,7 odsto, mesečna rata mu je bila 152 evra.

Sa rastom kamatne stope na šest odsto, a u SAD su one već preskočile sedam odsto i najviše su od 2001. godine, rata bi bila 225 evra. Onome kome tih 71 evro razlike ne deluje ogromno, treba da ima u vidu da ako bi rata ostala toliko visoka, tj. ako ECB ne savlada inflaciju i euribor ne padne dugo vremena, ukupna cena kredita skače sa 54.660 evra na cifru koja je gotovo 22.000 evra viša.

Tada bi za uzetih 40.000 evra banci umesto 14.660 evra kamate, platili 36.344 evra, pokazuje kalkulator sa vebsajta Narodne banke Srbije. Skoro pa jedan stan sebi, jedan banci.

Euribor samo uzbrdo

Euribor, međubankarsku stopu na koji gotovo direktno utiče kamatna stopa ECB, za godinu dana je porastao sa minus 0,528 odsto (šestomesečni euribor) na današnjih 2,106 odsto. To je nakon gotovo sedam godina negativne vrednosti, ogroman skok od četiri puta.

Screenshot: Euribor-rates.com

Ali na ovome se svakako neće stati jer se inflacija, u prvo vreme nazivana „privremenom i prolaznom“, pokazala kao prilično otporna na mere centralnih banaka. U u evrozoni je u septembru stigla na 9,9 odsto a mesec dana pre toga je bila gotovo ceo procentni poen manja (9,1 odsto). To je pet puta više od ciljane inflacije ECB od dva odsto.

A ECB dana gleda samo inflaciju i trenutno, kako to kaže ekonomista holandske ING banke Karsten Brzeski za Euraktiv, „žmuri“ na mogućnost recesije, odnosno zaustavljanja privredne aktivnosti usled preskupog novca.

Stanovi se manje kupuju na kredit

Ne treba ni pomišljati šta bi bilo ako bi se šestomesečni euribor vratio na dosadašnju maksimalnu  vrednost iz oktobra 2008. godine, kada je bio 5,431 odsto.

Skupi krediti su već počeli da utiču ne samo na privredu već i na uzavrelo srpsko tržište nekretnina. U trećem kvartalu 2022. godine, prema svežim podaci Republičkog geodetskog zavoda, promet stanova je vredeo više od 935 miliona evra.

Screenshot: RGZ

Međutim, kupovina stanova iz kredita je spalo na 25 odsto ukupno datog novca, a u isto vreme prošle godine to je bilo 33 odsto, odnosno za trećinu više.

Generalni sekretar Udruženje banaka Srbije (UBS), Vladimir Vasić, za 24sedam je nedavno rekao da će rast kamata svakako učiniti obazrivijim potencijalne nove klijente banaka ali i da krediti ipak danas nisu skuplji nego što su to bili pre 12 godina. A tada je prosečna plata bila oko 300 evra, dok je danas 650 evra, istakao je prvi čovek UBS.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi