Kamate na dinarske kredite i dalje rastu, a evo za koliko!

Narodna banka Srbije je danas povećala referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, tako da ona sada iznosi 5,75 odsto.

Ovakav potez NBS posledično će dovesti i do ponovnog porasta kamata na sve kredite u dinarima, što za građane i privredu znači da će oni biti skuplji, odnosno da će mesečne rate kreditnog zaduženja biti veće.

Naime, skok kamate centralne banke dovodi do rasta međubankarske kamate na dinare, belibor, a on je direktno povezan sa ukupnom kamatom na dinarske kredite.

U svakom slučaju, ova promena odnosiće se samo na dinarske kredite koji imaju varijabilnu, odnosno promenljivu kamatnu stopu. Tako da, ako se poveća referentna kamatna stopa NBS, prati je i belibor. Kako je belibor deo formule po kojoj se otplaćuje kredit, to znači da će i rata biti veća za postojeće kredite klijenata.

Referentna kamatna stopa NBS bila je jedan odsto u januaru 2022. godine, a tada je tromesečni belibor ("srpski euribor") bio čak i manji od toga, iznosio je 0,94 odsto, dok je šestomesečni bio 1,14 odsto. Tada je, takođe, prosečna ponderisana stopa stambenog kredita u dinarima bila 6,69 odsto, a keš kredita 9,93 odsto.

U junu je kamata Narodne banke stigla na 2,5 odsto, belibor je bio na 2,54 i 2,68 odsto, a kamata kod banke 9,8 i 11,71 odsto.

Sredinom januara ove godine, u trenutku kada je NBS podigla kamatnu stopu na 5,25 odsto, belibor je bio 4,96 i 5,1 odsto, a kamate su stigle na 10,68 i 13,39 odsto. U februaru je belibor iznosio 5,14 i 5,29 odsto, a kamate su išle preko 11 i oko 14 odsto, i to dan pre nego što je NBS podigla kamatu na novi iznos od 5,5 odsto.

Nakon ovog najnovijeg povećanja, referentna stopa NBS dostigla je 5,75 odsto, što će se tek odraziti dalje na rast belibora, a potom na kamate kredita kod komercijalnih banaka.

Profimedia

Kako se preliva ovo povećanje kamata na rate kredita, možemo videti na primeru gotovinske pozajmice, recimo za automobil, vredne oko 700.000 dinara, s rokom otplate na pet godina. Ako je ovaj kredit uzet u januaru 2022. godine, samo do februara ove godine mesečna rata porasla je za oko 1.000 dinara.

Tako će nova kamata do kraja otplate ovog kredita, a po dosadašnjem iznosu kamate, biti veća za 46.300 dinara (395 evra), što znači da će dužnik vratiti banci 228.458 dinara umesto 182.176.

Novo povećanje referentne stope i belibora,otplatu ovog kredita još će povećati.

Inflaciona očekivanja

Inače, u NBS su rast kamate danas obrazložili time da su globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki.

- Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji se mogu prenositi putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje. Time NBS doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja u horizontu projekcije - istakli su u NBS.

Kako dodaju, prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

- Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti - naglašava se u saopštenju NBS.

24sedam/Katarina Mihajlović

Izvršni odbor je naveo da su pad svetskih cena energenata, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da ima uticaja i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

- Ipak, otvaranje Kine nakon popuštanja restriktivnih zdravstvenih mera moglo bi ubrzati globalnu ekonomsku aktivnost i povećati tražnju za energentima i primarnim proizvodima, što može usporiti proces smanjenja globalne inflacije, dok bi u suprotnom smeru delovalo veće od očekivanog zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka. Pritom, od dinamike zaoštravanja monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke zavisiće i kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i tokovi kapitala prema zemljama u usponu - navodi se u saopštenju NBS.

Kako dodaju, opreznost monetarne politike je neophodna i zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija, uključujući i postojanje rizika da se snabdevanje svetskog tržišta naftom iz Rusije znatnije smanji u narednim mesecima i da ne bude kompenzovano rastom ponude iz drugih zemalja OPEC-a, što bi podstaklo rast cene nafte. Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada koje karakterišu niska nezaposlenost i dalji rast zarada, još uvek utiču na rast bazne inflacije u većini zemalja.

I bazna inflacija na nižem nivou

- Inflacija u Srbiji je u januaru na mesečnom nivou iznosila 1,4 odsto, a međugodišnje posmatrano 15,8 odsto, što je bilo u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora. I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u velikoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju - ističu u NBS.

Profimedia

Prema njihovim rečima, bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije, u januaru je iznosila 10,4 odsto međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa. Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, NBS očekuje da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u nastavku prvog tromesečja ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

- Nakon toga, inflacija bi trebalo da se nađe na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta - naglašava se u saopštenju.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi