Šta nam je poručeno sa Kopaonika: Inflacija popušta, plate rastu, „jurimo“ Mađarsku…
I pored neizvesnih uslova na svetskim tržištima i tmurnim oblacima recesije nad najvećim ekonomijama na Kopaonik biznis forumu za Srbiju date prilično optimistične procene ali i predlozi kako da lakše prebrodimo krizu
Prosečna plata u Srbiji je u decembru 2022. godine bila 718 evra a plan je da do decembra 2025. bude oko 1.000 evra, i to će omogućiti otvaranje novih fabrika dolazak novih investitora, zaključna je poruka sa 30. Kopaonik biznis foruma koju je uputio ministar finansija i potpredsednik Vlade, Siniša Mali.
- Idemo na to da stignemo Mađarsku, gde je prosek 980 evra – najavio je sledeći korak u razvoju ministar Mali, naglašavajući da će u tome pomoći investitori, koji će doći i zbog toga što će Srbija vrlo brzo dobiti međunarodni investicioni kreditni rejting.
Tanjug/Jadranka Ilić
Sa ovogodišnjeg Biznis foruma umirujuće poruke prvo su dobili građani, kojima je guvernerka Jorgovanka Tabaković obećala vrlo brzo smirivanje inflacije ali i stabilan dinar.
Pročitajte još:
- Projekcije ukazuju na popravljanje. Projektovana inflacija je prvi put na nižem nivou u poslednje dve godine. Krajem godine bi trebala da bude dvostruko niža nego početkom godine. Povrat u granice cilja očekujemo ranije, sredinom 2024. godine. Rizici projekcije su manje izraženi i postoji mogućnost da inflacija tokom 2023. i 2024. bude niža od projektovane - naglasila je guvernerka.
Kurs dinara će ostati u režimu relativne stabilnosti i o deprecijaciji nema govora jer…
- Zar nije dovoljna i sama činjenica da je izvoz robe i usluga od 38 milijardi evra u 2022. godini 3,3 puta veći od izvoza robe i usluga u 2012. godini, kada je iznosio svega 11,5 milijardi evra a kurs je depreciran – objasnila je Tabaković.
Tanjug/Jadranka Ilić
Za dobro vođenu politiku na Forumu su stigle i pohvale iz sveta, pre svega MMF-a i Svetske banke.
Osluškivati potrebe zaposlenih i generacije Z
Na Kopaonik biznis forumu bavili su se i trendovima na tržištu rada
- Mladi danas imaju mnogo više prilika za zaposlenjem i u zemlji i u inostranstvu nego ranije i njihova pregovaračka moć u potrazi za poslom je veća. Višedecenijska kultura sagorevanja na poslu koju smo u Srbiji tako prilježno gajili ubrzano se menja i danas je mladima posao važan, ali ne najvažniji segment života koji žele da razvijaju. Ovakve promene jesu izazov za poslodavce, ali važno naglasiti da će smanjenje „sagorevanja na poslu“, a rast balansa posao – porodica dovesti do rasta efikasnosti, motivacije, smanjenja fluktuacije zaposlenih, kao i boljih rezultata kompanija. Osim toga dovešće do zdravijih kompanijskih kultura i zdravijeg društva u celini - istakla je Sonja Ćetković, generalna direktorka „Infostuda“ na panelu gde su svoje dobre prakse i iskustva sa „generacijom Z“ prestavile velike firme poput „Banke Inteza“, „Šnaj-der Elektrika“, „Deleza“ i „Nelta“.
Srpska privreda, prema oceni MMF-a ima dobre mehanizme zaštite od rizika, a to su pre svega visoke devizne rezerve, umerena visina spoljnog i javnog duga, te dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor.
Da ne platimo "na ćupriji"...
Međutim, rizici postoje i oni troškovi i lomovi koji su „izbegnuti“ 2021. i 2022. godini, prete i u 2023.
- Srbija je bila među prvim zemljama gde je budžet kroz niske cene energenata dosta pomogao ranjivim kategorijama građana, ali u energetici moraju da se naprave suštinske promene. One osim povećanja cena energenata znače i promene u državnim energetskim preduzećima, pre svega Elektroprivredi Srbije koja bi trebalo da se transformiše u akcionarsko društvo i dobije novu upravu. Takođe, plate i penzije ne bi smele da rastu tempom kao dosad - ocenio je na Kopaonik biznis forumu šef Misije MMF-a za Srbiju Donald Mekgetigen.
Upozorenja na eksterne faktore stigla su i iz Svetke banke. Specijalni gost Foruma, glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja u Svetskoj banci, Gil Indermit, rekao je da da će u 2023. globalna ekonomija ostati slaba, kao i da će Evropa u svetskoj ekonomiji biti najslabija karika.
Tanjug/Jadranka Ilić
- Sve ukazuje da će biti nizak ekonomski rast u zemljama, kao što su Nemačka i Turska, koje su važan ekonomski partner Srbije. Makroekonomska stabilnost je preduslov za napredak i treba ograničiti potrošnju javnih sredstava, održati nizak nivo javnog duga. Drugo, privatni sektor treba da predvodi ekonomiju, a ne država. Da bi se to desilo, važno je da se povećaju ekonomske slobode za privatne kompanije. Takođe, kada se odlučuje o javnim ulaganjima treba da se rukovodi kriterijumima koji podržavaju privatne kompanije - naveo je Indermit.
Da bi državne kompanije trebalo da dobiju profesionalni menadžment kao što imaju privatne, naglasio je i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije.
- Inflacija u Srbiji nije samo uvozna, najmanje trećina je domaćeg porekla. Visoka inflacija obuzdavana je kontrolom cena gasa i električne energije. Ipak, odlaganje poskupljenja energenata bila je loša ekonomska politika. Ukupan budžetski trošak gubitaka „EPS-a“ i „Srbijagasa“ tokom energetske krize biće između tri i 3,5 milijardi evra, što su ogromna sredstva. Skoro čitav deficit budžeta u 2022. posledica je gubitaka ova dva javna preduzeća jer bez ovih troškova deficit budžeta bi bio svega oko 0,4 odsto BDP-a. Ako uklonite troškove energetskog sektora, budžet Srbije bio bi uravnotežen, zato je glavni rizik za ovu godinu energetika – naglasio je Petrović.
Potrebno više domaćih investicija
Naravno, nisu sve državne kompanije u problemu, pokazuje i primer „Telekoma Srbije“. Doduše, tu se radi o akcionarskom društvu, čemu teže javna preduzeća poput pomenutih „EPS-a“ i „Srbijagasa“.
24sedam/Goran Sivački
Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija naveo je da će ova godina po prihodima biti minimalno za 100 miliona evra bolja nego prethodna.
- U 2023. vidimo da ćemo imati više od 1,1 milijardu evra prihoda u Srbiji. Možemo da se pohvalimo da mi već sada kao grupa imamo 1,7 miliona korisnika televizije i više od 1,5 miliona korisnika fiksnog interneta – rekao je Lučić u intervjuu sa Foruma za 24sedam.
„Telekom“ naveliko investira ali bi nivo investicija, pogotovo domaćih, trebalo da bude mnogo veći, ukazao je generalni direktor „MK grupe“, Mihailo Janković.
Prema Milenijumskim ciljevima za razvoj UN preporuke je da investicije budu 25 odsto BDP-a za zemlje razvoja kao što je Srbija, a u poslednjih 15 godina vrednost je bila manja od 18 odsto.
- U Srbiji je investirano 108 milijardi za ovih 15 godina, što znači da smo propustili da investi-ramo 43 milijarde. Da smo to uradili mi bismo danas imali BDP između 80 i 90 milijardi evra godišnje, umesto oko 60 milijardi. Ove godine imamo javne investicije oko sedam odsto, strane oko šest do 6,5 odsto, i da bi došli do tih 25 odsto, treba nam 12 odsto domaćih investicija. MK gru-pa će ove godine investirati 400 miliona evra, ali treba ih još - - rekao je Janković.
Inostrani investitori dolaze, masovno podržani visokim subvencijama države ali kako doći do visokih domaćih ulaganja? Ostoja Mijailović, predsednik „OMR grupe“ ima rešenje.
24sedam/Goran Sivački
- Smatram da je ključ našeg uspeha u tome da, recimo, deset najvećih privrednika sednu i da naprave jednu kompaniju koja može da ponese investiciju tešku milijardu evra. Trenutno nema srpskih firmi toliko velikih sada koje mogu da nose neke ogromne investicije, koje mogu da vuku neke jeftine međunarodne kredite... Ali sigurno kada bi deset najvećih napravilo konzorcijum, mogli bi da ponesu najveću investiciju u Srbiji. Sigurno je 10 glava dosta pametnije od jedne glave, i da 10 velikih firmi koje su se godinama razvijale svojom sinergijom i finansijskim kapacitetima mogu da naprave ozbiljne rezultate – zaključio je Ostoja Mijailović u intervjuu za 24sedam sa juče završenog 30. Kopaonik biznis foruma.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari