Jorgovanka Tabaković: Hiperinflacija je podsetnik da se ni stabilnost ni mir ne smeju olako shvatati
Guvernerka NBS na otvaranju Kopaonik biznis foruma podsetila na ranije krize i istakla da su u izazovnim vremenima najvažniji jedinstvo i saradnja
Za model održivog rasta privrede i razvoja ne može biti prečica, potrebna je stabilnost, kako finansijska, tako i makroekonomska. Ovo je vreme kada su neophodni jedinstvo i saradnja da bismo ostvarili cilj, istakla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na otvaranju 30. Kopaonik biznis foruma, koji je zvanično počeo danas.
Kako je navela, pre 30 godina, kada je održan prvi forum, u Srbiji smo imali hiperinflaciju.
- Pamtimo posledice, ali znamo i uzroke, i ne zaboravljamo. Hiperinflacija je podsetnik da se ni stabilnost ni mir ne smeju olako shvatati – rekla je guvernerka.
Ona je istakla da su i Vlada Srbije i Narodna banka imale izazovna vremena i prethodnih nekoliko godina, a da su pokazale da imaju snage.
Pročitajte još:
- Srbija je imala rekordan izvoz od 38 milijardi evra u 2022. godini, i on je bio viši nego u pretpandemijskoj godini. Imali smo i rekordne devizne rezerve od 20,9 milijardi evra na kraju januara ove godine, a obezbedili smo uslove za takođe rekordne strane investicije od 4,4 milijardi evra – naglasila je Jorgovanka Tabaković.
Prema njenim rečima, stopa nezaposlenosti je na najnižem nivou, a formalna zaposlenost u privatnom sektoru viša za oko 10 odsto u odnosu na pretpandemijsku godinu.
Dinar će ostati stabilan
- Ima pojedinaca, zaista retkih, koji se zalažu za veštačku deprecijaciju dinara, a jedini argument im je podrška izvozu. Kažem veštačku, jer već dugi niz godina u Srbiji znatno češće i više imamo aprecijacijske pritiske. Takođe, činjenica je da nekoliko epizoda znatnog slabljenja dinara u periodu od 2000. do 2012. godine nije pomoglo rastu privrede, ali jeste imalo negativne posledice na poslovno i investiciono poverenje, inflaciju, inflaciona očekivanja, finansijski sektor i ukupnu privrednu aktivnost. Zar nije dovoljna i sama činjenica da je izvoz robe i usluga od 38 milijardi evra u 2022. godini 3,3 puta veći od izvoza robe i usluga u 2012. godini, kada je iznosio svega 11,5 milijardi evra. To znači da je godišnje, u proseku, izvoz u tom periodu rastao za oko 13 odsto – kaže Tabakovićeva.Ona je navela i da se ceo svet od prošle gorine suočava sa rekordnim iznosima inflacije, koja nije zaobišla ni Srbiju.
- Rast globalne inflacije imali smo najviše zbog svetske cene energenata i primarnih proizvoda. Cena nafte u julu 2022. bila je viša za 74 odsto nego u junu 2021. Cena gasa bila je na četvorostruko višem nivou nego sredinom 2021. godine, a cene električne energije dostigle su rekord u avgustu 2022. Hrana je krajem 2022. bila skuplja za oko 30 odsto nego pre pandemije – naglasila je ona.
Kako je dodala, u Srbiji je na inflaciju pre svega uticao rast cena hrane i energenata u svetu, koji je doprineo između 65 i 70 odsto u ukupnoj inflaciji.
- Domaću inflaciju vode, dakle, globalni spoljni pritisci. Centralner banke svuda u svetu imale su zadatak da reaguju, kao što je i NBS. Nismo zakasnili sa reakcijom, bili smo među prvima, ali postepenim zaoštravanjem monetarnih uslova, još od oktobra 2021. godine. Inflatorni problemi ne mogu se rešiti u kratkom roku, a da to ne izazove određene posledice – naglasila je Jorgovanka Tabaković.
Tanjug/Jadranka Ilić
Ipak, možemo očekivati da će se inflacija uskoro smiiriti, dodala je ona.
- Projekcije ukazuju na popravljanje. Projektovana inflacija je prvi put na nižem nivou u poslednje dve godine. Krajem godine bi trebala da bude dvostruko niža nego početkom godine. Povrat u granice cilja očekujemo ranije, sredinom 2024. godine. Rizici projekcije su manje izraženi i postoji mogućnost da inflacija tokom 2023. i 2024. bude niža od projektovane - naglasila je guvernerka.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari