Na veći rast inflacije najviše su uticale cene prerađene hrane i energenata

Inflacija je u maju na mesečnom nivou iznosila 1,2 odsto, što je nešto niže od njenog ostvarenja iz prethodnog meseca, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, saopštila je Narodna banka Srbije.

Kada je reč o međugodišnjoj inflaciji, ona je u maju iznosila 10,4 odsto, što je u najvećoj meri u skladu sa očekivanjima NBS, kako kažu, iznetim u majskom Izveštaju o inflaciji. Na mesečni rast inflacije, slično cenovnim kretanjima prethodnih meseci, najviše su uticale cene prerađene hrane, cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije i cene energenata.

Šta najviše vuče cene?

- Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u maju iznosio je 2,3 odsto, što je nešto veći rast u odnosu na njihovu dinamiku od početka godine. Ubrzanje je u najvećoj meri vođeno snažnim rastom svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, energenata, kao i ostalih industrijskih sirovina, koje imaju značajno učešće u formiranju maloprodajnih cena prerađene hrane, kao npr: papirna, kartonska i plastična ambalaža i troškovi transporta - ističe se u saopštenju NBS.

Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, dodaju, cene prerađene hrane su u maju bile više za 13,5 odsto. S druge strane, cene neprerađene hrane su prvi put od početka godine u maju zabeležile mesečni pad koji je iznosio 0,6 odsto, vođen sezonski uobičajenim pojeftinjenjem svežeg povrća od 7,1 odsto. Na međugodišnjem nivou, cene neprerađene hrane su usporile rast na 21,1 odsto, u odnosu na 24,6 odsto iz aprila.

- Cene energenata su na mesečnom nivou u maju povećane za 2,1 odsto. Njihovo kretanje je najvećim delom bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu, čiji je rast u maju iznosio 3,7 odsto - kažu u NBS.

Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i u maju, kako navode, drugi mesec za redom, iznosio je jedan odsto, što bi moglo da ukaže na nešto snažnije prelivanje troškovnih pritisaka u odnosu na prvo tromesečje.

Struja "spušta" inflaciju...

- Ipak, za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri, i dalje je znatno niža od ukupne i u maju je iznosila 6,3 odsto, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se kreću u granicama cilja - naglašava se u saopštenju NBS.

24sedam/Katarina Mihajlović Profimedia

Dodatno, kako kažu, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja avgusta 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih, kao i odluka o ograničavanju cena pojedinih životnih namirnica.

Prema projekciji Narodne banke Srbije iz majskog Izveštaja o inflaciji, sa dolaskom nove poljoprivredne sezone (pod pretpostavkom da se ne ponovi prošlogodišnja suša), inflacija bi, nakon dostizanja maksimuma u junu i julu, u ostatku ove godine trebalo da ima opadajuću putanju.

- U granice inflacionog cilja, koji iznosi tri odsto, uz odstupanja od plus ili minus 1,5 odsto, inflacija će se najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije - ističu u NBS.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi