Minimalac gubi trku sa inflacijom a EU se bori da ga obezbedi svima
EU bi od danas trebalo da pooštri direktivu o minimalnim primanjima, čime bi se minimalac formalno uveo i u nekoliko zemalja koje ga nemaju. Kolike su najmanje plate u Evropi?
Radnici u Italiji, Austriji, na Kipru, u Danskoj, Finskoj i Švedskoj, mogli bi da i formalno znaju za koji minimalnu platu mogu da rade. Godinu dana nakon što je u Evropskom parlamentu izglasana inicijativa koja se tiče egzistencijalnog minimuma plate, danas bi politički vrh EU mogao da pooštri dosadašnje propise.
Navedene zemlje su trenutno jedine u EU koje nemaju zakonom propisanu minimalnu zaradu. Sam minimalac se u EU kreće od oko 360 evra u Bugarskoj do 2.260 evra u Luksemburgu.
Na nivou najsiromašnijih zemalja EU su u minimalne zarade u našem regionu, pa ovde
minimalac ide od oko 280 evra u Bosni i Hercegovini do 450 evra u Crnoj Gori. Srbija i Makedonija su tu u sredini, sa 300 evra minimalne zarade. Več komšije iz EU imaju značajno veće minimalce, Hrvati 500, Rumuni 515 evra, Mađari 540.
Najviše je, naravno, od zemalja nekadašnje Jugoslavije odskočila Slovenija, sa gotovo 1.100 evra najniže zarade za standardno radno vreme.
Pročitajte još:
Praktično dokazano, politički još nejasno
Borba oko toga da se uvedu, ili povećaju minimalne plate do nivoa koji omogućuje egzistenciju radnika, još postoji i u EU. Iako su mnoge studije pokazale da veći minimalac dovodi do veće produktivnosti i privrednog rasta, levi i desni spektar u politici i dalje se trvu oko toga.
Top ten po platama u Evropi
Na listi deset zemalja čiji zaposleni imaju najveću prosečnu zaradu nalaze se: Švajcarska sa 4.900 evra mesečno, zatim Danska – 3.914 evra, Norveška – 3.795 evra, Luksemburg – 3.573 evra, Island – 3.221 evro, Austrija – 3.104 evra, Irska – 3.041 evro, Nemačka – 2.952 evra, Francuska – 2.791 evro i Švedska sa 2.770 evra.
U Nemačkoj, koja dugo nije imala zakonsku minimalnu zaradu, Bundestag je 3. juna izglasao povećanje minimalca sa 9,82 evra po satu na 12 evra, i to će se primenjivati od oktobra.
Istovremeno se u italijanskom parlamentu ovih dana lome koplja oko samog uvođenja najniže zarade.
Ignorišući nauku i statistiku ministar za javnu administraciju i član desničarske "Forca Italija", Renato Bruneta, izjavio je da su "zakonske minimalne plate protiv kulturne istorije industrijskih odnosa" i da "plate moraju da odgovaraju produktivnosti".
Evropski komesar za ekonomiju, Paolo Đentiloni, kaže Italija mora da nešto učini.
- Povećanje razlika u staležima postaje ogromno tako da to ne sme da bude ignorisano i potrebno je doneti i u Italiji zakon o minimalcu kojim će biti garantovana prava radnika. Potrebno je i podići takse velikim multinacionalnim kompanijama koje izlaze kao pobednici iz ovog kriznog perioda, prvo pandemija a sada rat - rekao je Đentiloni za italijanske novine.
Po tome sudeći, Italijani ili rade manje ili lošije, jer su retka od zemalja EU u kojima plate padaju i pored rastuće inflacije. Italijanske plate su pale 2,9 odsto, a već u drugoj zemlji siromašnog juga Evrope, Španiji porasle su 6,2 odsto. U jačim ekonomijama skočile su bar duplo toliko - u Holandiji 15,5 odsto, Francuskoj 31 odsto a u Nemačkoj gotovo 34 odsto.
Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata, Luka Visentini, kaže da su minimalne plate najveće u Nemačkoj, Austriji i Francuskoj, ali se velike kampanje za povećanje vode i u Belgiji, Španiji i Portugaliji.
Nemaju zakon ali imaju minimalac
U navedenih šest zemalja EU koje formalno nemaju zakonom određeni iznos minimalne zarade ipak postoje mehanizmi koji štite radnike od potpune samovolje poslodavaca. Tako u prosperitetnoj Danskoj, iako nema formalnog minimalca, on postoji kao rezultat široko primenjivanog sindikalnog i granskog pregovaranja.
Foto:Pixabay/whirligigtop
Tako u ovoj godini najveći broj minimalni zarada po granama u ovoj zemlji su oko 15 evra za sat vremena rada.
Minimalac nemaju ni bogati Austrijanci, ali samo u zakonu. U praksi se ne može raditi za manje od 1.500 evra mesečno, dok je medijalna plata u toj zemlji oko 2.200 evra.
Nemci dokazali vezu plata - produktivnost
I u Nemačkoj su pred uvođenje obaveznog minimalca 2015. godine, kao danas u Italiji, poslodavci pretili da će tada garantovanih 8,5 evra po satu (što bi bilo oko 1.500 evra neto plate) dovesti do 900.000 izgubljenih radnih mesta.
Inflacija je katastrofa za najmanje plaćene
Inflacija koja je u EU u maju dostigla osam odsto i preti da pređe u dvocifrenu, je veliki udar na sve građane ali katastrofalan na one sa malim primanjima. Ono što najviše poskupljuje je hrana i energenti, na šta siromašnima ide gotovo cela plata.
Zbog toga, na primer, u Francuskoj gde je inflacija prešla pet odsto u maju, minimalac su već povećavali tri puta, odnosno gotovo šest odsto.
U Srbiji inflacija je u aprilu dosegla godišnji rast od 9,6 odsto, i to praktično poništilo povećanje minimalca od 1. januara ove godine za 9,4 odsto - sa 183,93 dinara na sat na 201,22.
Godinu dana nakon uvođenja Institut IAB je uradio studiju i utvrdio da je zaista izgubljeno 60.000 radnih mesta zbog minimalca (otkazi i nezapošljavanje) ali i da je otvoreno 436.000 novih.
- Samo plaćen, uhranjen i odmoran radnik je dobar radnik. Ako neko mora da radi dva posla da bi preživeo i prehranio porodicu, nema tu ništa od produktivnosti i očekivanog izgaranja na poslu. Treba istaći da u Srbiji ima dosta poslodavaca koji to shvataju i fer se odnose prema svojim zaposlenima. Ali oni koji su spremni da rade u sivoj zoni, i da ne plaćaju ni državi, ni dobavljačima, ni radnicima, su obično mnogo glasniji u žalbama i zahtevima prema državi – rekao je za 24sedam povodom poslednjeg povećanja srpskog minimalca profesor ekonomike industrije Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
A efekat veći minimalac – veća produktivnost radnika, nisu zabeležili samo Nemci, pokazuje i prošlogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju. Nju je dobio profesor Dejvid Kard sa Berkli univerziteta u SAD, upravo za rad na polju minimalca. U obrazloženju nagrade Kardu, i Džošui Angristu i Gvidu Imbensu sa kojima ju je podelio, kaže se da su oni "pod znak pitanja stavili uobičajeno, konvencionalno shvatanje“.
Kard zajedno sa Alanom Krugerom (kasnije članom administracije Baraka Obame) istraživanja radio na Prinstonu osamdesetih godina prošlog veka. Pratili su poslovanje restorana u Nju Džersiju pre i posle uvođenja minimalne plate, i utvrdili su da minimalac, odnosno povećanje plate, nisu doveli ni do kakvog značajnog pada zaposlenja.
Tada su ignorisani, sada su nobelovci-
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari