Da li su cene nekretnina naduvane: Alavost ne prodaje stan

Naš narod voli da se cenka i gotovo nikad ona cena nekretnine koja je postavljena u oglasima nije i ona po kojoj se proda stan ili kuća ali te razlike u proseku ipak ne mogu da budu 30 ili 40 odsto, kaže za 24sedam Kaća Lazarević, vlasnik istoimene agencije za nekretnine.

- Uglavnom ljudi koji prodaju stanove traže da to bude znatno viša cena od one koju očekuju da će dobiti. Neki čak traže da se agencijska provizija doda na njihovu cenu. Sve to može da ima i kontraefekat. Ljudima je nešto jednostavno preskupo i oni samo pređu očima preko tog oglasa na onaj koji je u okviru onoga što oni hoće ili mogu da plate – objašnjava Lazarević.

Ona kaže to jeste problem u ovom poslu, čak i sa onima koji kupuju, jer neće da plate oglašenu cenu, makar ona bila i realna i smatraju da uvek mogu da dobiju povoljnije.

- Zbog svega toga cena po kojoj se posao završi je negde 10 do 20 odsto niža od one koja je oglašena, ali svakako nije 30 i više odsto kako se ponegde navodi ili kako bi se moglo zaključiti iz nekih podataka – kaže naša sagovornica.

Problem cene je posledica

Koliko god bila ona cena koja je tražena od prodavaca ili očekivana od kupaca, Lazarević ističe da to nije najveći problem većeg ili bržeg obrta u poslu sa nekretninama.
Kao mnogo veći problem, ili koren istog problema, ističe same agencije - one licencirane koje daju lažne nade klijentima, kao i one brojne „divlje“.

- Kod nekih licenciranih agencija nemate prave procenitelje vrednosti nekretnina i onda nastaje problem jer se ljudima obećava da će prodati po višoj ceni, ili se prodavac podržava u nerealnoj želji. Kada meni dođe klijent i ja mu kažem da njegov stan vredi 140.000 evra i obrazložim mu to lokacijom, stanje, i podacima o drugim sličnim stanovima prodatim na toj lokaciji a on ima „ponudu“ na 170.000 evra od druge agencije on će otići tamo. Ali, vratiće se posle tri, četiri meseca, uvidevši da je ta cifra nerealna. Nekretnina stoji mesecima, ljudi tako gube vreme, pare ili priliku da kupe nešto drugo  – kaže Lazarević, čija agencija radi procene i za više od deset banaka.

24sedam/Profimedia

Dodaje i da kada se nerealna cena u oglasu naknadno spusti, što ljudi koji prate odmah vide, onda kupac pomisli „nešto nije u redu, ovom stanu nešto fali“

Zbog toga Lazarević savetuje i kupce i prodavce da pre konsultuju nekoliko agencija i onda procene šta je ostvarivo. Bilo bi dobro da te agencije imaju licencirane procenitelje, jer to je posebna državna licenca koju izdaje Ministarstvo finansija koja podrazumeva položen ozbiljan ispit.

- Čak i među tim proceniteljima ima razlike jer, recimo, ima ih 250 a banke kojima procene trebaju zbog kredita i hipoteke, rade sa samo njih desetak. Agencija koja ima takve procenitelje ima bazu sa realnim podacima o nekretninama u gotovo svakoj zgradi u gradu. Ne vredi vam ni da vam neko to uradi besplatno ako ta procena realno ne vredi – ističe Lazarević.

Statistika „kao bikini“

Zvanične statistike u Srbiji i ozbiljni ekonomisti često stavljaju pod znak pitanja a ljubiteljima sporta je poznata izreka novinara Zvonka Mihajlovskog da je „statistika kao bikini, otkriva mnogo a ne pokazuje ništa“. Tako je i u nekretninama, gde Republički geodetski zavod daje kvartalne podatke o cenama realizovanih prodaja.

- To nije „prava“ statistika jer malo govori nekome ko želi da proda ili kupi određeni nekretninu. Vi u istoj ulici imate stan stan koji vredi 4.000 evra kvadrat ali onaj, možda i iste veličine, koji vredi 2.000. Prosek je tri, ali da li je to nešto što vama govori koja je cena prava. Za to morate da imate sve korigujuće faktore, od toga da li je taj stan od 4.000 evra dupleks a onaj drugi na prvom spratu, da li zgrada ima lift ili ne, pa nadalje – objašnjava Lazarević.

Profimedia

Prema pisanju pojedinih medija, razlike u Beogradu između oglašenih cena stanova i onih po kojima stanovi prodaju idu i više od 37 odsto. Prema uparenim prosečnim cenama stanova iz oglasa na pojedinim opštinama i onima iz podataka Geodetskog zavoda, odnosno Katastra, šampion je Savski venac gde je razlika .

Na toj lokaciji prodavci u proseku traže 2.873 evra po metru kvadratnom stana starogradnje, dok kupci u proseku plate 1.807 evra. Razlika od pozamašnih 37,1 odsto pripisuje se poraslim apetitima vlasnika stanova kojima je u komšiluku naselje „Beograd na vodi“ sa preskupim stanovima u novogradnji.

Velike razlike pripisuju se po ovoj računici i Vračaru, gde je razlika između traženih 2.492 evra i plaćenih 2.027 evra, odnosno 18,7 odsto, dok Novi Beograd, kao lokacija broj jedan za promet nekretnina u Beogradu, nosi najmanju razliku – 14,5 odsto kod starogradnje i 12,9 odsto kod novogradnje.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi