Najmlađa država na svetu se istovremeno bori sa sušama i poplavama: Život u zemlji u kojoj je izgubljena svaka nada (FOTO/VIDEO)

Većina glavnih puteva koji prolaze kroz Juniti, u Južnom Sudanu, potpuno je pod vodom, ali saobraćaj ne posustaje.

Ipak, nema kola već samo ljudi, a pojedinci plivaju i pokušavaju da se probiju kroz poplavljena područja.

Oni srećniji putuju kanuima, na koje su ukrcali stoku i one dragocenosti koje su mogli da sačuvaju od vode.

Na putu između gradova Bentiju i Ding Ding našla se i grupa žena kojima je improvizovani splav zapeo u blatu. Potonuo je pod težinom šestoro dece. Muškarci su otišli natrag na sever kako bi se pobrinuli za stoku, a žene su splavove gurale četiri dana u nadi da će doći do područja na nekoj višoj nadmorskoj visini.

- Naravno, brinem se za svoju decu. Zato se stalno krećemo - rekla je Nereka.

U najmlađoj državi na svetu, Južnom Sudanu, gotovo da nema dana mira, pa nema vremena ni da se radi na infrastrukturi. Oko 200 kilometara puteva nije asfaltirano. 

Zemlja se bori sa biblijskim poplavama koje su počele još u junu, a klimatske promene su ih pogoršale.

Najgori potop u poslednjih 60 godina je progutao ne samo puteve, kojima su ljudi morali da beže, veći i njihove farme, domove i pijace.

Već godinama Južni Sudan doživljava ekstremne vremenske uslove, pa tako kišne sezone donose više nivoe vlažnosti, a sušne su sve suvlje. 

Kišna sezona se završila, ali voda, nagomilana tokom nekoliko proteklih meseci, i dalje nije otekla.

AP Photo/Maura Ajak

Južni Sudan je jedno od mesta na svetu koje se bori istovremeno sa ekstremnim padavinama i sušom.

Poplave su pogodile više od 850.000 ljudi, a 35.000 ih je bilo primorano da napusti svoje domove.

Gradovi poput Ding Dinga su danas uglavnom napušteni. Iznad vode vire samo slamnati krovovi kuća.

Meštani koji tragaju za hranom počeli su da jedu ljiljane koji su iznikli iz vode. U tom području izmenjen je ceo ekosistem.

Kako prenosi CNN, to je tmurna slika zemlje koja je stara svega 10 godina. Samo dve godine nakon što su stekli nezavisnost od Sudana 2011, u Južnom Sudanu je počeo brutalni građanski rat. Nasilje je postalo uobičajeno jer se zajednice bore i za zemljište i  za resurse.

Borba za preživljavanje

Poplave nisu neuobičajene u Južnom Sudanu, ali zvaničnici države Juniti kažu da nikada ništa slično videli od ranih šezdesetih. Devedeset odsto teritorije ove savezne države pogođeno je poplavama, a sledeća kišna sezona je za svega pet meseci.

AP Photo/Adrienne Surprenant

- Rečeno nam je da voda neće otići, neće se osušiti - rekao je ministar Lam Tungvar Kueigvong.

Naučnici pokušavaju da izračunaju koliko je klimatska kriza imala ulogu u najekstremnijim vremenskim uslovima. Međutim, u ovoj oblasti je to teško utvrditi jer se vremenski uslovi menjaju drastično.

Što se zemlja više zagreva, više će padavina biti u Rtu Afrike i okolnim zemljama, što dovodi do češćih poplava. Toplija atmosfera može da zadržava više vlažnosti, što prouzrokuje više padavina.

Svet je već topliji za 1,2 stepena nego što je bio pre industrijalizacije, a u Africi vladaju više prosečne temperature nego u ostatku planete.

Klimatske promene su već vidljive u Južnom Sudanu i daju naznaku svetu koliko problema to nosi sa sobom.

- Mi osećamo klimatske promene. Osećamo suše, osećamo poplave i to se pretvara u krizu. To dovodi do nestašice hrane, do konflikta, jer se ljudi bore za ono malo resursa što je ostalo - rekao je Džon Pajai Maniok iz Odeljenja za klimatske promene.

Iako se čini da su suše i poplave dijametralno suprotne, povezane su na mnoge načine.

Profimedia

- Posle dugog sušnog perioda, tlo može da očvrsne, može biti veoma suvo, i onda će se potom voda nagomilavati, što će pojačati rizik od poplava. To pojačava i velike oluje i dovodi do još jačih padavina. Očekujemo da će toga biti sve više - perioda suša i veoma intenzivnih oluja - poručila je klimatska naučnica Karolin Vejnvrajt.

Pitanje je ne samo kako rešiti taj problem već i kako se navići na nove ekstremne vremenske uslove i nepogode.

Industrijski razvijene zemlje, koje igraju najveću ulogu u klimatskoj krizi, i dalje ne odvajaju 100 milijardi dolara godišnje, kao što su se obavezale, kako bi se smanjilo emitovanje štetnih gasova. Prema izveštaju UN, troškovi adaptacije u zemljama u razvoju već su od pet do 10 puta veći od samog programa finansiranja borbe protiv klimatskih promena. Veruje se da će do polovine ovog veka troškovi dostići 500 milijardi dolara.

Dok susedne zemlje grade brane, Južni Sudan nije uspeo da se privikne na novu situaciju. Ljudska aktivnost takođe utiče na reke i njihovo prelivanje tokom kišne sezone.

- Moramo da uvedemo tehnologije koje su efikasne i odgovaraju vodama, a duž Nila moramo izgraditi brane - rekao je Maniok.

Nepovoljnu situaciju prouzrokuje erozija zemljišta, a ono može da se nagomila u rekama i blokira prirodan tok vode, što dovodi do poplava.

Napušteni gradovi, izgubljena nada

Delovi Rubkone, trgovačkog grada nedaleko od Bentiua - prestonice Junitija, napušteni su. Pijace i kuće deluju sablasno, prekrivene vodom koja nastavlja da raste.

AP Photo/Maura Ajak

U blizini tog mesta, pakistanski inženjeri iz misije UN koriste tešku mašineriju kako bi popravili ili ojačali nasipe zahvaljujući kojima su aerodrom i kamp sa 120.000 raseljenih ljudi ostali na suvom zemljištu. UN su izvestile da bi bilo kakva pukotina na ovom mestu dovela do katastrofe.

Borba je neprestana, jer voda svakog dana pokušava da se probije kroz nasip. Bolnica koju vode Doktori bez granica je prepunjena. Otkad su počele poplave, osoblje pomaže velikom broju neuhranjenih beba.

- Imali smo 130 slučajeva prošlog meseca. Prethodno, imali smo 30-40 mesečno - rekao je rukovodilac bolnice Kie Džon Kuol.

Gradska škola u Ding Dingu je 2017. godine ponovo izgrađena, nakon što je spaljena u građanskom ratu, ali je sada takođe pod vodom. Poplave su zatvorile više od 500 škola u Južnom Sudanu.

AP Photo/Adrienne Surprenant

Učitelj Kuol Gani je tek nekoliko godina predavao u toj školi pre nego što su je poplave uništile. Strahuje se da će morati da napusti ne samo školu, već i grad, i to zauvek.

- Voda se i dalje penje. Ovde ima bolesti i ujeda zmija, a takođe pijemo ovu vodu - rekao je on.

Stanovnik Ding Dinga Džejms Ling rekao je da se nakratko vratio kako bi video šta je ostalo od njegovog doma. Probijao se kroz vodu da bi stigao do kuće, a onda nije ništa zatekao osim dečjih crteža na zidu.

- Otkad je rat počeo, nismo imali mira. Stalno bežimo, naša deca nisu imala odmora od svih opasnosti - rekao je Ling.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi