Šampioni ili ipak ne? Tri države koje predvode klimatsku borbu, a ponašaju se licemerno

Nakon 107 dana od kada je bivši američki predsednik Donald Tramp povukao tu zemlju iz Pariskog klimatskog sporazuma, SAD su se vratile ovom dogovoru i to manje od mesec dana nakon što je Džo Bajden stupio na vlast. Pariski klimatski sporazum potpisan je u novembru 2015. godine i njegov cilj je da povećavanje prosečne globalne temperature zadrži znatno ispod dva stepena Celzijusa.

Za proteklih skoro šest godina države su se obavezale na akcije. One streme ka tome da zagrevanje ne pređe 1,5 stepeni, ali društvo još nije na putu da ostvari svoje ciljeve. Čak i zemlje koje slove za “šampione” u borbi protiv klimatskih promena u proteklih nekoliko godina povlačile su poteze koji su u suprotnosti sa ciljevima na koje su se obavezale. Baš zbog tih poteza, CNN je izdvojio tri države “klimatske licemere” za koje tvrdi da nisu nikakvi šampioni u ovoj borbi za čovečanstvo.

pročitajte još:

Greta Tunberg na svoj 18. rođendan obećala: Otkriću mračne tajne koje se kriju iza klimatskih promena

Kao jedan od najbojih primera navodi se Norveška. U Oslu se, na primer, ulične svetiljke napajaju iz obnovljivih izvora, a da bi uštedele energiju, pametna svetla se prigušuju čim nema nikoga u blizini. I sistem prevoza se u potpuosti napaja obnovljivom energijom, a dve trećine novih automobila koji se prodaju u gradu su električni. Postoji čak i auto-put za pčele.

Ipak, postoji jedan problem. Većina ovih ekoloških inovacija finansirana je novcem zarađenim od nafte. Norveška, osim što je “klimatski šampion” koji ima perspektivu, i glavni je izvoznik fosilnih goriva. I još nema u planu da to menja.

Norveška nije jedina zemlja koja se zalaže za “održivost” istovremeno zarađujući upravo od onoga što uzorkuje klimatske promene. Velika Britanija je domaćin velikog klimatskog samita kasnije ove godine. Istovremeno, planira otvaranje novog rudnika uglja. Kanada, samoproglašeni klimatski lider, uliva dolare od poreza u projekat naftovoda.

Klimatska matematika

Mnoge države i dalje proizvode fosilna goriva iako su se obavezale da će “zauzdati” klimatske promene. Pomenute tri države se, kako navodi CNN, izdvajaju iz jednog razloga – one same sebe predstavljaju kao “klimatske šampione”.

– Velika Britanija predvodi svetsku borbu protiv klimatskih promena. Mi smo bili prva velika ekonomija koja se obavezala na nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine i smanjila je emisiju do 43 odsto od 1990. godine – najbolja u G7 – rekao je portparol britanske Kancelarije za biznis, energiju i industrijsku strategiju.

Britanci mogu da tvrde ovako nešto jer pod međunarodnim dogovorima, svaka država je odgovorna za emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte koji su nastali na teritoriji te zemlje. To znači da Britanija, Kanada, Norveška i drugi ne treba da brinu o emisiji gasova nastaloj od sagorevanja njihovih fosilnih goriva u drugim delovima sveta.

Na primer, prosečna emisija štetnih gasova u Norveškoj bila je 2017. godine oko 53 miliona tona, pokazale su zvanične statiskike. Istovremeno, emisija od nafte i gasa koje je Norveška prodala u inostranstvo dostigla je iste godine 470 miliona tona.

Sagorevanje fosilnih goriva emituje ugljen-dioksid, koji zadržava sunčevo zračenje u atmosferi, baš kao što staklo zadržava toplotu u stakleniku. To dovodi do porasta temperature, što zauzvrat donosi ekstremnije vremenske prilike, otapanje leda i dizanje nivoa mora.

Jednačina je jednostavna: Što više fosilnih goriva sagorevamo, to je više CO2 pušteno u atmosferu, a samim tim je i efekat staklene bašte veći.

Cilj Pariskog klimatskog sporazuma je, kako smo već naveli, da prosečno globalno zagrevanje bude zadržano ispod 2 stepena Celzijusa, odnosno da bude što bliže moguće 1,5 stepeni više u odnosu na preindustrijski period. Da bi se to postiglo, svet mora da smanji proizvodnju fosilnih goriva za oko 6 odsto svake godine u periodu od 2020. do 2030. godine. Ipak, stvarnost nije nimalo obećavajajuća, pošto trenutne projekcije pokazuju rast od 2 odsto.

– Jednostavno ne možemo da priuštimo sagorevanje većine postojećih rezervi fosilnih goriva ako bismo da zadržimo rast temperature ispod 1,5 stepeni – kaže Ploj Ačakulvust, naučnik sa Stokholmskog instituta za okolinu.

pročitajte još:

Upozorenje klimatologa: 5G mreža povećaće emisiju CO2

Počelo veliko istraživanje klimatskih promena na ostrvu gde se spajaju tri mora

Naučnici su utvrdili prosečnu količinu štetnih gasova koje i dalje možemo da dodamo u atmosferu bez dostizanja kritičnih 1,5 stepeni. S obzirom na proizvodnju štetnih gasova, utvrđeno je da je svet proizveo oko 34 gigatona CO2 samo prošle godine, što znači da takozvani “budžet ugljen-dioksida” pokriva još samo šest godina, ukoliko emisija ne počne brzo da se smanjuje.

Proizvodnja fosilnih goriva može da bude veoma skupa i mnoge vlade tvrde da bi zaustavljanje projekata bilo bacanje para. Primer je Severni tok 2, koji se prostire od Rusije do Nemačke. Skoro je pa potpuno završen, a javnost sada raspravlja o tome da li bi trebalo da bude pušten u rad.

Kanada, Norveška i Velika Britanija sve planiraju da nastave sa proizvodnjom fosilnih goriva, investirajući u nove projekte.

I dok trenutni međunarodni dogovori ne zabranjuju državama da izvoze fosilna goriva, vlade bi morale da razmišljaju sada i o glasačima koji su u poslednjih nekoliko godina izlazili na ulice sve češće zbog određenih projekata koji ugrožavaju okolinu. Primer je novi rudnik uglja u Britaniji, čiji će plan otvaranja baš zbog toga ponovo da bude promatran.

Povratak Amerike

Sjedinjene Američke Države i zvanično su se vratile u Pariski klimatski sporazum, a svetski lideri sada očekuju da će ova zemlja konačno pokazati ozbiljnost oko ovog problema posle skoro četiri godine gotovo potpune apstinencije.

Bajden je uredbu potpisao gotovo odmah nakon ulaska u Belu kuću, a očekuje se da će SAD uskoro objaviti svoje ciljeve u vezi sa emisijom štetnih gasova do 2030. godine.

Da podsetimo, Tramp je najavio povlačenje Amerike iz klimatskog sporazuma 2019. godine, ali odluka nije stupila na snagu sve do 4. novembra 2020.

Iako je postojao strah da će i druge države ispratiti ovaj potez SAD, to se nije dogodilo.

Više od 120 zemalja, uključujući i Kinu koja je najveći emiter gasova, obećalo je nultu emisiju do sredine ovog veka. Planeta je, inače, trenutno toplija za 1,2 stepena u odnosu na preinustrijski period.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi